Ignorisanja naših prava dovešće do radikalizacije

ImageMuamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji:
Ignorisanja naših prava dovešće do radikalizacije. – Svetozar Čiplić, ministar
za ljudska i manjinska prava: Ne strahujem zbog veze Sandžaka i Sarajeva

Nema nikakve
dileme da će se situacija radikalizovati.
Ako me pitate kako – ne znam, pogotovo zato što
nisam neko ko to projektuje. Govorim i pokušavam da ilustrujem onaj osećaj koji
polako raste u novim generacijama, rekao je glavni muftija Islamske zajednice u
Srbiji Muamer Zukorlić u razgovoru sa ministrom za ljudska i manjinska prava
Svetozarom Čiplićem, koji je prihvatio da problemi postoje, ali ne i da se krše
prava muslimana u Srbiji.

Islamska zajednica u Srbiji (odnosno Mešihat Islamske
zajednice u Srbiji, kako glasi puni naziv) počiva na duhovnim i
administrativnim vezama sa Islamskom zajednicom Bosne i Hercegovine, čiji je
reis-ul-ulema Mustafa Cerić posetio prošle nedelje Sandžak. Cerić je posle
zabrane održavanja skupa u centru Tutinu optužio Srbiju za kršenja ljudskih
prava muslimana, što je bila i tema razgovora izmeðu Zukorlića i Čiplića.
Razgovor je voðen pre nego što je Ministarstvo vera prvo saopštilo da Cerić
zbog svojih izjava nije dobrodošao, da bi dan kasnije taj svoj stav znatno
ublažilo.

Politika: Vi ste i nezavisno od izjava Mustafe Cerića u
Tutinu i Novom Pazaru u poslednje dve godine govorili da se ljudska prava
muslimana ne poštuju. Čime to argumentujete?

Zukorlić: To je tačno. Poslednje dve godine, pokušajem
otimanja ili cepanja Islamske zajednice mi smo trpeli direktna uplitanja
politike i administracije, sa ciljem da se Islamska zajednica stavi pod
kontrolu.

Dešavanja u Tutinu potvrda su da se stvorio savez izmeðu
Ugljaninove grupacije u Sandžaku i pojedinih faktora u Beogradu. Ovoga puta je
reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Drugi problem je poštovanje ustavnog i zakonskog načela
ravnopravnosti crkava i verskih zajednica. Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama samo jedna crkva ili zajednica
može biti registrovana kao tradicionalna. U slučaju SPC vlast nije dozvolila
upis Crnogorske pravoslavne crkve u registar. U slučaju Islamske zajednice
imamo široko otvorena vrata za paralelizam. Naša blokada u medijima, sa tzv.
javnim servisom na čelu, priča je za sebe, kao i diskriminacija po osnovu
vraćanja imovine.

Čiplić: Meni je
markantna bila izjava visokog verskog gosta iz Bosne i Hercegovine o
ugroženosti ljudskih prava, posebno muslimana. Karakteristično za Srbiju posle
2000. godine jeste intenzivan pokušaj demokratskih vlasti da unapredi ljudska
prava. Kao pravnik koji se bavi javnim pravom znam koliko je u normativnom delu
bilo unapreðenja. Koliki je napredak? Ne bih voleo da čujem samo one ocene koje
gode Srbiji.
Mi pokušavamo da
vidimo šta ne valja i šta treba promeniti.

Zukorlić: Ovo je
i dalje u domenu teorije koja ne silazi na direktna pitanja koja sam postavio. Danas
smo u situaciji da nas ignorišu i to je naš ključni problem. U maju 2006.
usvojen je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Od tog
trenutka, na desetine naših zahteva čeka. Bukvalno nijedan nije rešen.

Politika:
Početkom 2008. godine direktor Direkcije za restituciju rekao je da je stiglo
ukupno tri zahteva Islamske zajednice koji se odnose na povraćaj imovine od
ukupno 1.100 koliko su podnele crkve i verske zajednice. Svih 1.100 bilo je
nekompletno.

Zukorlić: To
apsolutno nije tačno. Ne može neko ocenjivati da li je dokumentacija potpuna, a
da od nas nije tražio da je dopunimo.

Mi smo prvih
meseci krize u Islamskoj zajednici tražili da je rešavamo sa državom, ali smo
bili ignorisani. Onda smo krenuli putem internacionalizacije. I učešće vrhovnog
poglavara iz Sarajeva ima tu dimenziju – da taj glas bude što gromkiji kako bi
se što više i dalje čuo.

