Neka drugi pamte

ImageŠtampano izdanje
„Blica“ nije udostojilo svoje čitaoce vesti o odluci Evropskog
parlamenta; ni
fašistička „Pravda“ ni slova nije objavila o Danu sećanja na žrve u
Srebrenici,
možda zato što je pomenuti tabloid vidno potresen obeležavanjem
devetogodišnjice smrti Željka Ražnatovića Arkana (čitava strana
rezervisana za
reportažu pod prigodnim naslovom „Cecine suze za Arkana“); raspamećeni
„Kurir“
takoðe nije bio zainteresovan za odluku Evropskog parlameta, dok je
njegov novinski
pobratim „Glas“ o Rezoluciji u Strazburu objavio ukupno sedam (7)
redova iz
agencijske vesti.

Objavljujemo
zanimljivu anmalizu srbijanskih medija nakon proglašenja jedanaestog jula danom
sjećanja na genocid u Srebrenici objavljenom na web portalu E-novine.

 

Srpski mediji o Danu
sećanja na Srebrenicu:

Neka drugi pamte (Petar Luković i Tomislav Marković)

 

Štampano izdanje
„Blica“ nije udostojilo svoje čitaoce vesti o odluci Evropskog parlamenta; ni
fašistička „Pravda“ ni slova nije objavila o Danu sećanja na žrve u Srebrenici,
možda zato što je pomenuti tabloid vidno potresen obeležavanjem devetogodišnjice smrti Željka Ražnatovića Arkana (čitava strana rezervisana za
reportažu pod prigodnim naslovom „Cecine suze za Arkana“); raspamećeni „Kurir“
takoðe nije bio zainteresovan za odluku Evropskog parlameta, dok je njegov novinski
pobratim „Glas“ o Rezoluciji u Strazburu objavio ukupno sedam (7) redova iz
agencijske vesti

Pripremili: Petar
Luković & Tomislav Marković

Odluka Evropskog
parlamenta u Strazburu da se 11. jul u Evropskoj uniji proglašava Danom sećanja
na žrtve zločina u Srebrenici, srpskim medijima nije bila previše zanimljiva. „Večernje
novosti“ su o ovom dogaðaju, tek na šestoj strani, u rubrici „Društvo“ (!), objavile
kratku ćiriličnu vest pod zagonetnim naslovom „11. jul dan sećanja u EU“, dok
je na susednoj, sedmoj stani, opet u rubrici „Društvo“ mamutski dugačak tekst
neskrivene poruke „Skrivan masakr nad Srbima“. Štampano izdanje „Blica“ nije
udostojilo svoje čitaoce vesti o odluci Evropskog parlamenta; ni fašistička
„Pravda“ ni slova nije objavila o Danu sećanja na žrve u Srebrenici, možda zato
što je pomenuti tabloid vidno potresen obeležavanjem devetogodišnjice smrti
Željka Ražnatovića Arkana (čitava strana rezervisana za reportažu pod prigodnim
naslovom „Cecine suze za Arkana“); raspamećeni „Kurir“ takoðe nije bio
zainteresovan za odluku Evropskog parlameta, dok je njegov novinski pobratim
„Glas“ o Rezoluciji u Strazburu objavio ukupno sedam (7) redova iz agencijske
vesti.

Najveći prostor ovom
dogaðaju ustupila je „Politika“, čiji je izveštač razgovarao sa inicijatorom
Rezolucije, slovenačkim poslanikom Jelkom Kacinom koji je tom prilikom, objašnjavajući
da čitav Balkan pati zbog težine zločina u Srebrenici, rekao: „Sve dok se to ne
raščisti biće tih stereotipa kolektivne odgovornosti i okrivljivanja druge
strane za sve i svašta, pa sam odlučio da nema druge nego da obavimo tu
civilizovanu raspravu koja mora rasteretiti celu tu situaciju. Sa ženama iz
Srebrenice i Žepe koje su bile ovde pre dva meseca dogovorili smo se da
pripremimo ovaj tekst. Verujem da je i Srbija spremna i voljna da u svojoj
skupštini raspravlja i usvoji ovu rezoluciju”, objasnio je Kacin i dodao da
smatra da Srebrenica kao simbol stradanja nevinih mora ući u udžbenike i
kolektivnu svest Evrope.

