Krah pravosudnog sistema u Srbiji

Meðunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz
Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dogaðanja na Bliskom istoku i
Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji sa posebnim
osvrtom na pridruživanju Srbije članstvu u EU i funkcionisanju
pravosudnog sistema u toj državi, čija je kriza eskalirala sa
nereizborom brojnih sudija i tužilaca. Iz analize „Krah pravosudnog
sistema u Srbiji“ objavljujemo najzanimljivije delove.
SRBIJA:

KRAH PRAVOSUDNOG SISTEMA U SRBIJI

Pravosudni sistem u Srbiji od raspada SFRJ neprestano se nalazi u dubokoj krizi. Analitičari su upozoravali na katastrofalno stanje u pravosudnom sistemu za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Ponovno upozoravaju na verovatno još težu situaciju u pravosudnom sistemu Srbije posle dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS) 5.oktobra 2000.godine, koja je eskalirala nereizborom sudija i tužilaca 2009.godine, koji nisu bili po volji aktualnoj vlasti, koju u Srbiji simbolizuje predsednik Boris Tadić.

U nezakonito i protivustavno odbijanje reizbora sudija i tužilaca posredno su se u rešavanje tog otvorenog pitanja uključile i institucije EU.

Vlast je posle 5.oktobra 2000 obećavala suštinske promene u svim sferama života posebno u segmentu pravosuða. Meðutim, situacija se dodatno pogoršala, jer je nova vlast počela obračun sa svojim neistomišljenicima i svima onima, koji nisu hteli pristati na „reketiranje“ od strane nove vlasti. Moć političara često je bila iznad pravnog reda, jer su političke elite svojim nastojanjima podredile pravosudni sistem i tako, prema mišljenju analitičara, doveli do kraha pravosudnog sistema u Srbiji.

Šta predstavlja reforma pravosuða u Srbiji? Koji su ciljevi, uslovi, kriterijumi? Koji su rezultati postignuti?

PROPUSTI VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Analitičari upozoravaju na niz očiglednih propusta prilikom nereizbora sudija i tužilaca:

1. Propusti Visokog saveta sudstva prilikom reizbora sprovedenog decembra 2009. godine:
a)    da nereizabranog sudiju obavesti u toku postupka o postojanju razloga za sumnju u njegovu stručnost, dostojnost i osposobljenost;
b)    da nereizabranom sudiji omogući uvid u dokaze na osnovu kojih je zaključeno postojanje sumnje u njegovu stručnost, dostojnost i osposobljenost i dokaze na osnovu kojih je zaključeno da drugi kandidati ispunjavaju te uslove;
c)    da nereizabranom sudiji pre odlučivanja omogući da se izjasni o činjenicama na osnovu kojih je zaključivao o njegovoj stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti;
d)    da neizabranom sudiji dostavi odluku sa razlozima zbog kojih je zaključeno da nije ispunio uslove za izbor i razlozima zbog kojih je zaključio da preostali kandidati ispunjavaju te uslove, i da podnosiocu ustavne žalbe zbog ovog treba da prestane stalna sudijska funkcija;

Pri tome Visoki savet sudstva je prilikom vršenja reizbora preduzeo niz radnji koje predstavljaju kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda meðu kojima su i:
a)    proglašavanje službenom tajnom svih podataka koji se tiču postupka izbora;
b)    upotreba podataka o ličnosti protivno Ustavu i zakonu;
c)    davanje izjava u javnosti u vezi sa postupkom ostvarivanja prava nereizabranih sudija koje vreðaju lično i profesionalno dostojanstvo

Na ovaj način Visoki savet sudstva je u postupku reizbora povredio sledeća prava i slobode garantovana Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom:
a)    pravo na jednaku zaštitu i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije i pravo na delotvoran pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
b)    pravo na rad iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju;
c)    pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima pod jednakim uslovima iz člana 53. Ustava Republike Srbije;
d)    pravo na pravično suðenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6 Evropske konvencije;
e)    zabrana diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, člana 14. u vezi sa čl. 6, 8, i 13. Evropske konvencije i načelo opšte zabrane diskriminacije iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju;
f)    pravo na dostojanstvo iz člana 23. Ustava Republike Srbije;
g)    pravo na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava Republike Srbije i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije;
h)    pravo na obaveštenost iz člana 51. Ustava Republike Srbije i slobode izražavanja iz člana 10. stav 1. Evropske konvencije.

