Samit NATO u Bukureštu

ImageU Bukureštu u sredu uveče počeo je samit NATO-a, do sada najveći takav skup u istoriji Zapadnog vojnog saveza.

Skup je formalno otvoren radnom večerom tokom koje su lideri 26 zemalja članica razgovarali o ulozi Atlanskog vojnog saveza
u Avganistanu i njegovom proširenju novim članicama.

Na
pitanju proširenja NATO, predsednik Buš je doživeo vidan neuspeh jer
svi učesnici samita nisu prihvatili njegovo zalaganje za širenje
Atlanskog vojnog saveza na istok – približavanjem Ukrajine i Gruzije
statusu formalnih kandidata za članice saveza.

Američkoj inicijativi se suprotstavila najodlučnije nemački kancelar Angela Merkel.

Na prvoj radnoj večeri, Grčka je potvrdila da blokira poziv Makedoniji i da će to nastaviti da čini sve dok dve zemlje ne
reše spor oko imena ove bivše jugoslovenske republike – koja nosi isto ime kao i severna grčka pokrajina.

Istovremeno, lideri NATO su postigli sporazum da se upute pozivi Hrvatskoj i Albaniji za članstvo u Atlanskom vojnom savezu.

Za Ukrajinu i Gruziju verovatno odlaganje

Predstavnici SAD na samitu pozvali su NATO da se proširi i primi nove članice, uključujući i Ukrajinu i Gruziju – što je korak
kojem se Rusija snažno protivi.

Ipak, španski ministar inostranih poslova Migel Anhel Moratinos je rekao da su saveznici u NATO još podeljeni oko pitanja
približavanja Ukrajini i Gruziji.

NATO-v predstavnik za štampu je rekao da očekuje da na ovom samitu neće biti donesena odluka o pitanju daljih formalnih poteza
u okviru odnosa sa ove dve bivše sovjetske republike koje se graniče sa Rusijom.

‘Opšti
utisak je bio da pitanje ne glasi da li će biti usvojen Akcioni plan za
članstvo za Ukrajinu i Gruziju – već kada će se to desiti. To je bio
stav svih okupljenih za stolom. Sada će razgovori biti nastavljeni na
toj osnovi. Vodićemo razgovore sutra ujutru da bismo definisali sledeće
korake. Mogu da vam pružim uveravanja, na osnovu onoga što sam video
danas, da će članice Saveza napustiti Bukurešt potpuno jedinstveni na
putu koji vodi napred kad je reč o odnosu prema aspiracijama Ukrajine i
Gruzije da postanu članice NATO’
, rekao je Džems Apaturaj u Bukureštu u sredu uveče posle radne večere šefova delegacija prisutnih na samitu.

generalni sekretar NATO Jap de hop Shefer
Pitanje daljih poteza prema Ukrajini i Gruziji najverovatnije će biti odloženo na ovom samitu

Jedan od prisutnih diplomata rekao je BBC-ju da će odluka o približavanju ovih zemalja članstvu u NATO biti verovatno odložena.

Buš: za ‘širenje kruga slobode’ sa Ukrajinom i Gruzijom

Američki predsednik Buš je, po dolasku u rumunsku prestonicu, izneo plan za oživljavanje NATO koji, kako je naglasio šef
Bele kuće, više nema za cilj odbranu od Rusije.

Predsednik Buš kaže i da krug slobode, kako ga je nazvao, mora biti proširen da bi obuhvatio nove članice alijanse, uključujući
i Ukrajnu i Gruziju ćemu se inače Rusija energično protivi:"U
Bukureštu treba da jasno stavimo do znanja da NATO pozdravlja težnje
Gruzije i Ukrajine da se učlane u NATO i da im otvara put ka
ostvarivanju tog cilja. Stav moje zemlje je jasan. NATO treba da
uključi Gruziju i Ukrajinu u akcioni plan za učlanjenje
".

Lavrov: veštačko i nepotrebno širenje NATO

Rusija se, meðutim, odlučno protivi približavanju Ukrajkine i Gruzije NATO jer ne zeli da zapadni vojni savez sa još jedne
strane izaðe na rusku granicu.

Ruski ministar inostranih poslova Sregej Lavrov je, govoreći u donjem domu ruskog parlamenta, istakao da, kako se izrazio,
veštačko i potpuno nepotrebno širenje NATO neće ostati bez odgovora.

Rusija će, rekao je Sergej Lavrov, postupiti pragmatično, no nije objasnio šta to tačno znači.

Čvrst stav Rusije doveo je do podela unutar NATO-a.

Pariz i Berlin protiv zaoštravanja odnosa s Rusijom

Francuska i Nemacka žele da su Ukrajini i Gruziji pošalje pozitivna poruka da im vrata zapadnog vojnog saveza nisu zatvorena,
ali ne žele zaoštravanje odnosa sa Rusijom.