„Politika“ je donela
izjavu Doris Pak, koja je u ime evropskih narodnih partija usaglašavala tekst
rezolucije sa ostalim političkim grupacijama EP: „Nismo verovali da je moguće
da se u Evropi na kraju 20. veka dogodi takav zločin, ali dogodio se. Bila je
to velika greška meðunarodne zajednice, koja nije bila u stanju da spreči
masakr, a Srebrenica je ostala simbol ratova na Balkanu. Ova rezolucija
izražava osećanja poslanika EP prema tom tragičnom dogaðaju. Ne verujem da
rezolucija može doprineti hapšenju Mladića, ali može da pomogne procesu pomirenja
u BiH, jer je to zaista nužno. Zemlja je podeljena po etničkim linijama, graðani
nemaju podjednak osećaj šta se dogodilo, a pomirenje je teško. Napominjem da
ova rezolucija nije napravljena protiv Srba, ali kao Nemica mogu da razumem da
Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u Srebrenici. Nisu svi Srbi u BiH
odgovorni za zločin, ali svi imaju zajedničku prošlost svoje nacije, kao što je
i Nemci imaju. Rezolucija je posvećena sećanju na žrtve i garancija je da ih
nećemo zaboraviti”.

Za „Politiku“ su
izjave dali i neki domaći političari.

Miloš Aligrudić, potpredsednik
Demokratske stranke Srbije, rekao je neodreðeno: „Svi zločini koji su se vršili
tokom ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije su za svaku osudu. Svakako
da se svih žrtava treba sećati. Jedino što može eventualno da izazove neku
dilemu jeste to što forsiranjem jednog stravičnog zločina ispada kao da drugi
nisu ni postojali, kao da se zločini prema drugim nacionalnostima nisu dešavali
od strane nekog drugog“.

Sistem „I Guča i Exit“
besprekorno funkcioniše kod Demokratske stranke, čija je portparolka Jelena
Trivan uravnotežila zločinačku problematiku na sledeći aligrudićevski način: „Naš
stav je da se svi ratni zločini na svim stranama i prema svim žrtvama moraju
kazniti i naravno moraju poštovati kao vid sećanja na nešto što se ne sme
ponoviti. U tom smislu Srebrenica, ali i za Srbe verovatno „Oluja” ili neki
drugi zločini, moraju na isti način biti tretirani, a počinioci u krivičnom
smislu moraju da budu osuðeni u Haškom tribunalu i domaćem pravosuðu, ali i u
istorijskom smislu. Želim da verujem da je ovo samo početak i da Srebrenica
nije jedini zločin koji će naići na tu vrstu pažnje“.

Borislav Pelević, član
Predsedništva Srpske napredne stranke, nekadašnji Arkanov saborac, bio je
neobično tužan i ljut: „Ako se već ustanovljava neki dan posvećen žrtvama, treba
da bude posvećen podjednako i muslimanskom i srpskom narodu. Meðunarodne
humanitarne organizacije nesporno su utvrdile da je u Srebrenici ubijeno 3.110
ljudi i da su oni, sa retkim izuzecima, bili muškarci-vojnici. Neki od onih
koji se vode da su nestali kasnije su se pojavljivali na izbornim listama u
Sarajevu i u Srebrenici, tako da se jasno vidi o kakvoj je manipulaciji reč. Niko
ne govori da su pre Srebrenice snage Nasera Orića spalile 135 srpskih sela oko
ovog grada i da je, prema podacima meðunarodnih humanitarnih organizacija, ubijeno
oko 3.500 Srba i to žena, dece i staraca… Prema tome, ako se ustanovljava
neki dan za žrtve, treba da važi podjednako i za Srbe i za muslimane“.