Visoki savet sudstva je načinom svoga rada ograničio navedena ljudska prava nereizabranih sudija, a posebno pravo na pravično suðenje, preko mere dozvoljene odredbama čl. 20 i 32. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Postupajući na izloženi način Visoki savet sudstva nije ispoštovao ni minimum standarda, koji su neophodni za primenu odredbe člana 32 Ustava Republike Srbije i člana 6 stav 1 Evropske konvencije.

2. Nakon što je Ustavni sud Republike Srbije doneo prvu i jedinu Odluku po žalbi nereizabranog sudije (Odluka U.br.102/2010 od 28.05.2010) Visoki savet sudstva je počev od sredine meseca juna 2010. godine započeo, da dostavlja nove, pojedinačne odluke o prestanku sudijske dužnosti nereizabranim sudijama kojima se „zamenjuje“ odluka od 25.12.2009. godine, koja je bila istovetna za svih 837 nereizabranih sudija. U jednom broju slučajeva odluke je dostavio Visoki savet sudstva neposredno, a u ostalim slučajevima dostavu je vršio Ustavni sud uz dopis onima koji su podneli žalbu protiv odluke od 25.12.2009. godine da se izjasne, da li ostaju pri izjavljenoj žalbi, jer će se u suprotnom smatrati da su žalbu povukli. U slučaju izjašnjenja da žalilac ostaje pri žalbi Ustavni sud mu nalaže i da navede razloge zbog kojih osporava izmenjenu odluku Visokog saveta sudstva i da priloži dokaze od značaja za odlučivanje.

Očigledno je, da Ustavni sud novoprispele odluke neće smatrati samostalnim, novim odlukama podobnim da se protiv njih izjavi žalba, već će, odlučujući o žalbama protiv odluke od 25.12.2009. godine imati u vidu navode iz novih odluka koje su donete pola godine kasnije (iako to nije pravno moguće obzirom da je novim pojedinačnim odlukama koje imaju svoj broj i datum donošenja odlučeno da je nereizabranom sudiji prestala sudijska dužnost sa 31.12.2009. godine, te one predstavljaju potpuno novu, samostalnu odluku podobnu da se protiv nje izjavi žalba kojom će se postaviti zahtev da se poništi upravo ta, pojedinačna, nova odluka, a koji zahtev nije mogao biti postavljen u žalbi izjavljenoj protiv jedinstvene odluke od 25.12.2009. godine).

