Jelko Kacin: Veštačka podjela Islamske zajednice

ImageU novom izveštaju o napretku Srbije, kritikovaće se postojanje „duplih
funkci-ja“, ali i „blanko ostavki“. Tražiće se i zabrana ekstremističkih
organizacija, rekao je na početku razgovora za „Pravdu“ Jelko Kacin,
izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Pored reforme pravosuða koja je iz Brisela često kritikovana, koja će još oblast u vašem izveštaju dobiti najveće zamerke?

– Borba protiv korupcije mora da daje daleko bolje rezultate. Percepcija korupcije u Srbiji je ista kao i u Kolumbiji, Kini i Lesotu. Agencija za borbu protiv korupcije mora dobiti punu podršku državnih institucija.

Na šta konkretno mislite?

– Jedna od praksi s kojima se mora prekinuti je mogućnost „duplih funkcija“. Velike zamerke će dobiti i praksa „blanko ostavki“ koja mora biti napuštena, jer krši osnovne principe vlasništva nad parlamentarnim mandatom. Takoðe, vlasti će biti pozvane da više urade povodom zabrane rada ekstremističkih organizacija.

Najavili ste i kritiku situacije u Sandžaku i tvrdite da Beograd vodi konflikt-nu politiku u tom području. Šta je konfliktno u politici Beograda prema San-džaku?

– Konflikt i negativna atmosfera u vezi sa Sandžakom de fakto postoji. Ono što je pre svega nedopustivo je manipulacija pravilima oko konstituisanja Saveta. Nadle-žno ministarstvo to nije smelo da dozvoli jer se time krše osnovni demokratski principi i to u slučaju izborne volje jedne nacionalne manjine. Ne ulazeći u dublje uzroke situacije u Sandžaku, a njih vidim u lošoj ekonomskoj situaciji i u veštačkoj podeli Islamske zajednice, smatram da Beograd mora na bolji i primereniji način da pristupi rešavanju krize. Vlada i Ministarstvo manjina moraju da upotrebe svoje in-stitucionalne mehanizme i povrate poverenje graðana u Sandžaku. Ukoliko to ne može sama da uradi, u saradnji sa OSCE-om treba tražiti rešenje.
Postoji informacija da ste takvu ocenu doneli nakon konsultacija sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem? Na osnovu čega ste doneli takav zaključak?

– Na osnovu svojih informacija, i svega onoga što čujem da se dešava u vezi Sandžaka. Ne treba mistifikovati situaciju. Loša regionalna politika i ekonomska situacija samo doprinose stvaranju konfliktne situacije. Što se tiče Čedomira Jovanovića, on se lično angažovao na izbegavanju i rešavanju konflikta. Konačan tekst rezolucije Evropskog Parlamenta o Srbiji nastaje kao produkt složenog procesa u kome učestvu-ju sve političke grupe u EP čiji poslanici imaju pravo da ulažu amandmane. Rezolu-cija će nositi jednu izbalansiranu i realističnu poruku.

Nacrt rezolucije EP koji ide u dvomesečnu raspravu hvali preokret Beograda u politici prema Kosovu i spremnost na kompromis. Šta je sa stavom Evropskog parlamenta u vezi sa reformom pravosuða i slobodom medija u Srbiji?

– Podsetiću, to je jedina grana vlasti koja nije prošla kroz promene i reformu još od pada Miloševića. Meðutim, način na koji je ona sprovedena jednostavno nije zadovo-ljavajući. Proces izbora sudija i tužilaca nije bio transparentan, dok gotovo godinu dana nakon opšteg izbora, ni polovina individualizovanih odgovora na žalbe nije stigla. Da bi se obezbedila čvrsta osnova za vladavinu prava, ovaj proces će morati u nekim aspektima da se ponovi. Što se tiče slobode medija, prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija je pala za preko 20 mesta na rang listi zemalja koja pokazuje stepen medijskih sloboda. U Srbiji su napadi i pretnje novinara još uvek prisutni. Podse-tiću samo da se više od tri godine nakon pokušaja atentata na Dejana Anastasijevića istraga gotovo nije pomerila s mrtve tačke. Dalje, medijska scena se suočava sa kon-centracijom vlasništva i monopolom na oglašavanje. To su sve problemi koji treba da dobiju punu pažnju sadašnje i budućih Vlada.

Imajući u vidu tempo reformi u Srbiji, da li su realna očekivanja Vlade u Beo-gradu da dobije status kandidata do 2012. godine?