Izjave Jelka Kacina i
Doris Pak, podgrejane istorijskom analizom Arkanovog druga Pelevića – razjarile
su čitaoce „Politike“, koji su iskoristili ovu jedinstvenu priliku da daju
oduška svojoj političkoj opciji. Od stotinak komentara koliko smo zatekli u
vreme pisanja ovog teksta (petak, četiri po podne), na prste jedne ruke se mogu
izbrojati oni koji su imali kakvo-takvo razumevanje za odluku Evropskog
parlamenta. Svi ostali su se potrudili da oštro demantuju naivnu Doris Pak, koja,
nesrećnica, veruje „da Srbi osećaju krivicu zbog onoga što se desilo u
Srebrenici“. Komentare prenosimo u originalnoj formi, bez gramatičkih i
pravopisnih intervencija.

Tako jedan od čitalaca
ugledne „Politike“ piše:

„Doris Pak nije u
pravu kad povlaci paralelu izmedju Srbije I Nemacke. Nema ni paralele izmedju
Srba i Nemaca! Nemci Slovenci Hrvati I Muslimani u bosni i Hercegovini treba da
ustanu pa da izgovore Srbija! I nije cilj kazniti ratne zlocince! Cilj je
spreciti ratne zlocine! Niko ne zivi doveka! Svi idemo pred casni sud! O
zlocinci, kako cete pred boga? Smete li pogledati zrtvama u oci? Pitanje je
postavljeno svima koji su znali a nisu sprecili! Kazna bez izuzetka stize
svakoga! Samo spori su tockovi pravde ali od pravde niko ne moze uteci! Ni
Amerikanci, ni Holandjani ni birokrate u ujedinjenim nacijama!“

Drugi čitalac dodaje:

„Jelko Kacin bi trebao
da počisti svoj prag i da se seti likvidacije stotinu golobradih mladića u
Sloveniji. Taj zločin je tim monstruozniji jer njemu nisu prethodili nikakvi
zločini nad Slovencima. Ne čudi me da ovakva inicijativa potiče od naroda koji
je sa oduševljenjem dočekao Hitlera u Mariboru. Nije im mirna savest za sva zla
koja su počinili na Balkanu zastupajući nemačke interese.“

Treći je koncizan: „Evropskom
licemerstvu i antisrpstvu nema mere!“

Četvrti je pedagoški
nastrojen:

„Kao Srbin ne osećam
ni najmanje nikakvu odgovornost za to što se desilo u Srebrenici i svoju ću
decu učiti isto tako. Nikakav udžbenik neće uspeti da im ispere mozak! Naravno,
ni jedan narod se ne može kolektivno optuživati za zločin, pa ni Bošnjački. Svugde
ima i dobrih i zlih. Od ove kvinslinške i ulizičke vlade u Beogradu ne očekujem
ništa nego da se poklone do zemlje i priznaju "krivicu", a možda i da
nauče koju suru iz Kurana da bi mogli da je pročitaju kad odu u Srebrenicu! Srbija
je potpuno čista i nema nikakvog razloga da se bilo kome izvinjava!“

Sledeći čitalac duboko
je uronio u meðunorodnu zaveru:

„Bas je ovo lepo
procitati: EY proglasila Srebrnicu, Koja prica, koje pranje mozgova. A koji su
to sto su proglasili Srebrnicu: Zidovi, Hrvati ili mozda katolici. Gde je tu
prica, koji su to sto kroje Srbima sudbinu. Gde je tu Jasenovac, Nova Gradiska
itd. Ako se gleda onako kako jeste pa Hitler je bio beba u pelenama nasprem
Amerikancim i zidovima, gde su oni u celoj toj prici, oni nemaju politicke protivnike,
jer cim se pojavis ti i nestanes. Gde je Malkam X, Martin Luter King i mnogi
drugi, Gledajte Palestinu, Hitler je ubijao sto za jednoga a oni koliko sada, napravite
poredenje ko je bio on a ko oni sada, sve je jasno, poledajte ko drzi stampu i
TV kao i 1933 godine, zato je Srebrnica glavna tema a Jasenovaca nema bas nigde.“

