Postoji li dogovor s Karadžićem?

Image

Radovan Karadžić je, uz Ratka Mladića, osoba za kojom se najviše
traga u Evropi, već čitavu deceniju. Meðutim, nekadašnjem lideru Srba u
Bosni i Hercegovini kao da se zameo svaki trag.


 
 
Radovan Karadžić
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić

Radovan
Karadžić je, uz Ratka Mladića, osoba za kojom se najviše traga u
Evropi, već čitavu deceniju. Meðutim, nekadašnjem lideru Srba u Bosni i
Hercegovini kao da se zameo svaki trag.

Haški
sud je sada od vlasti u Beogradu zatražio pomoć, nastojeći da ustanovi
ima li istine u tvrdnjama da su sredinom devedesetih godina tadašnji
američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk i Radovan Karadžić
potpisali sporazum o Karadžićevom povlačenju iz javnog života, u zamenu
za njegovo neizručenje Hagu.

Američki
zvaničnici sve vreme energično insistiraju da u ovakvim tvrdnjama nema
ni trunke istine, a BBC-jev beogradski dopisnik Nik Hoton krenuo je
tragom ovih glasina, kako bi utvrdio da li u njima ima istine.

Nadeždin: video sam dokument

U jednom od beogradskih kafea, BBC-jevog dopisnika dočekuje prvi sagovornik.

Svojevermeno
funkcioner u jugoslovenskom ministarstvu inostranih poslova, za vreme
vlasti Slobodana Miloševića, Vladimir Nadeždin tvrdi da je video
dokument kojim je utanačen dogovor i koji su potpisali Ričard Holbruk i
Radovan Karadžić:

Vladimir Nadeždin
Vladimir Nadeždin

"Bilo
je to 1995. godine u zgradi Predseništva Srbije, gde je održan sastanak
skoro cele delegacije koja je išla u Dejton . Sa američke strane su tu
bili Ričard Holbruk i američki general Klark
", kaže on.

Nadeždin dodaje da je Ričard Holbruk izvadio dokument i stavio ga na sto:

"Dokument
je bio formata A4, sa zvaničnim zaglavljem Republike Srpske i kabineta
predsednika RS. Jedna tačka je bila povlačenje Karadžića sa državnih
funkcija, druga je bila njegovo povlačenje sa partijskih funkcija,
treća povlačenje iz javnog života uopšte, i četvrta, najvažnija – da
Hag nije nadležan za Radovana Karadžića. Potpis s leve strane bio je
Karadžićev, a s desne strane Holbrukov. Pečatirano u Sarajevu 1995.
godine, negde sredinom 1995. godine",
priseća se Nadeždin.

Sedeli pored bazena

Da
priče o sporazumu izmeðu Amerikanaca i tadašnjeg predsednika Republike
Srpske nisu bez osnova tvrdi i nekadašnji Karadžićev prvi diplomata
Aleksa Buha:

"Čini mi se da sam već rekao
da se to dešavalo noću, izmeðu 18. i 19. jula, u dvorištu jedne vile na
Dedinju. Sedeli smo pored jednog bazena, i toga se sećam"
, kaže Buha.

Ričard
Holbruk, glavni američki pregovarač na Balkanu koji je, kombinacijom
nagovaranja i energične "šatl diplomatije" doveo zaraćene strane u
Bosni do poptisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, uživao je
reputaciju diplomate koji ne beži od tvrdih pregovora, u kojima je
često umeo da se koristi nediplomatskim metodama.

Pojedini
dobri poznavaoci dešavanja na Balkanu u to vreme ne sumnjaju da bi
Holbruk bio spreman da akterima dogaðaja, pre svih Karadžiću i
Miloševiću, svašta obeća ne bi li im ublažio strah od Haga, ali da je
malo verovatno da bi za sobom ostavio dokumente kao trag.

Karadžić se drži dogovora

Ričard Holbruk i Slobodan Milošević
Ričard Holbruk i Slobodan Milošević

Jedna od onih koji čvrsto veruju u suprotno je i ćerka jednog od dvojice najtraženijih haških optuženika, Sonja Karadžić:

"Otac
nas je jednog dana pozvao u njegovu kancelariju. Bilo je to, mislim,
kasno uveče 18. jula. Rekao nam je da je konačno sklopio dogovor, i da
sada više nema zašto da se brine. On se i dalje drži svog dela tog
dogovora"
, kaže ona.

U saopštenju
dostavljenom BBC-ju iz kancelarije Ričarda Holbruka stoji da su tvrdnje
o nekakvom sporazumu potpisanom sa Radovanom Karadžićem "gnusna laž", i
da je Holbruk "iznenaðen mogućnošću da se, kako se navodi, više veruje
ratnom zločincu nego Sjedinjenim Držvama i ljudima koji su doneli mir
na Balkan".

Haški sud je odlučio da se pozabavi iznetim tvrdnjama i u tome je zatražio pomoć nadležnih organa u Srbiji.

Vladimir Vukčević, republički tužilac za ratne zločine kaže da je molba iz Haga uvažena:

"Mi
ćemo da proverimo navode koji se pojavljuju u javnosti oko postojanja
tog sporazuma. Tužilaštvo Haškog tribunala je to inciralo da zajdnički
uradimo, dakle, inicijativa je došla s njihove strane"
, rekao je Vukčević za BBC.

Malo verovatno da postoji dokument

Britanski
pregovarač na Dejtonskoj mirovnoj konferenciji, Polin Nevil Džons,
misli da je malo verovatno da postoji tajni dokument kojim se Karadžiću
garantuje da neće biti gonjen za ratne zločine:

Pregovori u Dejtonu
Pregovori u Dejtonu

"U
Dejtonu se pregovaralo sa srpskom vladom, i predstavnici Srba u Bosni
nisu smatrani licima sa kojima valja kontaktirati, odnosno nisu
tretirani kao legitimna pregovaračka strana. Ceo pregovarački proces
odvijao se direktno sa Miloševićem, koji je razgovarao u ime Srba.
Ideja da su se paralelno sklapali bilo kakvi dogovori sa čelnicima Srba
u Bosni je, po mom mišljenju, malo verovatan. Sa druge strane, Ričard
Holbruk je, uostalom kao i svi mi, energično zastupao stav da ratne
zločince treba izvesti na sud – što je uostalom bio i jedan od ciljeva
pregovora u Dejtonu. Zato mi se čini da je nemoguće da je on činio
nekakve ustupke."

Polin Nevil Džoins
ukazuje na to da postoji još jedan razlog zbog kojeg treba sumnjati u
verodostojnost cele priče. Ako dokument zaista postoji, zašto ga
Karadžić ne pokaže, pita bivši britanski diplomata:

"To
parče papira bi, u američkom političkom kontekstu, moglo da stvori
enormnu štetu, i zato sumnjam da bi iko pri zdravoj pameti – a Ričard
Holbruk je to svakako bio – stavio svoj potpis na jedan takav dokument",
kaže za BBC glavni britanski pregovarač na pregovorima u Dejtonu, Polin Nevil Džons.