Čiplić: Trudim se
da naše sugraðane Bošnjake sagledam na opštiji način – to je bila suština moje
reakcije na izjave vašeg visokog gosta iz Bosne i Hercegovine.
Možda se taj opštiji način neće svima
dopasti, ali je činjenica da u vladi imamo dva ministra Bošnjaka. Isto tako
imamo odličnu saradnju sa Nacionalnim savetom Bošnjaka. Takoðe je činjenica da
se problemi u realizaciji nekih Ustavom garantovanih prava pojavljuju
podjednako kako kod Bošnjaka, tako i kod Rusina.
Taj problem ne postoji samo kod vas. U Vojvodini,
na primer, i SPC i Katolička crkva imaju nerešene probleme. Ušli smo u
proceduru rešavanja prava, što znači da je mehanizam počeo da živi, ali tamo
gde sud treba da pruži zaštitu često se javlja problem.

Zukorlić: Onda ne
bi trebalo da bude ljutnje države zato što vršimo pritisak. Mi želimo promenu,
a prvi znak želje za promenom jeste da se priznaju nedostaci. Mi nećemo
prihvatiti nikakva objašnjenja tipa: nije samo vama loše, loše je i Rusinima,
Romima itd.
Takva objašnjenja
makar bila i tačna za nas ništa ne znače. Dva ministra u vladi koje pominjete
posle svega doživljavamo kao oblik anestezije. Oni su jako lepi kao slika, ali
mi želimo da to proizvodi konkretne rezultate po pitanjima koje sam pomenuo.

Politika: Da li
je MUP kršio prava muslimana zabranivši skup u Tutinu?

Čiplić: Često me
zbog naziva ministarstava stavljaju u poziciju da procenjujem kršenja ljudskih
prava. U svakoj državi, MUP ili ministarstvo pravde ovlašćeni su da procenjuju
da li su organizacijom nekih skupova ugrožene neke vrednosti – javni poredak,
život, zdravlje. Ja mogu da verujem, ali ne mogu da tvrdim da li je MUP imajući
sve te vrednosti u vidu doneo pravno utemeljenu odluka.

Politika: Da je
MUP rekao da će dozvoliti održavanje skupa u Tutinu, a da odgovornost za
eventualne sukobe i žrtve snosi organizator, da li biste održali taj skup?

Zukorlić: Ne može
MUP da kaže da mi snosimo odgovornost za njihov posao. U Tutinu je MUP trebalo
da se pobrine da se održi skup, a onima koji se ne slažu sa tim skupom da
omogući da neslaganje izraze na demokratske načine. Pored toga u Tutinu u
koordinaciji lokalne samouprave i policije su korišćene mere zastrašivanja –
zatvoreni su vrtići, škole, pijaca… U Tutinu je trebalo održati lekciju
narodu da ne dolazi na naše skupove, jer se očito vodila politička borba protiv
koncepta Islamske zajednice povezane sa svojom centralom u Sarajevu.
Prethodne dve godine su pokušaj da se mi
prevaspitamo, da kažemo da nemamo veze sa Sarajevom, već da se okrenemo
Beogradu u dimenziji verskog organizovanja.

Politika:
„Bošnjaci u Srbiji i na Balkanu ne traže ništa više od onoga što drugi imaju. Vrlo
dobro znamo šta to znači, a i oni će uskoro znati šta to znači. Muslimani su
strpljiv narod, ali njihovo strpljenje nije neograničeno.“

Zukorlić: Prva
rečenica je reis-ul-uleme, druga je moja. Poruka je jasna: ne pristajemo da
budemo graðani drugog reda. To je intencija onoga što je kazao reis. A što se
tiče strpljenja, zaista ga imamo previše.
Država mora da shvati da dolazi do smene
generacija. Dolaze generacije sa više odvažnosti, sa više želje da se izbore za
sopstveni identitet i stavove.

Politika: Kuda
vodi to ignorisanje?

Zukorlić: To
ignorisanje sigurno vodi u političku radikalizaciju. Mi se pet puta dnevno
okupljamo u džamijama i znamo senzibilitet i osećaje naroda.

Čiplić: Šta
donosi smena generacija? Nova generacija bi trebalo da budu deo pravosuða u
Sandžaku, oni su deo lokalne vlasti i autonomnog političkog organizovanja
Bošnjaka. Ja vidim nešto pozitivno što može da se izgradi kada govorimo o
autonomnom životu Bošnjaka, jer dolaze nove generacije koje menjaju postojeće.