Nemački
ambasador u Londonu Volfgang Išinger koji je svojevremeno bio jedan od
posrednika za Kosovo u sredu je u jednoj debati pred samit objašnjavao
kako odobravanje tog dokumenta akcionog plana za članstvo ne bi bilo u
interesu šire evropske bezbednosti:

Ne
zaboravimo da smo u kontekstu prvobitnog proširenja NATO-a 1996-97.
učinili ogroman napor kako bi Moskva politički projekat proširenja NATO
shvatila na pravi način. Tada nam je pošlo za rukom da imamo
izbalansiran pristup, da uzmemo u obzir ne samo interese pojedinačnih
zemalja koje su težile članstvu ili bezbednosne interese alijanse kao
vojne organizacije, već i kolektivni interes stvaranja atmosfere koja
ne bi dovela do neprijateljskih poteza. Vodili smo vrlo uspešnu
politiku u odnosu na Rusiju i mislim da toga treba da se držimo i kada
razmatramo moguće učlanjenje Ukrajine i Gruzije
‘, rekao je u Bukureštu nemački ambasador u Britaniji Volfgang Išinger.

 Vodili smo vrlo uspešnu politiku u odnosu na Rusiju i mislim da toga treba da se držimo i kada razmatramo moguće učlanjenje
Ukrajine i Gruzije u NATO

 
Volfgang Išinger, nemački ambasador

Čini se da je malo verovatno da će Ukrajina i Gruzija ući u NATO čekaonicu uprkos podršci Vašingtona, smatra i BBC-jev vojni
analitičar Džonatan Markus koji prati samit u Bukureštu:

Celi
samit se našao u senci Rusije. Rusija je ponovo značajan igrač na
evropskoj pozornici. Predsednik Putin će u petak doputovati u Bukurešt
na svoj prvi i poslednji samit NATO-a, a posle toga će se odvojeno
sastati sa predsednikom Bušom, u svojoj kući u Sočiju. Taj susret će
postaviti strateški okvir za buduću saradnju njihove dvojice naslednika
i buduće odnose Moskve i Vašingtona
‘, ocenio je BBC-ijev vojni analitičar Džonatan Markus koji prati samit NATO-a u Bukureštu.

Kako pobediti talibane u Avganistanu?

Američki
komandant NATO snaga u Avganistanu, general Dan Meknil, koji
prisustvuje samitu u Bukureštu, rekao je da su NATO-ve snage u
Avganistanu nedovoljne i da postoji potreba da zemlje članice preuzmu
veće obaveze ako žele da talibani budu poraženi.

Demonstranti privedeni u policijske stanice

U sredu uveče, u vreme početka rada samita NATO, BBC-jev dopisnik iz glavnog grada Rumunije je javio da je preko četrdeset
osoba koje su demonstrirale protiv NATO-a privedene u policijske stanice u Bukureštu uoči otvaranja samita.

Rumunski mediji su javili da meðu privedenima ima i stranaca.

Od srede ujutru, jake bezbednosne mere su promenile svakodnevni život Bukurešta, saobraćaja skoro da nema a škole i državne
ustanove ne rade.

demonstranti protiv NATO u Bukureštu
Policija je privela 46 demonstranata ali kaže da nisu počinili krivično delo

Rumunski
TV programi su emitovali u sredu uveče snimke na kojima pripadnici
službe bezbednosti sa crnim balaklavama na glavama stoje ispred fabrike
u kojoj su, kako se veruje, demonstranti protiv NATO zakupili jednu
dvoranu za svoj protestni skup.

Predstavnik za štampu gradske policije u Bukureštu Kristijan Æiočan je saopštio da je privedeno četrdeset šest osoba pošto
su članove ove grupe demonstranata pokušali da na silu uðu u fabriku.

Još neviðene mere obezbeðenja

Dodao je da su demonstranti pripremali natpise sa porukama ‘Stop za NATO’ ali je istovremeno jasno rekao da to prema rumunskom
zakonu nije krivično delo i pripadnici ove grupe nisu bili uhapšeni.

Policija je zatim proveravala državljanstvo privedenih, a prema nekim vestima meðu njima ima državljana Nemačke i Švajcarske.

Centar
Bukurešta je bio pod još neviðenim bezbednosnim režimom kada su na
pravu radnu večeru na samitu dolazili američki predsednik Buš i njegov
avganistanski kolega Karzaj.

Na obezbeðenju samita je angažovao preko dvadeset hiljada pripadnika službi bezbednosti, snajperista i skoro sto mlaznih aviona.

www.bbc.co.uk