“Ugljanin-kamen oko vrata Bošnjaka”

ImageMeho Omerović: U subotu 1. decembra, glavni muftija Islamske
zajednice u Srbiji, gospodin Zukorlić ispraćao je 200 hadžija na put u
Meku i tom skupu je bilo prisutno preko 10.000 ljudi na trgu u centru
Novog Pazara. Danas je grupacija okupljena oko gospodina Zilkića u
sportskoj dvorani u Novom Pazaru, kojom prilikom su dovoženi pre svega
aktivisti Stranke demokratske akcije iz Tutina i Sjenice, ispratila 20
hadžija na put u istu tu Meku. I mislim da te brojke i ta situacija
koja je trenutno kad je u pitanju kome vernici u Islamskoj zajednici
Srbije daju poverenje jasno odslikava da je ta vrsta sukoba koji je
neko očigledno pokušao da nametne sa strane završena, jer naprosto,
činjenice i brojke govore da je potpuno poverenje izgleda na strani
gospodina Zukorlića.

Gost: Meho Omerović, poslanik Sandžačke demokratske partije, predsednik skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja
Voditelj: Jugoslav Æosić

 
Sukob unutar Islamske zajednice u Sandžaku tinja već
dugo, a kulminirao je nedavno prilikom izbora verskog poglavara ove
zajednice u Srbiji. Na tu poziciju imenovan je Adem Zilkić, ali ovu
odluku ne priznaje sandžački mešihat, koji i dalje podržava Muamera
Zukorlića. Ovaj konflikt je u nekim situacijama bio na ivici fizičkog
obračuna, a pratile su ga i ozbiljne pretnje. O tome kakva je trenutno
situacija u Sandžaku, ali i o radu Skupštine Srbije o Kosovu i
predsedničkim izborima večeras razgovaramo sa poslanikom Sandžačke
demokratske partije i predsednikom skupštinskog Odbora za rad, boračka
i socijalna pitanja Mehom Omerovićem. Gospodine Omeroviću, dobro veče.
Upravo ste se vratili iz Pazara juče ako se ne varam, šta nam možete
reći o tome kako je trenutno u Pazaru, da li su se ove napetosti koje
su bile vidljive prethodnih nedelja nekako smirile?

Omerović:
Znate šta, napetosti su se smirile u onolikoj meri koliko su stvari
postale jasnije, a one su postale jasnije onoga trenutka kada smo imali
situaciju, recimo u subotu 1. decembra, glavni muftija Islamske
zajednice u Srbiji, gospodin Zukorlić ispraćao je 200 hadžija na put u
Meku i tom skupu je bilo prisutno preko 10.000 ljudi na trgu u centru
Novog Pazara. Danas je grupacija okupljena oko gospodina Zilkića u
sportskoj dvorani u Novom Pazaru, kojom prilikom su dovoženi pre svega
aktivisti Stranke demokratske akcije iz Tutina i Sjenice, ispratila 20
hadžija na put u istu tu Meku. I mislim da te brojke i ta situacija
koja je trenutno kad je u pitanju kome vernici u Islamskoj zajednici
Srbije daju poverenje jasno odslikava da je ta vrsta sukoba koji je
neko očigledno pokušao da nametne sa strane završena, jer naprosto,
činjenice i brojke govore da je potpuno poverenje izgleda na strani
gospodina Zukorlića, jer ako uporedimo samo ove podatke biće nam više
nego jasno. Ali opomena svima nama u Srbiji i opomena pre svega
graðanima Sandžaka i onima koji pripadaju bošnjačkom narodu jeste da
smo mi bili dovedeni u jednu situaciju da je samo zahvaljujući jednom
čoveku, samo zbog toga što jedan čovek predstavlja kamen oko vrata
rekao bih bošnjačkom narodu i čovek koji ne samo da je kočnica razvoju
celokupnom, pre svega ekonomskom u Sandžaku, nego je postao i
remetilački faktor. Konkretno naravno mislim na gospodina Ugljanina.
Gospodin Ugljanin je pokušao da napravi privatnu Islamsku zajednicu i
to je sada više nego jasno i tu je došlo do nekih zabuna. Čak su i
dobar deo vaših kolega novinara je napravio grešku, govorio je o
smenjenom gospodinu muftiji. Znate, te noći u hotelu se okupilo
nekoliko ljudi koji su bili odbornici Stranke demokratske akcije i koji
su saopštili da se smenio glavni muftija i da su oni samoproglasili
nekakvoga reisa. Znate, ako se u jednoj zemlji, u jednoj državi imenuje
ili proglašava poglavar jedne tako značajne institucije kakva je
Islamska zajednica u Srbiji u ovom slučaju, onda se to valjda radi uz
pomoć medija, onda se to radi uz punu pompu, uz nešto što bi trebalo da
bude svečano, a ne pod okriljem noći. I zato je to bio ustvari pokušaj
puča koji je nažalost poprimio i mere koje su dovodile do sukoba, ali
to ne bi bilo toliko, kako da kažem, čak ni problematično da se država
nije umešala.

