Sandžački Sibir

ImageSJENICA – U selu Karajukića Bunari na Pešterskoj visoravni temperatura je juče ujutru pala na
minus 29 stepeni, a u ovom selu punih 27 dana, od 8. decembra prošle godine,
najviša dnevna temperatura nije prešla nulti podeok! 

U novogodišnjoj noći u ovom selu temperatura je bila minus 24,4 a prvog dana
nove godine "otoplilo" je na minus 23 stepena.

Ledeno je prvih dana nove godine i u Sjenici. U petak je u gradiću u srcu
Pešterske visoravni izmerena temperatura od minus 26 stepeni, a do podne je
temperatura porasla tek do minus 15 stepeni.

– Ovo je tek zagrevanje za prave mrazeve koji, po običaju, ovde dolaze krajem
januara – kažu u Meteorološkoj stanici u Sjenici.

O polarnim hladnoćama koje su zahvatile Pešter svedoči i podatak da je u
četvrtak, trećeg dana nove godine, u Karajukića Bunarima u 14 sati po podne
izmerena temperatura od minus 17 stepeni, što je nezabeleženi temperaturni
rekord visoravni.

Pre nepune dve godine, u zoru 26. januara 2006. godine, temperatura je u Karajukića
Bunarima pala na minus 39 stepeni, čime je oboren temperaturni minimum Peštera
i Srbije, star 52 godine, koji je do tada držala Sjenica sa minus 38,4 stepena,
koliko je izmereno 26. januara 1954. godine.

Istina, meteorolog u penziji Sulejman Muftarević, živa legenda pešterske
meteorološke službe, kaže da je 13. januara 1985. godine, kod pošte u Sjenici,
njegov termometar izmerio minus 40,4 stepena, ali je taj podatak nezvaničan.

– Veoma je teško, ložimo u kućama vatru po ceo dan i celu noć i opet slabo
pomaže. Ledi voda u kućama, napolje, samo nakratko, izlaze oni koji moraju. Kad
temperatura padne na minus 37, minus 38, iz okolnih sela stižu vesti da u
štalama stoka strada od mraza.

Sjenica, kao i čitava visoravan, objašnjavaju meteorolozi, nisu bezveze još
davno dobili ime – jugoslovenski Sibir. Ovde kažu da onaj ko nije osetio
osrednji sjenički mraz i na Pešteru se nije našao dok traje kijamet, taj ne zna
ni šta je hladnoća ni šta je pravo nevreme.

"Idealan dan" za minus dvadeset ili trideset i neki stepen u Sjenici
podrazumeva sredinu ili kraj januara, vedru noć, vreme bez vetra i snežni
pokrivač od barem desetak centimetara.

Kad se ti uslovi poklope, u Sjenici znaju da će naredne zore drveće u okolnim
šumama pucati od mraza. Tako je u Sjenici, tako je obično i u Karajukića
Bunarima na drugom kraju visoravni, koji su takoðe u kotlini, gde je
temperatura i po stepen-dva niža u odnosu na Sjenicu.

Na Pešterskoj visoravni, kažu u Meteorološkoj stanici u Sjenici, na specifičan
način ukrštaju se župska i planinska klima, letnji dani znaju da budu veoma
topli, pa je tako 29. avgusta 1956. godine u Sjenici izmerena temperatura od 34
stepena.

Kada se ovoj temperaturi doda ona izmerena godinu i po ranije, od minus 38,
dobije se podatak koji je zanimljiv u svetskim okvirima – temperaturno
kolebanje, razlika izmeðu najviše i najniže izmerene temperature, u Sjenici
iznosi čitava 72 stepena. Sjeničacima je kao u gradu Verhojansku u Sibiru, gde
je razlika izmeðu najniže i najviše izmerene temperature čak 106 stepeni.


LJUDI SE DOBRO DRŽE


– Zasad ljudi u selu dobro podnose ovako niske temperature. Ovde se uvek nadamo
sibirskoj zimi, pa smo spremili dosta hrane i za sebe i za stoku, dovoljno
ogreva, a iz kuća izlazimo samo kad moramo.

Opasno je jedino za stoku u štalama, pošto su objekti loši, pa preti opasnost
da se stoka tokom noći posmrzava.

www.sanjak.org