Uvidom u pojedinačne, nove odluke (napisane na 5 strana) jasno se vidi, da je obrazloženje u pretežnom delu (4 strane) isto za sve nereizabrane sudije, a samo u jednom pasusu navedeni su razlozi za sumnju u stručnost, osposobljenost ili dostojnost nereizabranog sudije. Pri tome nisu navedeni, koji su eventualno pribavljeni i izvedeni dokazi, a navedeno je niz netačnih odnosno lažnih podataka i to kako podataka o rezultatima rada nereizabranog sudije („lažirani“ su izveštaji o rezultatima rada za pojedine nereizabrane sudije i na osnovu tako „lažiranih“ odnosno netačnih i lažnih podataka o rezultatima rada nereizabrane sudije su proglašene nestručnim i neosposobljenim), tako i podataka na osnovu kojih je Visoki savet sudstva pronašao da kandidat ne ispunjava uslove u pogledu dostojnosti (potpuno pogrešno navedeno činjenično stanje odnosno očigledno lažno prikazivanje činjenica kako bi se po svaku cenu opravdala odluka o nereizboru, pri čemu nereizabranom sudiji nije data mogućnost da se na te činjenice izjasni i da priloži dokaze kojima „pobija“ lažne navode Visokog saveta sudstva). Čak se išlo toliko daleko, da je kao razlog za sumnju u pogledu dostojnosti nereizabranog sudije naveden istražni postupak, koji je pravnosnažno obustavljen zbog toga što je sam javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja (optužnica i nije podignuta već je postupak obustavljen već u fazi istrage) i mera udaljenja sa sudijske dužnosti odnosno suspenzija koja je direktna posledica neosnovanog i nezakonitog pokretanja i voðenja istražnog postupka (i koja je takoðe stavljena van snage) što znači da je svaki, pa i očigledno neosnovano i nezakonito voðeni istražni postupak za nereizabrane sudije predstavljao razlog za sumnju u dostojnost (što nije slučaj kada su u pitanju pojedine izabrane sudije). Postavlja se pitanje kako je dostojnost ispitivana, koji podaci su pribavljani i od koga, te da li su upotrebljeni nezvanični dokazi ili eventualno podaci o krivičnoj istrazi, policijski izveštaji ili mišljenje neke bezbednosne službe, pisanje medija, mišljenje političara ili eventualno političkih stranaka, „lična sećanje“ pojedinih članova Visokog saveta sudstva o radu pojedinih nereizabranih sudija ili nešto drugo poznato samo članovima komisije, koji su odlučivali o sudbini sudija i tužilaca.

RAZLOZI ZA NEREIZBOR PAUŠALNI I NEDOKUMENTOVANI

Razlozi za nereizbor navedeni u pojedinačnim odlukama su paušalni i nedokumentovani (u jednom slučaju nereizabrani sudija je etiketiran kao neosposobljen, jer je u posmatranom periodu imao više uraðenih nemeritornih nego meritornih odluka, iako su sve te odluke potvrðene od strane drugostepenog suda; u drugom slučaju nereizabrani sudija je proglašen kao neosposobljen, jer je u posmatranom periodu od tri godine, imao tri odluke uraðene nakon isteka roka od 30 dana, iako se meðu izabranim sudijama nalaze i oni koji u posmatranom periodu od tri godine nisu imali ni jednu odluku uraðenu u roku od 30 dana odnosno imali su znatno više odluka uraðenih nakon isteka roka od 30 dana); ponekad i neistiniti odnosno lažni (potpuno lažni podaci o rezultatima rada koje je Visoki savet sudstva navodio u pojedinačnim odlukama, koji se bitno razlikuju od podataka iz zvaničnih izveštaja o radu sudija koji su Visokom savetu sudstva dostavljali sudovi u kojima su nereizabrane sudije vršile sudijsku dužnost), a na osnovu njih svako pojedinačno je dobio etiketu koja će ga pratiti kroz dalji život i karijeru, da je neosposobljen, nestručan ili nedostojan. Na ovakav način odlučivano je o sudbini više hiljada ljudi-sudija i njihovih porodica, a olako ih etiketirajući kao nestručne, neosposobljene ili nedostojne Visoki savet sudstva ih je time praktično onemogućio da rade i osudio ih bez ikakve mogućnosti da se brane i dokažu suprotno.

Pri tome žalba podneta Ustavnom sudu ne pokazuje se kao delotvoran pravni lek, i navedeni su razlozi zašto Ustavni sud ne može biti instanca koja će omogućiti delotvornu pravnu zaštitu.