B92: E, to je sad ključno
pitanje, gospodine Omeroviću, ono što želim da Vam postavim, sada ste
rekli da neko nameće taj konflikt Islamskoj zajednici u Sandžaku, u
Novom Pazaru, ko je to ko nameće takav konflikt? U kojoj meri je tu
država uključena? Država stalno govori – mi nećemo da se mešamo.
Nažalost, ima indicija da se država meša, Vlada pre svega, ne država.

Omerović:
Ministarstvo vera konkretno i ministar Naumov i njegov savetnik Milan
Radulović, koji je u prošlom mandatu i bio sam ministar vera, koji je
ustvari i napravio postojeći Zakon.

B92: Dakle, to je ista ona Vlada u kojoj Vaša partija participira?

Omerović:
Tako je, ali samo da budemo tu jasni. Dakle, posle pokušaja manje grupe
ljudi koji su hteli da izvrše puč u Islamskoj zajednici u Srbiji, nije
to uraðeno slučajno. Sulejman Ugljanin je, dakle, pokušao da napravi
svoju privatnu Islamsku zajednicu kako bi onda mogao da stavi pod
kontrolu sve što postoji u Sandžaku.

B92:
Kako je to pokušao Sulejman Ugljanin, gospodine Omeroviću, to su dosta
teške optužbe. Čekajte, upravo govorite i o akciji države, o tome da se
država umešala u čitavu tu priču, država se umešala na tu stranu ako
Vas dobro razumem?

Omerović: To je najveći
problem, tako je, dobro me razumete i ponoviću da ne bi ostao nejasan.
Ministarstvo vera u ovom slučaju stavilo se na stranu jedne od strana u
sukobu što je nedopustivo, jer po Zakonu o crkvama i verskim
organizacijama Ministarstvo vera ne sme da se meša u unutrašnje stvari
odreðenih crkava, odnosno verskih zajednica, u ovom slučaju Islamske
zajednice. Ministar vera je primajući predstavnike koji su te noći u
hotelu Tadž pokušali da smene gospodina Zukorlića dao neku vrstu
legitimiteta. I nažalost, on se tu još čak i nije zadržao, on je otišao
korak dalje, pa je davao izjave tipa kako država i Ministarstvo vera
priznaje obe Islamske zajednice, i mešihat i rijaset, kako bi navodno
oni trebali jedni druge da priznaju jer je to država učinila. Dakle,
direktno je prekršen Zakon, da li će taj isti ministar, postavlja se
veoma jasno pitanje, primeniti isti aršin kada istekne rok od 60 dana
po kome je Crnogorska pravoslavna crkva podnela zahtev za upis u
registar verskih organizacija, ostaje nam da se vidi. Dakle, ja bih
zaista voleo da znam, a pretpostavljam i graðani Republike Srbije da li
ministar vera hoće da primenjuje iste aršine kad je u pitanju Islamska
zajednica i kad je u pitanju Srpska pravoslavna crkva. Ja mislim da
neće.

