Sandžak – jedan od uslova za Srbiju u EU

ImageZašto nije riješeno pitanje Bošnjačkog nacionalnog vijeća? Kako je moguće da sudija koja nije bila dovoljno
dobra da bude reizabrana bude postavljena na čelo antimonopolske
komisije? Zašto regulatorna tela nisu samostalna i finansijski
nezavisna? Zašto se ništa ne radi na donošenju zakona o restituciji?
Zašto nema kontrole azilanata koji već u hiljadama, zahvaljujući
ukidanju viza, prelaze u EU, tako da je samo prošle nedelje čak 600
državljana Srbije u Švedskoj zatražilo azil? Zašto nema zakona o
finansiranju stranaka?

To je samo deo neprijatnih pitanja koji se iz Evropske komisije
stalno postavljaju Vladi Srbije, a naći će se kao glavni problemi u
godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će biti objavljen 9.
novembra.

– Najveći problemi koje vidimo u Srbiji tiču se reforme pravosuða jer
smatramo da reizbor sudija i tužilaca nije uraðen po evropskim
standardima i još nije izabran Visoki savet sudstva. Takoðe, izbor
čelnih ljudi regulatornih tela ne sme biti po stranačkom ključu.
Šokantno je da je na čelo Agencije za zaštitu konkurencije postavljena
Vesna Janković koja nije reizabrana za sudiju, a smenjivanje njene
prethodnice Dijane Marković Bajalović, koja tvrdi da su joj tajkuni
pretili, ostalo je pod senkom sumnje. Sva regulatorna tela moraju biti
nezavisna i finansijska sredstva za njihov rad moraju biti obezbeðena.
Činjenica da imovina oduzeta posle rata nije vraćena ne ohrabruje
pozitivnu ocenu o reformi države. A pre svih je, naravno, potreba da
Srbija okonča saradnju sa sudom za ratne zločine u Hagu – kaže za „Blic“
izvor iz Brisela.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije stvoriće ne naročito
pozitivnu atmosferu u Briselu i to u trenutku kada ima dilema da li
zaista bez ostatka saraðuje sa Haškim tribunalom i da li zaslužuje dalje
približavanje EU. Ako ne reši goruće probleme u sistemskim oblastima u
narednih godinu dana, Srbija neće moći da dobije status kandidata, niti
da počne pregovore o statusu.

Uoči objavljivanja izveštaja, na tehnički sastanak sa predstavnicima
Evropske komisije u Brisel išla je srpska delegacija koju je predvodio
potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Ðelić. On za „Blic“
kaže da će ocena biti generalno pozitivna. Jasno je, meðutim, da to neće
ni blizu pozitivnom prošlogodišnjem izveštaju kada nam je odmrznut SSP.

– Ocena je generalno pozitivna, ali preostaje nam niz pitanja na kojima
Srbija ozbiljno mora da radi. Meðu njima su reforma pravosuða, inkluzija
Roma, funkcionisanje regulatornih tela, zakon o finansiranju stranaka,
slobodni mandati poslanika… To su ozbiljne teme kojima moramo da se
pozabavimo, ako želimo status kandidata za članstvo u EU. To je lista
zadataka koje i sami prepoznajemo i koji će biti na našoj reformskoj
agendi narednih 12 meseci – kaže Ðelić za „Blic“.

Kako „Blic“ saznaje u Evropskoj komisiji, meðu deset otvorenih pitanja
koje Srbija mora da reši da bi dobila status kandidata, nalazi se
postvizna liberalizacija, odnosno problem azilanata koji u sve većem
broju traže ekonomski azil u zemljama EU. Na ovo su Evropljani naročito
osetljivi i, mada za sada nemaju zamerki na vlasti u Srbiji koje
azilante spremno prihvataju nazad, smatraju da Srbija može da uradi više
da bi ih sprečila da u hiljadama prelaze granicu.

Od Srbije se zahteva da primeni sistemsku politiku prema pitanju Roma,
njihovom zbrinjavanju i da ih efikasno evidentira i da lična dokumenta.

Evropa traži da se, u sklopu pitanja o dobrosusedskim odnosima, reši
pitanje carinskog pečata na granici sa Kosovom i to će istaći kao jedan
od urgentnih zahteva. Evropska komisija smatra da ovo pitanje zavisi
isključivo od volje srpskih vlasti i da nije opterećeno politikom.

Blanko ostavke poslanika, kojima stranke u podaničkom položaju drže
parlamentarce i tako sprečavaju da Skupština bude nezavisna, takoðe su
trn u oku EK i od vlasti u Srbiji se traži da konačno ukine ovu
zastarelu praksu.

Kad su u pitanju ljudska prava, Srbija će generalno biti pohvaljena, ali
će problem sa Sandžakom biti naglašen. Vlastima se zamera što
Nacionalni savet Bošnjaka još nije formiran, mada u Briselu imaju
donekle razumevanja da krivac nije isključivo Vlada Srbije.

Svi ovi problemi izviru iz činjenice da su vladajuće stranke spremne da i
po cenu otežavanja puta ka EU zadrže kontrolu nad svim oblastima
države, od tokova novca, zaštite monopolista, kršenja pravnih normi do
netransparentnog finansiranja stranaka, a sve radi održanja na vlasti
koju niko ne može da kontroliše.

Izvor: Blic.rs