Naime, iako je rešavanju žalbi sudija i tužilaca zvanično dao prioritet, a rok za njihovo rešavanje istekao najkasnije krajem maja meseca 2010. godine, Ustavni sud je rešio samo jednu od više od 1.500 žalbi. Osim toga, najavom da će rešavati o žalbama protiv odluke od 25.12.2009. godine imajući u vidu navode iz odluka donetih pola godine kasnije, Ustavni sud je na nedvosmislen način iskazao nameru da prekrši niz pravnih načela na kojima počivaju temelji pravne države. Tako je pojedinačnim odlukama zamenjena jedinstvena odluka Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine i odlučeno da nereizabranom sudiji prestaje sudijska dužnost sa 31.12.2009. godine, svaka pojedinačna odluka ima svoj broj i datum donošenja, a u žalbama koje su izjavili nereizabrane sudije traži se samo poništenje odluke od 25.12.2009.godine, jer u vreme podnošenja žalbi pojedinačne odluke nisu ni postojale. U aprilu i julu 2010. godine Ustavni sud je upotpunjen sudijama čije životne i profesionalne karijere raðaju bojazan da oni neće nezavisno, nepristrasno stručno i u razumnom roku odlučiti o žalbama uz poštovanje svih aspekata prava na pravično suðenje iz člana 6 Evropske konvencije.

Čak i u slučaju da Ustavni sud usvoji žalbu ovakva odluka bi bila neizvršiva, jer takva odluka nije obavezujuća za Visoki savet sudstva, a Ustavni sud može samo da poništi odluku od 25.12.2009. godine u delu koji se odnosi na podnosioca žalbe i da naloži Visokom savetu sudstva, da u datom roku ponovo odluči o prijavi podnosioca žalbe podnetoj na oglas za izbor za sudiju na stalnoj sudijskoj funkciji u sudu za koji je podneo prijavu, a takvo ponovno odlučivanje je potpuno besmisleno obzirom da su po navedenom oglasu već izabrane druge sudije, a za Visoki savet sudstva u slučaju da ne postupi po nalogu Ustavnog suda nisu predviðene bilo koje sankcije.
 
ODLUKA USTAVNOG SUDA NE MOŽE ZAMENITI ODLUKU VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Dostavljanjem pojedinačnih odluka nakon više od šest meseci od reizbora nisu otklonjeni propusti u radu Visokog saveta sudstva, jer nije data mogućnost nereizabranim sudijama da se o razlozima izjasne ili ih ospore i to pre odlučivanja Visokog saveta sudstva, a razlozi nereizbora za svakog pojedinačnog sudiju navedeni u tim odlukama ne mogu biti osnov za meritorno odlučivanje Ustavnog suda obzirom da Ustavni sud nema ovlašćenja da odlučuje o ispunjenosti uslova kandidata za izbor za sudiju odnosno da bira sudije, pa samim tim ni da ceni da li je nereizabrani sudija dostojan, stručan i osposobljen. Dakle, odluka Ustavnog suda ne može zameniti odluku Visokog saveta sudstva, jer Ustavni sud nema ovlašćenje da vrši izbor sudija, niti je Visoki savet sudstva dužan da postupi po odluci Ustavnog suda.

Šta je donela reforma pravosuða? Da li je pravosuðe nezavisno? Da li su vidljivi rezultati reforme pravosudnog sistema? To su pitanja na koja se ne mogu dati pravi odgovori.
 
KAKAV JE UTICAJ PREDSEDNIKA TADIÆA?
 
Predsednik Srbije Boris Tadić kao i ostali političari iz njegovog političkog okruženja pokušavaju u Briselu izgledati kao vrlo moderni, proevropski političari. Meðutim, na zapadnom Balkanu oni svojim delovanjem sasvim sigurno to nisu.