B92: U redu. Hajde da ostavimo to
ministru, da vidimo da li će i kako reagovati Ministarstvo vera. Sad
Vas pitam za motiv, šta može biti motiv tog Ministarstva da se podrži,
kako Vi kažete formiranje privatne Islamske zajednice gospodina
Ugljanina?

Omerović: Hajde da se bukvalno ne
igramo skrivalice. Sulejman Ugljanin i njegova politička partija su
koalicioni partneri Demokratske stranke Srbije čiji je ministar
gospodin Naumov. U višegodišnjoj saradnji te dve stranke potpomognute
svim strankama narodnjačkog bloka, mislim tu i na Novu Srbiju, mislim
tu i na Jedinstvenu Srbiju Palme iz Jagodine, zajednički rade i
politički deluju. Pre godinu i po dana, prisetiće se vaši gledaoci,
Sulejman Ugljanin je obećavao gospodinu Koštunici da će on obezbediti
nekoliko desetina hiljada glasova Bošnjaka u Crnoj Gori koji će zato
što je on, pod navodnicima, kontroliše, 100% glasati za očuvanje
državne zajednice Srbija i Crna Gora. Na kraju se ispostavilo da je 437
Bošnjaka u Crnoj Gori samo glasalo za državnu zajednicu. I po drugi put
Sulejman Ugljanin je prevario svoje koalicione partnere kada ih je
ubeðivao da je gospodin Zukorlić i Islamska zajednica u Srbiji ustvari
samo jedna grupa malih ljudi koji su okupljeni zbog interesa, tvrdeći
kako 80 ili 90% podržava tu opciju koju je on protežirao, a to su
ustvari ljudi koji su, kao što rekoh, bili njegovi bivši odbornici i
koje predvodi gospodin Zilkić. Ispostavilo se posle nekoliko meseci
ustvari da je gospodin Ugljanin ponovo obmanuo gospodina Koštunicu, jer
ovi podaci o ispraćaju sasvim dovoljno govore kome vernici i imami u
okviru Islamske zajednice u Srbiji daju poverenje, to je više nego
jasno.

B92: Ali sam Sulejman Ugljanin ima realnu političku težinu i političku moć, ali hajde da…

Omerović:
Znate šta, on je pokušao od džamija, da budemo iskreni do kraja, preko
upliva i puča u Islamskoj zajednici Srbije da napravi mesta na kojima
će vršiti propadandu svoje političke partije.

B92:
Gospodine Omeroviću, ja govorim o realnoj političkoj moći koja se
očitava u lokalnoj zajednici, dakle, u opštini, govorim o odbornicima
koje gospodin Ugljanin i njegova partija imaju, o Listi za Sandžak koja
je realna politička snaga.

Omerović: Naravno, to su podaci sa poslednjih izbora i ja ih ni na koji način ne želim…


B92:
Ali hajde da ne pretvorimo razgovor u razgovor o Sulejmaninu Ugljaninu,
ono što mene zanima jeste priroda posete francuskog ambasadora Fransoa
Terala Novom Pazaru juče. Dan pre toga, ako se ne varam, bila je
zamenica američkog ambasadora u Beogradu u Novom Pazaru, Vi ste takoðe
bili dole, šta nam možete reći o tome?