Šesti povezuje
Srebrenicu i Gazu:

„Zasto taj evropski
parlament.I svi ti evropski parlamentarci.Kada su vec toliko veliki humanisti i
veliki borci za ljudska prava svuda u svetu.Nisu setili Palestine.Pa da podnesu
neku rezoluciju.I proglase dan secanja na sva ta neduzna civila zene,starci i
mala deca koja beze sva uspanicena pod bombama Izraelske avijacije.Skoro
porusili ceo grad ostali ljudi bez hrane i vode i bez mogucnosti da se nekuda
sklone od ove ratne strahote.Zar to nije genocid ako ne barem nad decom.Dok se
sve ovo dogadja u Palestini.Ti evropski humanisti mirno posmatraju i cute.Ali
su se ipak setili da proglase dan secanja na genocid u Srebrenici.Kada se radi
o srbskom narodu i slucaj Srebrenice.Oko toga su vrlo aktivni pa i agresivni
ako zatreba onda brze bolje dolazi humanizam do izrazaja!“

Sedmi poziva na stari
dobri bojkot:

„E, sad Srbi brzo u
Merkator i radnje sa slovenackom robom pa kupujte do poslednje pare kao izraz
vaseg protesta i dubog razocaranja slovenackom politikom – ko tebe kamenom ti
njemu pomogni da profitira! Sa jedne strane im se izbore za dan zalosti, sa
druge strane im ne daju dzamiju u Ljubljani – iskreno i bratski kao i uvek.“

Osmi putnik piše poslanicu
Doris Pak:

„A Jasenovac, Gradiska;
zasto je Jasenovac tabu tema, pogotovu medju ljudima koji su na kormilu Srbije.
Bio sam skoro u Nemackoj gospodjo Pak. Vasi gradovi su puni turaka, siptara i
arapa. Sto bi mi srbi rekli "ima Boga".Toliko ste truli da cete
nestati. A nas srba ce i dalje biti- ne tako puno ali cemo preziveti.“

Deveti je pronašao
jedinu utehu u kolegama-komentatorima:

„U kakvu Evropu mi
jurcamo, Evropu izmanipulisanih mediokriteta, prepunu laži i prevare,tek kad
čitam komentare čitalaca vidim da je kod nas ostalo još razumnih ljudi!!!“

Deseti jubilarni
čitalac zavapio je iz dubine duše:

„Naša posla. Kilava
diplomatija. Koga će proklinjati rodbina ubijenih Srba od Triglava do Dragaša? Gade
mi se. Isto kao i ubice tih muslimana, ako su nenaoružane ubijali. Sada isto
tako ubijaju i nas preživjele, a ubice dolaze iz EU, opet od Triglava, ali sada
do Brisela, pa na šire. Da smo mi Srbi takvi kakve nas prikazuju, ja bih se sam
ubio.“

Jedanaesti ludak je
svečarski raspoložen:

„SADA BI TREBALO DA
SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA 11 JUL PROGLASE NAJVECIM SRPSKIM PRAZNIKOM!!!!! kao
sto je EU proglasila dan secanja pa da vidimo njihove reakcije. pa kad mogu
hrvati da slave svake godine njihov genokcid nad SRBIMA sirom dalmacije u
SRPSKOJ KRAJINI uz vatromet i svi primorski gradovi okiceni velikim slikama
ante gotovine u sred turisticke sezone negde avgusta meseca kad turista ima iz
citave EVROPE pa niko da na to reaguje sto onda SRBI NEBI SLAVILI 11 JUL U
SREBRENICI I SIROM REPUBLIKOM SRPSKOM I GRADOVI OKICENI SLIKAMA RATKA MLADICA.“