Činjenica je, da je predsednik Tadić i dalje ostao predsednik Demokratske stranke (DS) i posle izbora za predsednika Srbije. Tadić je pored predsednika Kosova Fatmira Sejdijua (LDK), jedini predsednik koji istovremeno obavlja duple funkcije -predsednika stranke i države. Verovatno je to bio i razlog, da je Tadić podržao zakon o duplim funkcijama, čija primena može uticati na povećanje stepena korupcije. Prema indeksu korupcije Transparency Internationala Srbija se nalazi na visokom 83.mestu. U Srbiji je uspostavljeno faktičko stanje, da je predsednik Tadić uveo predsednički sistem bez promene Ustava Srbije

Uticaj kabineta predsednika Republike Srbije na medije odvija se preko marketinga. Predsednik Tadić je okružen ljudima koji se jako dobro razumeju u marketing. Srpska politička i medijska scena se sve više pretvara u marketinško polje gde se spinuje, gde jedna afere prekriva drugu. Cilj je skretanje pažnje sa najvažnijih tema i problema sa kojima se suočavaju graðani, a to su nezaposlenost, siromaštvo i teška ekonomska situacija. Istraživanja javnog mnenja pokazuju, da su to teme koje ljude najviše interesuju.

Analitičari smatraju, da je uticaj predsednika Srbije Borisa Tadića prisutan u svim sferama života u Srbiji u kojima mu je potreban odnosno u kojima želi da ima svoj uticaj.

DA LI SE BORIS TADIÆA SKRIVA IZA BOGOLJUBA KARIÆA?

Analitičari upozoravaju na skoro zaboravljenu činjenicu, da je predsednik Tadić za vreme voðenja ministarstva telekomunikacija, bio i predsednik upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je imala zajedničku kompaniju „Mobtel“ sa Bogoljubom Karićem. Iz tog perioda nije razjašnjena uloga predsednika Tadića u postupku pokretanja stečaja, utvrðivanja visine unetog osnivačkog kapitala, pripremanje kompanije za prodaju za kupca, koji se vezuje za njegovu Demokratsku stranku (DS), sponzorstva koja su išla po nalogu Borisa Tadića i sl. Istražni organi u dosadašnjem radu nisu saslušali niti procesuirali predsednika Tadića po ovim pitanjima.
  
SA KIM SE SRBIJA OBRAČUNAVA?

Aktualna dešavanja u Srbiji neizbežno postavljaju pitanje sa kim se Srbija obračunava? Očito se Srbija obračunava sa nosiocima velikog kapitala. Ta ista država je omogućila da se posle 5.oktobra 2000 obogate pojedinci kao što je Miroslav Mišković vlasnik kompanije „Delta“. Činjenica je, da je Miroslav Mišković svoje bogatstvo najviše uvećao upravo posle 2000.godine odnosno dolaskom Demokratske opozicije Srbije (DOS) na vlast. Koncepcija obračuna koristeći pravosudne institucije se ni u čemu ne razlikuje od one koju je koristio Slobodan Milošević prilikom borbe za vlast.

Miodrag Kostić, Zoran Drakulić, Milan Beko, Vojin Lazarević, Miroslav Mišković? Ko je sledeći? Počelo se sa Bogoljubom Karićem koji je osnovao političku partiju „Snaga Srbije“, koja je predstavljala potencijalnu opasnost na političkoj sceni Srbije posebno za Demokratsku stranku Srbije (DSS) tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koji je i započeo progon Karića. Uvidom u registar političkih partija vidljivo je, da je  Bogoljub Karić još uvek predsednik političke partije „Snaga Srbije“ što opravdano otvara pitanje političke motivisanosti ovog slučaja. Očito u Srbiji zakon nije jednak za sve. To se primećuje i u slučaju Bogoljuba Karića, koji je osuðen pre nego što je i započeo sudski proces. Sve upućuje, da se radi o ozbiljnom kršenju prava na pravično suðenje i presumpciju nevinosti garantovanu članovima 10 i 11 Univerzalne deklaracije o pravima čovjeka. To potvrðuje i medijski linč, koji se u ovom slučaju vodi preko sprege pojedinih medija i izvršne vlasti protiv izabranih pojedinaca. Informacije iz krugova blizu jednom ili drugom ministarstvu ili tužilaštvu na koje se mediji pozivaju, a od kojih se te institucije javno ne distanciraju, postavljaju sasvim legitimna pitanja i o nezavisnosti i profesionalnosti tih organa kao i medijske najave o oduzimanju imovine Bogoljubu Kariću i članovima njegove porodice opravdanim postavljaju pitanje, da li će najavom aktivnosti oduzimanja imovine još dodatno kršiti ljudska prava porodice Karić i drugih koji ne budu po meri aktuelne vlasti? Da li će takve  i slične aktivnosti državnih organa usporiti put Srbije u EU?