Omerović:
Znate šta, ja mogu da kažem samo onoliko koliko sam čuo od predstavnika
ambasada ove dve velike zemlje, i ono što sam ja i rekao u razgovoru,
veoma je interesantno kako u 24 sata Novi Pazar i Sandžak obilaze
zamenica ambasadora Sjedinjenih američkih država i ambasador Francuske
u ovom trenutku. Ja sam, otvoren da budem, i pitao čak i francuskog
ambasadora da li on zna nešto što mi ne znamo. Na moju veliku sreću i
na osnovu podataka i informacija koje smo razmenili dobio sam
uveravanja da je to rutinska poseta opštinama Sandžaka, ne zbog stanja
koje se zadesilo kad je u pitanju Islamska zajednica u Srbiji, ne zbog
političkih odnosa, nego je to naprosto redovan posao ambasadora ove dve
velike zemlje. Ali ono što ja mogu da kažem otvoreno večeras u vašoj
emisiji, da ja verujem, čak sam ubeðen da svest i odgovornost
bošnjačkog naroda koja se pokazala i u periodu kada je bilo najgore, u
ratovima bivše SFRJ. Sećamo se svi, na prostoru Sandžaka nije bilo
sukoba, dakle, Bošnjaci su tada pokazali da su za mir, da su za
stabilnost, da Srbiju doživljavaju kao svoju maticu državu, iako se
danas nažalost, rekao bih, neki trude da Bošnjake u Sandžaku predstave
kao nekakav remetilački faktor, iako neki prete i Srbima da je Sandžak
sledeći na redu posle svega što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ,
uoči pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, ja mogu odgovorno
da tvrdim da što se tiče Sandžačke demokratske partije i najvećeg broja
Bošnjaka u Sandžaku, to su lojalni graðani državi Republici Srbiji i to
su graðani koji neće ništa učiniti da se destabilizuje ovaj region i da
se situacija u Sandžaku pogorša. Znamo ko je remetilački faktor.

B92:
Stvarno ste u pravu, znate, ali nekakvu zebnju su ulivale one slike
oružja koje je pronaðeno, vehabija koje su pohapšene i tako dalje.
Dakle, kad graðani Srbije govore, pretpostavljam većina normalnih ljudi
kad o tome govori strahuje zbog mogućih oružanih incidenata zbog
ekstremista.

Omerović: Naravno.

B92: Mislite zapravo da je to u nekoj meri koja ne treba da nas brine?

Omerović:
Naravno da je strah kod većine graðana opravdan, svako pronalaženje
veće količine oružja izaziva zebnju, pre svega u tim delovima. Setimo
se, pre nekoliko dana čak i u Vojvodini je, verovatno tragajući za
nekim od onih koji su optuženi za ratne zločine i koji treba da budu
izručeni Hagu, naša policija pronašla ogromnu količinu oružja. Takav je
isti slučaj i sa ovim što se desilo na Pešteru, dakle, u blizini
opštine Sjenica kada je pronaðena veća količina eksplozivnih naprava,
oružja i kada su ti ljudi uhapšeni i privedeni pred istražne organe.
Dobro je što naša policija radi svoj posao i dobro je da se kriminalci
i oni koji bi želeli da prave nekakve nerede ili, ne daj bože,
izazivaju oružane sukobe, hapse i što završavaju tamo gde treba da
završavaju. I u tom svom poslu kad su Bošnjaci u pitanju i graðani
Sandžaka policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova imaće punu podršku
i potpuno poverenje i ja očekujem samo da ti ljudi budu i kažnjeni po
zakonu, jer videli smo šta su oni sve spremali. Izmeðu ostalog, čuli
smo da su ti predstavnici spremali i atentat čak i na gospodina
Zukorlića.

B92: Hajde da Vas pitam za još
jednu stvar koja mi se čini vrednom pomena, naime, za razliku od nekih
drugih delova zemlje i gradova u kojima to još nije, da tako kažem,
dokazano u slučaju Sandžaka i Novog Pazara je dokazano da tamo žive
vredni ljudi koji biznis veoma cene, a već decenijama unazad, pa sam
hteo da Vas pitam kako u tom smislu izgleda Sandžak i Novi Pazar. Ima
li tamo nezaposlenih ljudi, da li je taj broj nezaposlenih manji nego
što je prosek u Srbiji? Kako se živi?

