Banja je vakuf

ImageHajro-ef. Tutić o novopazarskoj Banji – Novopazarska banja je vakuf, a nacionalizovana je 1948. godine, pored mnogih drugih vakufskih objekata.

U traganju za istinom o Novopazarskoj banji i o tome ko je njen pravi vlasnik, došli smo do zanimljivih podataka u razgovoru sa predsjednikom Sabora Islamske zajednice u Srbiji i dugogodišnjem sekretarom Medžlisa IZ-e Novi Pazar, Hajrom-ef. Tutićem, koji dodatno potvrðuju činjenicu da je Novopazarska banja vakufska.
Na naše pitanje kako reaguje na izjave direktora preduzeća „Lipa“  u Novom Pazaru da Banja, navodno, ne pripada Islamskoj zajednici te da nema Pazaraca koji će to potvrditi, Hajro-efendija kaže da bi se otac sadašnjeg direktora „Lipe“, Nazif-aga, da je sada živ, postidio onoga što iznosi njegov sin.
Novopazarska banja je vakuf, a nacionalizovana je 1948. godine, pored mnogih drugih vakufskih objekata.
Za ovu tvrdnju ima mnogo dokaza. Veliki je broj živih Novopazaraca koji se sjećaju perioda kada je ova zgrada bila u sastavu Islamske zajednice.
Hafizi i Banja
„Sjećam se, kao mlad kada sam došao da službujem u Islamskoj zajednici, mnogo priča o vakufskoj Banji. Hafiz Abdulah mi je pričao, jedne prilike, da su se u Banji sakupljali hafizi, posebno u kriznim periodima za grad. Tu bi se okupali, te su odatle, učeći Kur’an, obilazili grad da ga to učenje zaštiti belaja. Oni bi te krugove počinjali u Banji i tu ih završavali. Takoðer je naveo da su hafizi imali posebne termine kada im je Banja bila na usluzi. To im je bila kao nagrada za svoj angažman.“
Pazarci se dobro sjećaju
„Stari Pazarci dobro znaju da je Banja vakufska. Dugo godina su je mnogi uzimali pod zakup kod Islamske zajednice. Poznati Pazarac koji je zakupio bio je Šemsi-beg Čavić, kao i drugi. 
Takoðe se sjećam razgovora uglednih Novopazaraca, Hajri-ef Imamovića – bivšeg šerijatskog sudije u Novom Pazaru i Emin-bega Osmanbegovića – tadašnjeg sekretara Odbora Islamske zajednice, kojeg sam kasnije naslijedio, koji su vodili u tadašnjim kancelarijama Vakufa u centru grada, gledajući sa prozora na zgradu Islamskih ustanova, današnjeg Fakulteta za islamske studije, tada oduzete Islamskoj zajednici. Hajri-efendija bi govorio: „E, za ovo me srce boli“, misleći na tu zgradu. Emin-beg bi govorio: „Ja ni u Banju više ne mogu ići. Bila je vakufska, pa nam je oduzeše. Ja se u njoj više neću kupati.“
Jedan dio dokumentacije je spaljen
„Možda direktor, kada kaže da nema dokumentacije, misli na dio arhive koji su bugarski osvajači svojevremeno spalili u Novom Pazaru, o čemu je Mijo Radović pisao. Ali želimo da poručimo i njemu i svima koji su bacili oko na ovaj vakuf, da ipak postoji veliki dio dokumentacije koja nije uništena i koja je, pored živih svjedoka, dokaz našoj tvrdnji da je Banja vakuf.“
Banja se ne može prodati
„Svaki vakuf je svetinja i ona se po svojoj prirodi ne može prodati. Zato poručujemo direktoru ovog preduzeća, koje je decenijama koristilo ovaj vakuf, nažalost skrnaveći njegovu svetost unošenjem alkohola i drugim nemoralnim radnjama koje su se tu dogaðale, da je došlo vrijeme da se na osnovu Zakona ona ponovo vrati prvobitnoj svrsi. Poručujemo i potencijalnim kupcima da se ne zaleću na ovaj objekat, kupujući preduzeće „Lipa“. Banja sigurno neće biti prodata, ma šta se desilo, i mi ćemo je svim raspoloživim, Zakonom zagarantovanim, sredstvima braniti. Na kraju, mislim da Novi Pazar i vjernici neće dozvoliti dalje skrnavljenje ovog vakufa.“
Povraćaj Zakonom zagarantovan
Hajro-efendija nam potvrðuje da je Islamska zajednica pokrenula postupak za povraćaj  Banje, kao i drugih objekata. Zakon je decidan da vakufska imovina, kao i imovina drugih verskih zajednica, ne može biti predmet trgovine, te da se, samim tim, nad njima ne može sprovoditi privatizacija. Prema našim saznanjima, Banja je izuzeta iz procesa privatizacije i to bi bio dobar gest Agencije za privatizaciju, ali se mi svakako, bez obzira na to, pripremamo da taj objekat kroz proces povraćaja naše imovine preuzmemo.

Hajrudin BALIÆ

{gallery}BanjaNP{/gallery}