Karakteristično za demokratske države je, da omogućavaju fer i pošteno suðenje, odbranu sa slobode i jednak tretman za sve graðane. Zbog gore navedenog stvara se utisak da u slučaju Bogoljuba Karića to nije omogućeno već da je on već osuðen pre početka eventualnog sudskog procesa što je vidljivo iz izveštavanja medija u Srbiji i izjava pojedinih najviših srpskih zvaničnika.

Sudstvo je i dalje u rukama vlasti. Ustavni sud Srbije ni posle više godina od podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o ekstraprofitu i Zakona o oduzimanju imovine nije odlučivao. Ministrica za pravosuðe Srbije Snežana Malović u dnevnom listu „Danas“ od 14.8.2010 piše dnevnik u kojem se otvoreno umešava u nezavisnost sudstva, komentira pojedine slučajeve i „daje uputstva“ pravosudnim organima šta treba da rade u konkretnim slučajevima, posebno naglašavajući slučaj porodice Karić. Opravdanim se postavlja pitanje nezavisnosti i profesionalnosti pravosudnih organa i uticaja vlasti, čiji je simbol predsednik Tadić.

OSLABITI DAČIÆA I SPS-a

Politička scena u Srbiji postaje sve jasnija. U novonastaloj konstalaciji političkih odnosa Miroslav Mišković vlasnik kompanije „Delta“ obratio se za pomoć i zaštitu Tomislavu Nikoliću predsedniku Srpske napredne stranke (SNS). U meðuvremenu Tadić i Nikolić su napravili politički dogovor, čiji je cilj, izmeðu ostaloga, oslabiti Socijalističku partiju (SPS) i njenog predsednika Ivicu Dačića, koja zbog stalnog uspona i povećane popularnosti ugrožava poziciju Tadićeve DS na levom političkom bloku. Uskoro se očekuje isproducirana afera usmerena protiv ministra Dačića. Dominantna pozicija na desnom političkom bloku pripada SNS-u. Dačić kao ministar unutrašnjih poslova najzaslužniji je za ukidanje viza za graðane Srbije. Mišković, koji je učestvovao u finansiranju SNS-a od njenog osnivanja novim političkim dogovorom Tadić-Nikolić sebi je obezbedio posrednu zaštitu i predsednika Tadića. 

MEDIJSKE SLOBODE I NOVINARI

Srbija se na lestvici Freedom Housa, po slobodi medija, nalazi na 78.mestu. Analizirajući situaciju na medijskoj sceni vidljive su mnoge sličnosti sa  periodom za kojeg se mislilo da je stvar prošlosti ali sadašnja situacija još uvek podseća na vreme Miloševićeve vladavine. Srbija ima usvojen represivan Zakon o informisanju, koji se ne primenjuje ali se time ne umanjuje šteta, koja je prouzrokovana medijima i novinarima. Demokratska vlast Srbije ni posle deset godina nije uspela da pronaðe nalogodavce i ubice novinara Slavka Æuruvije, Milan Pantića i Dade Vujasinović. Skorašnji napadi i pretnje pojedinim novinarima (Dejan Anastasijević, Brankica Stanković, Teofil Pančić, itd) govore o tome da u nekim slučajevima i najosnovnija bezbednost ove profesije još uvek nije osigurana. S druge strane, potrebna je i celovita rasprava o samostalnosti i nezavisnosti pojedinih medija.

