Novo jutro sa novim Čavesom

ImageKako je predsednik za godinu dana izgubio tri miliona glasova i zašto u zemlji koja pliva u petrodolarima nema mleka

Dobro jutro Venecuelo, imamo novog predsednika. Tekstualne poruke
preko mobilnih telefona odašiljane su kroz mrežu pobornika
referendumskog „ne” odmah pošto je „novi” Ugo Čaves, bez vike i
pretnje, pokazao svoje nepoznato lice, priznajući naizgled mirno i
spokojno pobedu protivnika. Samo dan pre ovog plebiscita koji je
shvatao kao izraz narodne lojalnosti, grmeo je iz svih oratorskih
topova kako su njegovi protivnici – izdajnici, „jenki ljupci” razmaženi
buržoaski sinovi, oligarhija, fašisti, plaćenici CIA, … i poručivao im
da idu kod svojih mentora. Loptu je spustio čim je odlučio da prizna
vrlo tesne rezultate u korist opozicije, po nagovoru, kako govore
„dobro obavešteni izvori” iz Karakasa, vojnog vrha.
Kako se dogodilo da Čavesova bolivarska revolucija preko noći
ostari, umesto da se osnaži i osveži novom plebiscitarnom podrškom,
kako se očekivalo. Za samo godinu dana kada je 7,3 miliona stanovnika
(preko 63 odsto) podržalo još jedan šestogodišnji predsednički mandat,
Čaves je izgubio tri miliona glasova, a samo pola miliona ih je
„emigriralo” u protivnički blok.

Nemilosrdna matematika

Preostalih dva i po miliona nisu u sebi našli ni toliko
revolucionarnog žara da nateraju sebe da izaðu na glasanje. Sa
nemilosrdnom matematikom suočio se predsednik Venecuele, pre nego što
je odlučio da preko televizije objavi da je uvek slušao i uvažavao
„narodni glas”.
U venecuelanskim novinama mogu se naći rešenja za zagonetku naglog
prevrata u narodnom raspoloženju. Na stranicama kriminalne hronike od
ponedeljka jedan dnevni list konstatuje da su se za dva dana u Karakasu
desila 38 ubistva. Broj zločina je nekad nešto veći, nekad za pokoje
ubistvo manji, ali nekažnjeni kriminalci vladaju ulicama, a da vlast
nema snage ili volje da ih pronaðe i pohvata.
Na stranicama posvećenim snabdevanju, vide se slike ogromnih redova,
za mleko, ulje, piletinu i soju… svih namirnica koje država
subvencioniše. Ne treba zameriti što je jedna dobrostojeća gospoða
odletela u susednu Kolumbiju da bi odande kući donela šest kutija mleka
u prahu. Apatičnim biračima smeta i što se „imperijalistička valuta
dolar”, kojoj predsednik Čaves proriče definitivni krah, na ulicama
prodaje po astronomskim cenama, dok u celom ostalom svetu pada na
najniže grane.
Crni kurs je u danima pred referendum bio tri puta veći od
zvaničnog. Za razliku od mleka koje se meri kapima, reke viskija
pretaču se u čaše koje se ispijaju u barovima na svakom ćošku. Kakva je
to socijalistička revolucija, upitao se nedavno jedan nekadašnji
razočarani Čavesov levičar, koja nema mleka, i to sada kada su cene
nafte enormne i kada su venecuelanske rezerve petrodolara na vrhuncu.

Dve poruke Havani

Čak je i sam Čaves nedavno zamerio funkcionerima što se voze
američkim „hamerima” i ispijaju imperijalističke maligane. Po imenu
jednog od heroja u borbi za nezavisnost od španske krune Bolivaru, ovi
novopečeni bogataši bliski revolucionarnom vrhu dobili su ime
„bolikratija”.
Mnogi smatraju da je Čaves potcenio svoj narod tražeći od njega da
mu da prekomerna ovlašćenja bez demokratske kontrole i da više nije reč
o levoj ili desnoj opciji, već o totalitarnom modelu koji većina i
pored svih pratećih darova nije htela da proguta.
Krah nedeljnog referenduma je veliki udarac i za kontinentalni
projekat Uga Čavesa. U Boliviji i Ekvadoru je po ugledu na inicijative
venecuelanskog predsednika u toku borba za promenu ustava kojim bi
šefovi država dobili veća ovlašćenja i komotnije raspolaganje državnim
rezervama. Na Kubi, koja je na revoluciju inspirisala Uga Čavesa, sa
strepnjom se prate dogaðaji posle nedeljnog neuspeha.
Veze sa bogatom Venecuelom i velikodušnim Čavesom u Havani imaju
vitalni značaj. Iz Karakasa se po preferencijalnim cenama doprema na
izolovano ostrvo najveći deo od 98.000 barela nafte, koliko Kuba dnevno
uz svu štednju i restrikcije mora da potroši.
Dve poruke je primila Havana iz ovog poraza: 1. Ugo Čaves nije
nepobediv na izborima. 2. Pet godina koje mu preostaju mogu da se
iskomplikuju ukoliko opozicija ume da iskoristi svež vazduh koji su
joj, možda više zahvaljujući njegovim greškama, nego njihovoj
sposobnosti, udahnuli birači. U svakom slučaju, diplomate na ostrvu
ukazuju da poraz u Karakasu ohrabruje one koji se na jednopartijskom
ostrvu zalažu za demokratske i ekonomske reforme.

Zorana Šuvaković
[objavljeno: 05.12.2007.] POLITIKA