Omerović:
Spretnost i dovitljivost pre svega Novopazaraca, ako govorimo o
Sandžaku, da trguju, da rade, da stvaraju imetak i da saraðuju sa svim
ljudima, jer je taj prostor uvek bio prostor u kome se trgovalo, u kome
se radilo, u kome su prolazili ljudi i robe i kapital, je i dan danas
ostao. Meðutim, najveći problem je što mi trenutno u Sandžaku nemamo
politički ambijent, nemamo ambijent jedne pravedne države u kome bi
neko mogao da investira. Danas u Sandžak ni roðeni brat nekoga iz
Pazara teško da hoće da uloži svoj novac kada zna za korupciju u
pravosuðu, kada zna za veliku stopu kriminaliteta i kada zna da ga tu
čeka nesigurnost ako bi sutra eventualno hteo…

B92: Da, koliko se Sandžak razlikuje od drugih mesta u Srbiji u tom smislu?

Omerović:
Slažem se, ali Sandžak se tu razlikuje po nečem drugom. Konkretno u
Sandžaku bošnjački narod, uzmimo primer Novog Pazara, Bošnjaci su mlada
nacija i prosek starosti kod bošnjačkog naroda je kudikamo niži u
odnosu na prosek srpskog stanovništva. Novi Pazar recimo, na primer,
ima 125.000 stanovnika od koga je skoro 40% njegovih stanovnika ispod
27 godina života. Dakle, reč je o mladim ljudima, ali je problem što ti
mladi ljudi u trenutnom ambijentu ne vide perspektivu da tu ostanu, da
rade, da stvaraju svoje porodice i tako traže izlaze recimo u Crnoj
Gori, u Bosni ili u pokušajima da odu u Zapadnu Evropu da se zaposle.
Naravno da je posao države i svih nas koji vodimo trenutno ili
pripadamo vladajućim koalicijama, da obezbedimo ambijent, dakle, uslove
da se dole otvore mogućnosti za investicije kako bi ti ljudi radili i
kako, na kraju krajeva, ti isti mladi ljudi ne bi potpali pod uticaj
nekih o kojima smo govorili, koji ih mogu odvesti na neku drugu stranu.

B92: U redu, gospodine Omeroviću, hajde da
sad promenimo malo temu. Bili ste sa predsednikom Srbije gospodinom
Borisom Tadićem u poseti Turskoj, bili ste Vi i bio je gospodin, ako se
ne varam, Bajro Omeragić, Esad Džudžević, izvinjavam se, kao
predstavnik Liste za Sandžak. Nekako je dosta tiho ova poseta prošla u
medijima, nije ispraćena kao neke druge.

Omerović: Nažalost, potpuno ste u pravu, ali dozvolite mi samo da kažem nekoliko reči.

B92: Da, šta je bila svrha te posete?