Dvanaesti guslar
prorokuje:

„Srbi nikada neće
prihvatiti krivicu ni za druge zločine sve dok silni i moćni ne priznaju da su
oni učinili najveći zločin posle Drugog svetskog rata nad Srbijom i srpskim
narodom. Ni jedan Srbin nema pravo da to prihvati. Pa ma šta da mu se naredi, ma
kakav podanički i nesposobni režim bio na vlasti i ma koliko dugo. Ako naša
deca i unuci ne budu učili u udžbenicima pravu istinu o zločinu i žrtvi, možda
će Srba i nestati sa ovih prostora, ali ćemo tu istinu sačuvati. Šaputaćemo je
od uva do uva i pevaćemo je vekovima uz gusle.“

Trinaesti otkriva da
nikakvog zločina nije ni bilo:

„Pitanja za sve one
koji "znaju" da se desio ratni zlocin u Srebrenici: kako vi "znate"
da se desio ratni zlocin u Srebrenici? Da li zato sto se hiljadama puta ta
recenica ponovila na TV-u i u novinama ili zato sto ste bili u komisijama za
utvrdjivanje istine u Srebrenici? A mozda ste bili i na licu mesta pa "znate"?
Jel ste isto znali i za Markale i za Racak, koji su isto predstavljeni kao
ratni zlocini Srba?“

Četrnaesti
obelodanjuje izvore svog patriotskog nadahnuća:

„Nisam dežurni
patriota(ne priznajem besmislene kovanice), već Srbin koji ozbiljno prati
aktuelna dešavanja i čita Vasilija Krestića i Smilju Avramov i ne samo njih.Da,
tačno je, ovo jeste antisrpska zavera,kao što je to i haški tribunal.Mogu se
samo složiti sa stavom g-ðe Avramov:"Bilo je zločina na svim stranama, ali
je genocid izvršen samo nad srpskim narodom".

Petnaesti poentira
horogom: „Kakvo licemerje! I to bas sada kada smo svedoci genozida u Gazi!?!“

Poznata po beskrajnom
strpljenju, redakcija e-novina ipak je morala da odustane kad su srpski fašisti,
nacisti, nacionalisti, polupismeni i nepismeni ljubitelji zločina na sajtu
„Politike“ iscrpli sve oblike davno poznatih argumenata – da se, u stvari, Srebrenica
nije desila; ako se slučajno desilo, nije se desilo kako se desilo, već se
desilo onako kako nama odgovara: taman posla da je tamo ubijeno 8.000 ljudi (jedan
čitalac „Politike“ objašnjava da nije bilo moguće pobiti tolike ljude u
nekoliko dana – pitajte Mladića, on zna kako); zašto niko ne pominje Jasnovac, gde
je ubijeno nekoliko desetina miliona Srba; sve je to zavera Vatikana, masona, Jevreja
i svemiraca; Srbi nemaju genetski kod za ubijanje, oni ni mrava ne bi zgazili; Srbi
su programirani da budu samo žrtve, takav im je human software; Ratko Mladić je
junak, zar nije delio čokoladice malim Balijama iza bodljivave žice, mogao je
da ih da pobije pred TV kamerama, ali nije, dobar je on čovek; Srbija nikakve
veze nije imala sa Srebrenicom; to što je tamo bilo srpskih autobusa, srpskih
kamiona i srpskih vojnika – ne računa se, roðaku se u nevolji mora pomoći, ko
će kome ako neće svoj svome; uostalom, i da smo ih ubili – pa šta? Svet u kojem
Amerikanci muče crnce, Rusi Čečene, Kinezi Tibetance, Izrealci Arape – dovoljno
je veliki za svaki odbrambeno-preventivni genocid.

Sve za Srbstvo, Srebrenicu
ni za šta!

 

Izvor: E-novine