Zukorlić: Nema
nikakve dileme. Ja se sa ovom tezom potpuno slažem. Mladi ljudi su energija, a
ona se može upotrebiti i zloupotrebiti.

Mi od države
tražimo da prestane sa praksom iz 20. veka da traži poltrone na terenu. Kad za
partnera ne uzimate pobednike, već političare poput Ugljanina, koji osvaja
vlast samo u Tutinu, onda šaljete onu poruku koja se na Kosovu slala sa Sejdom
Bajramovićem i Rahmanom Morinom. Jedna bitna stvar: nikada niste čuli i nećete
čuti u mojim javnim nastupima koji su jako oštri u smislu optužbi prema državi
da sam ikada optužio pripadnike srpske nacionalnosti u Sandžaku. Ne zato što ih
ne bi optužio kada bi za to bilo osnova, nego zato što sam prezadovoljan
stogodišnjom tradicijom dobrih meðunacionalnih odnosa.

Politika: Cerić
je, izmeðu ostalog, rekao da su Bošnjaci sa ove i one strane Drine jedno i da
je Sarajevo duhovni centar svih Bošnjaka. Da li je takav odnos Islamske
zajednice u Srbiji prema Islamskoj zajednici u Bosni i Hercegovini prihvatljiv?

Čiplić: Ja sam
čovek koji ne voli da priča o stvarima koje nisu njegova odgovornost, a ni
njegova sfera interesovanja. Znam kako je SPC organizovana, znam kakav je tu
odnos vernika prema duhovnicima, ali ne znam kako je to u islamskom svetu i
meðu islamskih vernicima i duhovnicima. Ali, hrišćanstvo i islam su vere mira,
idemo ka Evropi bez granica i u tom smislu nemam nikakav strah, zazor ili
sumnju po tom pitanju, pre svega imajući u vidu odvojenost crkve i verskih
zajednice od države.

Zukorlić:
Ministar nije imao razlog da izbegne odgovor. Nije pitanje kako su formulisani
Islamska zajednica i SPC, ovo je pitanje prava: da li mi imamo ista prava kao
SPC u pogledu povezivanja sa maticama. Mislim da je jako bitno da kao ministar
za ljudska prava kažete da mi imamo to pravo.

Čiplić: Ne mogu
da kažem drugo od onoga što je moj lični stav. Shvatio sam da se pitanje ne
odnosi samo na versku, već i nacionalnu povezanost.

Zukorlić: Pitanje
verske povezanosti nema veze sa pitanjem nacionalne povezanosti, ali se ne
isključuje, ono se u ovom slučaju podrazumeva.

Čiplić: Ja sam
govorio o tome da nema granica i u tom smislu nemam nikakvu dilemu da svako
može koristiti pravo da prihvati jedan duhovni centar ili da se organizuje
disperzivno. Kažem to zato što ne želim da govorim decidno o pitanjima za koja
smatram da su van mog političkog i upravnog resora…

Zukorlić: Ali
nisu. Pitanje zaštite ljudskih prava po prirodi stvari zadire u sve resore
državne uprave. Vi ste dužni samo da istaknete zakonski i ustavni princip koji
kaže da smo ravnopravni.
Ako to pravo pripada SPC, onda pripada i nama.

Čiplić: Uvek stojim iza svake svoje reči i sa aspekta prava
nema nikakve dileme. Govorim o
aspektu organizacije i kažem da ne znam izvorište bošnjačke duhovnosti.

Politika: Kad je
reč o verskim osnovama pravi sagovornik trebalo je da bude Adem Zilkić.
„Politika“ vam je uputila poziv da
razgovarate sa njim, ali ste vi to odbili.
Šta je razlog?

Zukorlić: Lično
nemam nikakav problem, ali službeno da. Njemu zvaničnu vrednost kroz neki
nezakoniti legalitet pokušava da da Ministarstvo vera sa zloupotrebom registra
i Zavodom za statistiku kroz niz falsifikata, za šta imamo dokaze i što će biti
sudski procesuirano. Najlakše ćete razumeti ako mitropolitu Amfilohiju
(Radoviću) postavite pitanje zašto nikada ne razgovara sa takozvanim
predvodnikom CPC.

Autor: R. Stanić

Izvor: Politika