Omerović: Ta
poseta predsednika Tadića Turskoj je značajna po meni iz nekoliko
razloga. Dakle, to je prvi put da predsednik Srbije ide u državnu
posetu Turskoj, to se odmah desilo po završetku pregovora u Beču, to je
važno istaći zbog toga što Turska ima 700 vojnika na Kosovu i Metohiji
u sastavu KFOR-a. Turska je druga zemlja u okviru NATO-a iza
Sjedinjenih američkih država i što je važno napomenuti, izmeðu Srbije i
Turske ne postoje sporna pitanja, ali postoje, kako da kažem, otvoreni
veliki potencijali za uzajamnu pre svega ekonomsku saradnju. Zašto
kažem ekonomsku saradnju? Zato što veliki broj državljana Turske potiče
sa naših prostora, upravo prostora Sandžaka o kome smo i maločas
govorili i ja upravo i tu, i predsednik Tadić je to istakao u više
navrata, vidim šansu za uspešan razvoj u ekonomskoj saradnji i
privrednoj saradnji izmeðu naše dve zemlje, pogotovo što je dosadašnja
razmena od pola milijarde dolara jako, jako mala, rekao bih simbolična
u odnosu na mogućnosti koje se otvaraju kad su ove dve zemlje u
pitanju. Danas, dva sata pre nego što sam došao u vašu emisiju, dobio
sam informaciju da je završena prva runda pregovora o zaključivanju
sporazuma o slobodnoj trgovini izmeðu Turske i Srbije, što je bio i
dogovor predsednika Tadića i predstavnika Turske Gila i premijera
Erdogana. Nastavak sledi u 2008. godini kada ćemo mi konačno potpisati
taj sporazum i kada će naši privrednici iz Srbije moći da plasiraju
svoju robu na tursko tržište i na taj način se otvore mogućnosti za
saradnju. Naročito i najvažniji značaj ove posete ustvari jeste
otvaranje tog biznis foruma, koji je predsednik Tadić otvorio u
Istambulu gde će doći do institucionalne veze naših privrednika i
privrednika u Turskoj, kako bi se otvorile mogućnosti da osim EFES-a u
Srbiju dolazi i drugi turski kapital. Meðutim, postoje odreðeni
problemi, konkretno, jedan od najbogatijih Turaka i turskih biznismena,
čovek koji je roðen u Priboju, dakle, u Srbiji, tamo već decenijama
živi u Turskoj, saraðuje i radi svoje poslove u oblasti nafte i gasa sa
Rusijom, sa Crnom Gorom, sa Hrvatskom, ali ne može da napravi posao u
Srbiji i imao je zatvorena vrata od strane jednog od ministara u Vladi
Republike Srbije i to je nešto što…


B92: Zbog toga što radi sa naftom i gasom?

Omerović:
Ne znam da li zbog toga što radi sa naftom i sa gasom ili zbog toga što
neko nije imao želju da primi jednog od uspešnih turskih biznismena.
Ono što je važno istaći, i ja bih želeo to da podvučem, dakle,
predsednik Tadić je u više navrata rekao, sagovornici u Ankari i
Istambulu su se složili, da je Balkan do sada u istoriji bio mesto
sukoba i civilizacija i kultura i religija i želja je svih nas, pre
svega i Turske i Srbije da Balkan postane mesto susreta, ne samo
civilizacija i kultura, nego mesto susreta pre svega ljudi i kapitala.
Ovo je XXI vek, ljudi treba da saraðuju, treba da žive i ja očekujem da
će upravo i ova poseta doprineti da mi konačno napravimo i da Srbija
ustvari bude taj most koji će povezati azijsku sa evropskom ekonomijom
i samim tim otvoriti perspektive za bolji život.

B92:
Hajde da nam sad ne ostanete dužni ovo oko nafte i oko gasa, pominjete
čoveka koji je jedan od najbogatijih, bavi se naftom i gasom, je l’ se
radi o ugrožavanju nečijih interesa kod kuće? Odavno smo imali
informaciju o kretanju, o projekcijama gasovoda koji će po svemu sudeći
zaobići Srbiju, jesu li to uvezane teme, gospodine Omeroviću?

Omerović:
Ja nemam informacije da li se radi o ugrožavanju nečijih interesa po
prirodi posla o kome je reč, ali je očigledno da postoje neke prepreke
kada neki strani investitor, konkretno iz Turske, želi u Srbiji nešto
da investira. I mi kao ozbiljna država, predsednik Tadić je dao čvrste
garancije i mi u Parlamentu ćemo učiniti sve, pre svega kroz formiranje
jedne grupe prijateljstva parlamentaraca Turske i Srbije, ali i kroz
neku vrstu pritiska na Vladu da se ti poslovi počnu razvijati kako bi
taj kapital mogao da ulazi bez ikakvih prepreka, pogotovo pošto smo mi
pre mesec dana, podsetio bih vas, doneli Zakon o državljanstvu, u kome
i naši graðani koji su sada državljani drugih zemalja, konkretno
državljani Turske, a roðeni su recimo na prostoru Sandžaka, sutra mogu
da uzmu i naše državljanstvo i ja verujem da će to otvoriti i prostore
i kanale za još bolju ekonomsku saradnju.

