ODNOS TELEVIZIJE PREMA VERI

ODNOS TELEVIZIJE PREMA VERI
Izvor: Link, 17.10.2007; Strana: 35

Emisija Studija B «Agape», svakako, zauzima izuzetno mesto, ne samo u domaćoj nego i u evropskoj televizijskoj ponudi.

Jedan
od ključnih dogaðaja koji su najavili definitivne promene u
televizijskoj slici sveta poslednje decenije dvadesetog veka u
Jugoslaviji, u odnosu na verska pitanja, bio je diektni prenos Božićne
liturgije na prvom programu. Ovaj prenos može da se smatra početkom
televizijskog obraćanja verujućim gledaocima, što je u
ateističko-komunističko-samoupravnoj televizijskoj ponudi do tada bilo
nepoznato. Ako hoćemo da razumemo relaciju televizijskih programa
i vere moramo imati na umu da se tu radi o nekoliko vrlo različitih
tipova televizijskih programa.

Programi koji se bave verom kao
fenomenom, pa se ona analizira sa istorijskih, socioloških, političkih
i raznih drugih aspekata, a prave se za verujuće i neverujuće gledaoce.

U našem slučaju preovlaðivao je i još uvek je dosta prisutan,
tvrði, ateistički pristup koji ove teme obraðuje na način koji
neodoljivo podseća na situaciju koju je tako dobro opisao Mihail
Bulgakov u «Majstoru i Margariti». Naime u Moskvi trdesetih godina
pojavljuje se Sotona. Na predstavi u pozorištu, koja izmiče kontroli
organizatora, javljaju se razna čuda, izmeðu ostalog i bacanje novca
publici, pa se jedan od intelektualnih partijskih drugova javlja i kaže
da se sve to može da objasni i raskrinkati oštrijom marksističkom
analizom, a Sotona Voland mu kaže: PA OBJASNI!

Netolerantni evropejski orijentisani ljudi

Sa
programima s religijskom tematikom često se brkaju programi koji se
bave nekim sasvim drugim temama, ali su učesnici u njima i ljudi iz
svešteničkog staleža, pozvani da iznesu stavove svojih verskih
zajednica na neke od društveno relevantnih dogaðaja i pojava.
Interesantno
je da je kod velikog broja onih koji sebe smatraju demokratski,
tolerantno i evropejski tranziciono i integraciono orijentisanim
ljudima, prisutan animozitet prema učešću predstavnika verskog pogleda.
Pravdanje ovog stava samo pozitivističkim odnosom prema svemu
postojećem i tobožnjim strahom od „klerikalizacije Srbije“, zapravo
predstavlja samo model poslednjih pedesetak godina ideologizovanog
obrazovanja i ustrojstva javnog života. Ovi vrli eksperti bi se
iznenadili koliko su takvi stavovi nerazumljivi nekom Francuzu,
Holanðaninu ili Švajcarcu.
Ako im ne proðe stav o «religiji kao
opijumu za narod», onda se potežu teži argumenti o povezanosti vere i
nacionalizma, po mogućstvu «velikosrpskog nacionalizma», a zna se da je
Drug Tito u svakom govoru upozoravao na tu opasnost! Naravno, da ni za
trenutak nisu zbunjeni činjenicom da vera ne poznaje nacije. Jednom
rečju, ideološki obrazac ipak radi bez obzira na privrženost
integraciono tranzicionim naporima. Kod ovakvih pitanja se televizije
različito ponašaju, ali preovlaðuje stav da treba čuti svačije
mišljenje. Naravno da samo od profesionalnog nivoa voditelja zavisi da
li će se pokazati izvesna naklonost odreðenom stavu ili tipu
razmišljanja, bilo ličnog ili kuće za koju radi.

Dobri primeri i kod kuće

Postoje
na svetskoj televizijskoj sceni i programi koji su koncipirani tako da
verski obred posredstvom televizije prenose iz bogomolje u kuću
televizijskih gledalaca. Ovi programi su uglavnom na posebnim kanalima
i tipični su za područje severno američkog kontinenta, ali se mogu
sresti i na nekim evropskim televizijskim stanicama. Ovakav metod
koriste naročito one verske zajednice koje u postojećoj sredini nemaju
raširenu mrežu sopstvenih hramova a njihovih vernika ima dosta. Ovi
programi se, većinom, emituju na komercijalnoj bazi.
Kao i u
mnogim drugim sadržajima na domaćem terenu se još uvek luta i traži
kako oblik tako i mera verskih sadržaja u programskim šemama
televizijskih kuća. Jedan vrlo zdrav oblik programa postoji na javnom
servisu Srbije u vidu verskog kalendara. Forma i trajanje ovih emisija
je vrlo dobra i sa jednakom pažnjom je prate i verujući i neverujući
gledaoci, a njen metod angažovanja saradnika iz sve četiri vere koje
ovaj kalendar prave dodatni je elemenat autentičnosti i
verodostojnosti. Ekipa, osim toga ulaže veliki trud da ilustracijama
prenese što više informacija.
Emisija koja, svakako, zauzima
izuzetno mesto, ne samo u domaćoj nego i u evropskoj televizijskoj
ponudi je emisija Studija B «Agape». Zamišljena kao studijska kontakt
emisija sa jednim voditeljem i jednim stalnim gostom, dok se drugi gost
menja, pokazuje kako se može dostići jedan viši nivo promišljanja kada
su u pitanju pretežno duhovna ali i druga pitanja koja more svakog
čoveka. Voditelj koji je istinski moderator razgovora u studiju svojom
pojavom, načinom govora i ponašanjem pokazuje kako jedan mlad čovek
može da uradi vrhunski profesionalni posao a da ne bude samo
televizijski domaćin. Istina je da je izbor stalnog gosta sigurno
presudan, pošto je profesor dr Vladeta Jerotić sigurno jedinstvena
ličnost kako sa stručne strane iz više oblasti, tako i sa ljudske
duhovne i duševne strane. Blagost, trpeljivost, iskrenost i otvorenost
kojima odiše ova serija je u isto vreme i najbolji put do gledalaca,
bilo da su verujući ili neverujući.

Autor: SLAVKO DIMITRIJEVIÆ