– Predviðanje datuma je uvek vrlo osetljiva stvar. Umesto toga, ispunjavanje kriteri-juma i reforme koje ce obezbediti Srbiji status kandidata treba da budu u centru pa-žnje. Srbija ima sve administrativne kapacitete i potencijal da postane zemlja-kan-didat i ja sam uveren da će nakon standardne procedure Komisija dati svoje pozitivno mišljenje. Ovo naravno podrazumeva jasan signal da Srbija u potpunosti saraðuje s Haškim tribunalom kao i progres u dijalogu sa Prištinom. Ukoliko ova dva osnovna preduslova budu ispunjena, nema razloga da Srbija ne dobije status kandidata krajem 2011. ili početkom 2012. godine.

Kada EU govori o dobrosusedskim odnosima Kosova sa Srbijom, da li to podrazu-meva da Beograd ne sprečava prijem Kosova u meðunarodne organizacije?

– Izmeðu ostalog, naravno. Članstvo u meðunarodnim organizacijama je nezaobilazno za sve zemlje sveta koje se politički povezuju sa meðunarodnom zajednicom i nužno za razvoj ekonomije. Članstvo u meðunarodnim i regionalnim organizacijama može samo da doprinese normalizaciji odnosa izmeðu Beograda i Prištine i uspehu u predsto-jećem dijalogu.

Ukoliko bi Srbija prihvatila da Kosovo postane član UN-a, da li bi to ubrzalo proces evropskih integracija?

– Ne bih ulazio u to šta će Srbija uraditi, jer je to potpuno na vašoj Vladi i parla-mentu. Ono sto je svakako istina je da svaki politički akt koji će doprineti pribli-žavanju Beograda i Prištine treba jasno podržati i pozdraviti.

Da li su previše optimistična očekivanja predsednika Borisa Tadića da Srbija može da postane član EU do 2015. ili 2016. godine? Koji bi ste Vi datum proceni-li kao realan?

– Već sam istakao da su spekulacije sa datumima gotovo uvek kontraproduktivne. Ovo pogotovo važi za sadašnju situaciju u kojoj se Srbija, kao zemlja koja još uvek nema status kandidata, nalazi. Podsetiću samo da je Slovenija otpočela pregovore o član-stvu u EU 1997. godine, završila ih 2003, da bi postala članica EU 1. maja 2004.

Nagrada od 10 miliona evra promašaj

Kako komentarišete odluku Vlade Srbije da poveća nagradu na 10 miliona evra za informacije o Ratku Mladiću? Šta Vam to govori?

– Serž Bramerc je rekao da očekuje konkretne rezultate u saradnji Beograda sa Haškim Tribunalom. U tom smislu treba pozdraviti svaku promenu strategije nadležnih or-gana koja se nije pokazala uspešnom u protekle dve godine. Što se tiče ove konkretne odluke, nezavisni eksperti su već komentarisali da je to jedno od najmanje efikasnih sredstava pronalaženja begunaca i mislim da je to dobra ocena. Strategija pronalaže-nja Mladića i Hadžića mora da bude sistematski i detaljno revidirana i gde je to po-trebno promenjena.

Srbija i ja popravićemo komunikaciju

Da li znate da u Srbiji niste popularna politička figura, ni u javnosti, a ni me-ðu političarima? Šta Vi mislite zašto je to tako? Mislite li da će javnost u Srbiji promeniti mišljenje o vama?

– Imidž svake političke figure, pa i moje, stvaraju mediji. Moje poruke se često pre-nose na jedan iskrivljen način, ne kao ukazivanja evropskog partnera u kom pravcu treba ići s reformama već kao neka zlonamerna kritika. Žuta štampa koja dominira medijskom scenom u Srbiji uvek radije prenosi negativne vesti, jer one stvaraju sen-zacionalnije naslove. S druge strane, ono što mogu sa velikom dozom sigurnosti da kažem je da će naša komunikacija postati kvalitetnija i bolja sa ubrzanjem evropskih integracija Srbije.
Nisam lobirao za Karića

Da li je tačno da ste pisali Vladi Srbije o kršenju ljudskih prava Bogoljuba Ka-rića? Da li ste pisali kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju ili kao privatno lice?

– U komunikaciji sa zvaničnim Beogradom uvek nastupam kao Izvestilac EP za Srbi-ju. Jedno od pitanja koje sam uputio premijeru bilo je vezano za princip presumpcije nevinosti. Ono što je objavljivano u srpskim medijima vezano za tu temu jednostavno nije tačno.

Predrag Jeremić

Izvor: Pravda.rs