B92: Jeste pratili ovu vest oko kretanja gasovoda, koji će može biti zaobići Srbiju, taj jedan od krakova?

Omerović:
Jesam, pratio sam. Ta vest nas naprosto vraća na jednu tešku i veoma
ozbiljnu temu, a to je budući status Kosova i Metohije, barem to ja
tako doživljavam, možda grešim, ali dozvolite mi da iznesem svoj lični
stav. Naprosto, mi smo proteklih godinu, godinu i po, dve dana imali,
rekao bih slobodno, identičan interes kad je u pitanju budućnost
Kosova… Govorim o Rusiji, o ruskim interesima u odnosu na srpski.
Dakle, podudarnost u interesima je dovodila do toga da su Rusi bili
čvrsti u stavu i kad je u pitanju veto u Savetu bezbednosti i čvrsti u
primeni i poštovanju Rezolucije 1244 i suvereniteta i integriteta
Srbije u kome je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Očigledno da
ovom vešću, ukoliko je ona tačna, ukoliko gasovod ne ide preko Srbije,
nego ide preko Rumunije, Maðarske i Češke, ruski interesi zaobilaze
Srbiju i onda to možda može da bude jedan veoma loš signal za nešto što
nas očekuje krajem decembra i u idućoj godini.

B92:
Gospodine Omeroviću, približava se rasplet u vezi sa Kosovom, da li su
unutar Skupštine planirane neke aktivnosti nakon 19. decembra kada će
izveštaj pregovaračke trojke biti predstavljen u Ujedinjenim nacijama?

Omerović:
Naravno da jesu, ali dozvolite mi pre toga samo da kažem da, evo, 10.
decembar stiže nešto ranije, jer već sutra, 7. decembra pregovaračka
trojka podnosi svoj izveštaj generalnom sekretaru. Potom 19. decembra
imamo sednicu Saveta bezbednosti i posle toga će Skupština Republike
Srbije sigurno raspravljati izveštaj našeg pregovaračkog tima i
usvojiti pretpostavljam i neku rezoluciju u kojoj će biti sadržane sve
one mere i aktivnosti koje će naši državni organi morati da urade u
slučaju nekih nepovoljnih rešenja kad je u pitanju budući status Kosova
i Metohije. Prema tome, mi tu prema graðanima, barem ja lično takav
stav uvek iznosim, moramo biti otvoreni, moramo biti iskreni. Srbija se
u narednom periodu ne dužem od šest meseci nalazi pred velikim
iskušenjima, pred ogromnim izazovima i to je period u kojem ćemo mi
donositi teške odluke. Srbija se, dakle, nalazi na raskrsnici i
meðunarodno pravo, meðunarodna pravda jesu na našoj strani, ali
otvoreno, da bismo mi učinili sve što i radimo i što radi pregovarački
tim, Brisel, Vašington i Moskva su oni koji će odlučivati o daljoj
sudbini i o budućem statusu Kosova i Metohije. Dobro je što predsednik
Tadić i mnogi visoki funkcioneri u Vladi Republike Srbije govore kako
nećemo ratovati, kako je Srbija za mir i uvek je za očuvanje Kosova i
Metohije, ali mirnim sredstvima, da neće mladost Srbije ići u ratove.
To su dobre poruke, meðutim, posledjih dana smo bili svedoci da i neki
visoki zvaničnici u Vladi šalju neke druge poruke u kojima se govori i
o ratu i o ratnom rešavanju i o mogućnosti rata da bi se rešilo pitanje
Kosova. Znate, nekada su, znamo već koji, govorili kako ne znamo da
radimo, ali znamo da se bijemo, pa smo završili kako smo završili.
Mislim da takve poruke neće pomoći, nego će definitivno, rekao bih
slobodno, ugroziti našu poziciju 19. u Savetu bezbednosti o kome smo
govorili.

