HomeMediji / AgencijeSvijetSpomenik stradalim novinarima 18. Juna 2008. Svijet 764 Skulptura “Disanje” Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je 16. juna u Londonu otkrio spomenik posvećen novinarima iz celog sveta koji su poginuli obavljajući svoju dužnost Iz čelično-staklene skulpture, nazvane "Disanje", koja je postavljena na krov glavne zgrade BBC-ja u centru grada, uzdiže se svetlosni stub visine od jednog kilometra. Svetlost će sijati ka noćnom nebu pola sata svake večeri, tokom trajanja glavnih televizijskih vesti. "Ovaj spomenik stoji u slavu svih novinara koji su žrtvovali svoje živote da bismo mi ostali bili obavešteni. Ali to je spomenik i onima koji preživljavaju, koji su sada tamo, napolju, rizikujući živote kako bi preneli ono što su otkrili, suočeni sa smrtonosnim pretnjama", rekao je Ban Ki Mun prilikom otkrivanja spomenika. Skulptura "Disanje" rad je španskog umetnika Haume Plensa. Poema Džejmsa Fentona U proseku, tokom poslednjih deset godina, svake nedelje život je izgubilo dvoje novinara. U devedeset odsto slučajeva za njihovu smrt niko nije odgovarao. Na svečanosti u Londonu su meðu prisutnima bili i članovi porodica novinara koji su stradali ili su bili ubijeni na zadatku: porodica BBC-jevog producenta Kejt Pejton, ubijene u Somaliji 2005. godine, i kamermana Sajmona Kambersa, ubijenog u Saudijskoj Arabiji devet meseci pre toga. Jedan od najuglednijih britanskih novinara, BBC-jev Džon Simpson – i sam umalo žrtva američke rakete 2003. godine – na svečanosti je pročitao poemu bivšeg ratnog izveštača i pesnika Džejmsa Fentona, koja je specijalno napisana za ovu priliku. Nikad opasnije zanimanje Posao novinara nikada nije bio opasniji, kaže BBC-jev novinar i nekadašnji izveštač iz Bosne Alan Litl. Prema podacima Meðunarodnog instituta za štampu, tokom 2007. godine, koja je druga na listi "neslavnih rekorda", u svetu je na zadatku poginulo 93 novinara. Alan Litl, jedan od izveštača iz rata u Bosni Najtragičniji bilans zabeležen je pre petnaest godina, tokom rata u Bosni, koji je odneo više života novinara nego ijedan sličan sukob. BBC-jev snimatelj Tihomir "Tuna" Tunuković je jedan od nastradalih; ubijen je 1. novembra 1992, kada je minobacačka granata eksplodirala tik ispred oklopnog vozila kojim je upravljao nedaleko od Travnika, u centralnom delu Bosne. Do eksplozije je došlo u vreme navodnog prekida vatre u tom regionu, kaže Alan Litl, koji je bio blizak saradnik Tunukovića. Nakon bosanskog rata, veće medijske kuće počele su ozbiljnije da shvataju potrebu da se novinari na prvim linijama bolje obuče kako da prežive neprijateljsko okruženje. Kretanje u blindiranim vozilima i sa zaštitnim prslucima postalo je uobičajeno. Ipak, stvari su se i dalje pogoršale – od početka meðunarodnog "rata protiv terorizma" novinarima ne preti samo opasnost od unakrsne vatre, granata ili bombi – u sukobima o kojima su izveštavali pojavili su se akteri koji u njima ne vide neutralne posmatrače, već deo neprijateljske sile. Napadi, progoni, otmice i ubistva Novinari se danas svesno napadaju, proganjaju, otimaju i usmrćuju, ponekad u takozvanim "pokaznim ubistvima" ispred video kamera, kako bi snimak zločina mogao da se postavi na internet, kaže Alan Litl. Neki delovi sveta su zbog toga postali zabranjene zone za zapadne novinare. BBC-jevi novinari Kejt Pajton i Sajmon Kambers bili su namerna meta i ubijeni su radeći u Somaliji i Saudijskoj Arabiji. Statistika krije još jednu brutalnu činjenicu – lokalni reporteri, poznatiji kao "stringeri", često su oni na koje se potpuno oslanjanju strani novinari iz velikih agencija – i još su izloženiji smrtonosnim rizicima od svojih zapadnih kolega. Samo jedna nedelja u junu 2008. odnela je živote dvojice BBC-jevih novinara – Nasteha Dahira Faraha u Somaliji, i Abdula Samada Rohanija u Avganistanu. Obojica su bili lokalni saradnici BBC-ja; ubijeni su u zemljama iz kojih potiču, i u kojima su živeli.