PREDLOG REZOLUCIJE GENERALNE SKUPŠTINE UN-a
Srbija je poslala predlog rezolucije o Kosovu na septembarsko zasedanje Generalne skupštine UN-a. Time je izazvala nepotreban konflikt sa EU i SAD. Analitičari upozoravaju, da Srbija još uvek može časno povući predlog rezolucije ukoliko na saadržaj rezoluciju tokom zasedanja uloži amandmane, koji neće biti suprostavljeni stavovima EU i SAD odnosno koji će predstavljati prihvatljiv kompromis.

NA SANDŽAKU MOGUÆA ESKALACIJA KONFLIKTA
Vlada Srbije u pogledu Sandžaka ponavlja iste greške, koje je činila prema Kosovu. Evidentan je nedostatak političke volje za odgovarajućim dijalogom i meðusobnim poštovanjem odnosno prisutno je ignorisanje legitimnih predstavnika Sandžaka. Time se otvaraju mnoga nepotrebna pitanja o širini i dubini diskriminacije etničke i verske manjine. Najnoviji problemi sa imenovanjem veroučitelja i uskraćivanjem normalnog odvijanja islamske veronauke od strane ministarstva prosvjete dodatno su usložnili situaciju na Sandžaku. Problemi vezani za Islamsku zajednicu u Srbiji producirani su osnivanjem paralelne islamske verske zajednice, koju je instalisao tadašnji premijer Vojislav Koštunica 2007.godine. Dogaðaji su kulminirali nedavnim odstranjivanjem rektora Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru Mevluda Dudića iz vladine komisije za veronauku i imenovanjem novog člana iz minorne paralelne  islamske zajednice iz Beograda, koju podržava veći dio srpske politike. Iako član 132. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja eksplicitno propisuje, da na osnovu liste predložene od strane tradicionalne crkve i verske zajednice direktori škola imenuju veroučitelje to nije omogućeno reprezentativnoj Islamskoj zajednici u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru. Prema Zakonu u komisiji za veronauku su predstavnici crkava i verskih zajednica. Dakle, Vlada odlučuje o predstavnicima nadležnih ministarstava u toj komisiji. Meðutim, u toj komisiji Vlada ne može odlučivati o predstavnicima crkava i vjerskih zajednica kao što je učinila u ovom slučaju. Možda je upravo sada poslednja šansa za Srbiju, da započne razgovore sa predstavnicima Sandžaka. Sadašnja politika Srbije putem ignorisanja Sandžaka sve više udaljava Sandžak od Srbije. Srbiji je prekopotrebna decentralizacija, koja bi rešila mnoge probleme, time i regije Sandžak.
Analitičari upozoravaju, da su na Sandžaku rasporeðene jake policijske (žandarmerijske) snage i prisutni brojni pripadnici tajne službe, koji nemogu doprineti stabilizaciji tog dela Srbije, nego naprotiv destabilizovati i eventualno izazvati nepotreban konflikt. Ne isključuje se mogućnost proglašenja autonomije i donošenja ustava Sandžaka. Decentralizacija kao proces demokratizacije i ubrzanog razvoja može ponuditi prave odgovore na izazove i prava sredstva za ostvarivanje boljih materijalnih preduslova za svestrani razvoj manje razvijenih područja, a Sandžak to očigledno jeste.
Meðunarodni institut IFIMES smatra, da predstavnici meðunarodnih organizacija, a pre svega predstavnici EU, moraju pojačati svoj monitoring u Srbiji, jer (ne)evropsko delovanje i pojedini potezi Vlade Srbije mogu dovesti u pitanje evropski put Srbije i izazvati nepotrebnu eskalaciju konflikta. Posebno je potrebno pojačati monitoring nad pravosuðem, politički motiviranim sudskim procesima, (ne)aktivnostima hapšenja i procesuiranja optuženih za ratne zločine.

Ljubljana, 3.septembar/rujan 2010                                                  
Meðunarodni institut za bliskoistočne i   
balkanske studije (IFIMES) – Ljubljana                                                             

Direktori:
Bakhtyar Aljaf                                                                 
mr.sc. Zijad Bećirović