B92: Imate li neke informacije u vezi sa predsedničkim izborima koje biste mogli da podelite sa nama?

Omerović:
Znate šta, očekuje se u ponedeljak 10. decembra da se glasa po četiri
preostala zakona koji regulišu materiju za izbor predsednika Republike
i odmah po tome, dakle, već 11., 12. decembra stiču se uslovi da Oliver
Dulić, predsednik Narodne skupštine raspiše predsedničke izbore. Ja
očekujem da će to biti u zakonskom roku, dakle, realno je očekivati u
drugoj polovini januara, početkom februara da budu predsednički izbori
u Srbiji, a lokalni i pokrajinski izbori bi usledili nešto posle toga,
dakle, kraj marta ili početak aprila. Naprosto, to je nekakav redosled
poteza i to je redosled koji je u skladu sa Ustavom. I konačno smo
ušli, kako da kažem u onaj tok poštovanja u potpunosti svega onoga što
Ustav i Ustavni zakon od nas kao poslanika traži.

B92:
Imam, gospodin Omeroviću, još dosta pitanja za Vas, nažalost imamo još
samo minut, ali hteo bih da ga posvetim nečemu što je iz Vaše sfere,
znači, iz vašeg Odbora za rad, socijalna i boračka pitanja, a to su
invalidi. U ponedeljak je bio svetski Dan osoba sa invalidietom,
nekako, znate, ne mogu sad to da tvrdim , ali stiče se utisak da se
najviše ova država njima bavi na taj dan, a da onda nekako ode u senku.
Hajde barem za jednu stvar da Vas pitam, a to je Zakon o zapošljavanju
ljudi sa hendikepom. Siguran sam da će mnoge zanimati, jer u našoj
zemlji ima, ako se sećam dobro više od pola miliona ljudi koji imaju
različit stepen invaliditeta.

Omerović: Više od pola miliona graðana Srbije predstavljaju osobe sa invaliditetom.

B92: Šta se dogaða sa zakonom koji će obavezati kompanije u ovoj zemlji da zapošljavaju ljude?

Omerović:
Novi Zakon koji će Vlada Republike Srbije najverovatnije doneti do
kraja decembra i koji će u skupštinskoj proceduri biti posle Nove
godine. Predviða zaista puno, puno stvari koje imaju za cilj povećanje
zaposlenosti osoba s invaliditetom, jer preko 80% osoba sa
invaliditetom u Srbiji je nezaposleno. Taj zakon će naravno obezbediti
adekvatne uslove za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. I ono što je
posebno važno istaći, poslodavci koji budu po tom Zakonu zapošljavali
osobe sa invaliditetom oni to neće moći da rade po svom nahoðenju, nego
će morati da rade, jer naprosto, svaki poslodavac….

B92: Na šta će biti obavezni?

Omerović:
Konkretno, poslodavac koji ima 20 zaposlenih moraće da zaposli jednu
osobu sa invaliditetom, poslodavac koji ima više zaposlenih, recimo od
50, 100, 150, 200, na svakih 50 moraće da zaposli po dve osobe sa
invaliditetom. Kontrolu toga da li se poštuje taj Zakon vršiće Poreska
uprava, što je jako važno, jer kod nas znamo, dok nekoga ne udarite po
džepu ne možete od njega da očekujete da poštuje Zakon.

B92: Ali će taj poslodavac dobiti pomoć države?

Omerović:
Naravno, svaki poslodavac koji zaposli osobu s invaliditetom dobiće
pomoć države u iznosu jedne minimalne plate i što je najvažnije,
refundiraće mu se oni troškovi koje on iskoristi za adaptaciju radnog
prostora za osobu sa invaliditetom. I ja očekujem, pošto su i kazne
visoke, da će ovaj Zakon zaista pomoći da mi u narednom periodu
prepolovimo barem za početak broj invalida koji su nezaposleni.

B92:
Meho Omerović, poslanik Sandžačke demokratske partije gost Poligrafa,
hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92.
Prijatno veče.