Hadžadž ibn Jusuf i Seid ibn Džubejr

Image

Hadžadž ibn Jusuf je bio jedan od griješnika iz plemena Sekif. Obnašao je funkciju namjesnika u vrijeme vladavine Abdulmelika, kažnjavao je i zbog insinuacija i kontrolisao je svoje protivnike u svim krajevima islamskog carstva, podvrgavajući ih vlasti svoga vladara. Nad njima je provodio nasilje bez milosti i ne bojeći se Veličanstvenog i Silnog Allaha.

Halid ibn Abdulmelik el-Kasri je u to vrijeme bio namjesnik Meke. Znao
je da u njegovoj oblasti živi Ibn Džubejr i naredio je da bude uhapšen.
Nakon toga požele da se oslobodi, pa ga posla u pratnji Ismaila ibn
Vasita el-Bedželija Hadžadžu ibn Jusufu.  
Hadžadž ga upita: „Kako se zoveš?“ „Seid ibn Džubejr!“, odgovori on.
Hadžadž mu tada reče: „Ti si Šekkijj ibn Kusejr (Nesretnik sin
Uništenog)!“ „Moja majka bolje zna moje ime od tebe!“, odgovori mu
Seid, našta mu Hadžadž uzvrati: „Nesretni ste i ti i tvoja majka!“ Seid
uzvrati: „Ti ne poznaješ skriveno, to zna neko drugi!“ Hadžadž mu reče:
„Moraš još na dunjaluku osjetiti plamen vatre!“ Seid mu odgovori: „Kada
bih znao da je to u tvojoj ruci smatrao bih te bogom.“ Hadžadž ga
upita: „Šta govoriš o Muhammedu?“ Seid odgovori: „Vjerovjesnik milosti
i imam upute!“ „A šta kažeš o Aliji, je li on od stanovnika Dženneta
ili Džehennema?“, upita Hadžadž. Seid mu reče: „Da sam ušao u Džennet i
Džehennem znao bih ko su njihovi stanovnici!“ Hadžadž ga upita: „A šta
kažeš o halifama?“ Seid odgovori: „Nisam njihov zastupnik!“ Hadžadž ga
upita: „Koji od njih je tebi najdraži?“ Seid mu reče: „Najdraži mi je
onaj sa kojim je najzadovoljniji moj Stvoritelj!“ Hadžadž ga ponovo
upita: „A sa kojim je najzadovoljniji tvoj Stvoritelj?“ Na to mu Seid
reče: „To zna jedino Onaj koji poznaje njihove tajne!“ „Šta je tebi“ –
upita ga Hadžadž – „zašto se ne smiješ?“ Seid mu odgovori: „Kako će se
smijati stvorenje koje je stvoreno od zemlje, a tu istu zemlju vatra
sagorijeva?“ „Pa šta je onda sa nama, mi se smijemo?“, upita Hadžadž.
Seid mu odgovori: „Nisu sva srca ista!“ Hadžadž zatim naredi da se
prinesu dragulji, biseri i ukrasi i stave pred njim. Tada mu Seid reče:
„Ako si ovo sakupljao da bi se sačuvao grozote na Kijametu, onda si
dobro postupio. U suprotnom znaj da će svaka dojilja svoje dojenče zbog
te grozote odbaciti. Dobro na dunjaluku je samo u onome što se očisti.“
Nakon toga Hadžadž zatraži da mu se donese ud i flauta. Namirisa udom i
puhnu u flautu. Tada Seid zaplaka. Hadžadž mu reče: „Šta te je
zaplakalo, je li zabava!“ Seid mu odgovori: „Ne, rasplakala me je tuga.
Kada si punhuo u flautu sjetio sam se velikog dana kada će se puhnuti u
sur. Ud je drvo koje je odsječeno bespravno, a strune su od ovce koja
će biti proživljena na Sudnjem danu!“ Hadžadž mu reče: „Teško tebi,
Seide!“ On mu odgovori: „Nije teško jedino onome ko od vatre bude
udaljen i u Džennet uveden!“ Hadžadž mu reče: „Seide, odaberi na koji
način želiš da te ubijem!“ Seid mu reče: „Ne, nego izaberi ti za sebe.
Tako mi Allaha, kako god ti mene da ubiješ, Allah će te, na isti način,
ubiti na Ahiretu.“ Hadžadž mu reče: „Hoćeš li da ti oprostim?“ Seid mu
reče: „Oprost dolazi od Allaha, a što se tebe tiče neću ti se
pravdati.“ Hadžadž naredi da ga povedu i ubiju. Kada su izašli Seid se
nasmijao. To kazaše Hadžadžu, pa ga ponovo izvedoše pred njega. Hadžadž
ga upita: „Šta te je nasmijalo?“ Seid mu odgovori: „Čudno mi je bilo
kako je Allah blag i milostiv prema tebi uprkos tvojih zločina!“
Hadžadž ponovo naredi da ga ubiju. Tada Seid poče učiti Allahove
riječi:  „Ja okrećem lice svoje, kao pravi vjernik, prema Onome koji je
nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od onih koji Njemu druge ravnim
smatraju!“ Hadžadž reče: „Nemojte ga okrenuti prema kibli!“ Seid
prouči: „Kuda god se okrenete, pa – tamo je Allahova strana.“ Hadžadž
reče: „Položite ga na lice!“ Seid reče: „Od zemlje vas stvaramo i u nju
vas vraćamo i iz nje ćemo vas po drugi put izvesti.“ Hadžadž uzviknu:
„Zakoljite ga!“ Seid reče: „Ja svjedočim da nema božanstva osim Allaha,
Jednog Jedinoga koji nema druga i svjedočim da je Muhammed Allahov rob
i poslanik. Uzmi moju glavu do Sudnjega dana kada ćemo se ponovo
sresti. Allahu moj, nemoj mu dozvoliti da nakon mene ikoga više ubije!“