Ministar za Sodomu i Gomoru

| Glas islama | Broj 201 | Iz mog beogradskog ugla | Autor: Ana Mileusnić |
Ovaj isti gospodin konstatno ignoriše i diskriminiše Bošnjake, ali zato podržava homoseksualce i brine se da im ne budu ugrožena prava, te da ih neko i fizički ne povredi. Čak u tu svrhu angažuje kordone policije, rekla bih, po receptu kolege Ljajića koji je policiju zvao u slučaju Vakufa na Hadžetu.

Stara narodna izreka kaže: „Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag.“ Tako se u Beogradu desetog oktobra dogodio „sneg“, doduše, u vidu jedne krajnje bestijalne manifestacije, takozvane „Parade ponosa“, mada bi odgovarajući naziv bio „Parada Sodome i Gomore“.

Baš na ovoj manifestaciji smo mogli jasno da vidimo trag „zverke“ pod imenom Svetozar Čiplić, ministra za ljudska i manjinska prava. Taj gospodin je egzaltirano okupljenim personama koje su došle da paradiraju i celoj Srbiji pokazao svoju neizmernu radost zbog održavanja skupa koji propagira nakaradne vrednosti. Pritom je zdušno podržao šačicu „ponosnih“ nesrećnika koji su, usput rečeno, deo, po mom mišljenju, devijantne populacije i dao im legitimitet manjine!

Ministar Čiplić je ovim činom „udario šamar“ ne samo Bošnjacima, već i drugim narodima koji žive u Srbiji. Ovaj isti gospodin konstatno ignoriše i diskriminiše Bošnjake, ali zato podržava homoseksualce i brine se da im ne budu ugrožena prava, te da ih neko i fizički ne povredi. Čak u tu svrhu angažuje kordone policije, rekla bih, po receptu kolege Ljajića koji je policiju zvao u slučaju Vakufa na Hadžetu. Samo što je u beogradskom slučaju policija bila ta koja je izvukla deblji kraj. Ministra to ne zanima, važno je da su njegovi štićenici ostali netaknuti.

Ono što bi ga trebalo pitati je zašto nije angažovao policiju kada je Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji sa veroučiteljima zakazao skup ispred Vlade RS? Što njih nije želeo da zaštiti?

Da li to znači da Bošnjaci u Srbiji imaju manje prava od takozvane gej populacije? Sudeći prema poslednjem dogaðaju, znači baš to i odgovor na pitanje je DA!

Meðutim, znači i sramotu za zvanični Beograd koji je ovu personu postavio za ministra, ali takoðe i govori mnogo o tome koliko vlast interesuju prava manjina.

Moram da priznam sa gorkim ukusom u ustima da me posle desetog oktobra sramota što sam graðanin države koja ovakvog čoveka ima za ministra.

Čoveka koji smatra da je pobeda to što homoseksualci šetaju i prikazuju nam scene iz trećerazrednih niskobudžetnih američkih filmova. Šta reći osim: užas i sramota!

Nisam homofobična i ne smeta mi to što neko ima drugačije seksualno opredeljenje od mog, jer uopšte ne razmišljam o tome, ali mi, itekako, smeta da gejevi i njima slični paradiraju i javno propagiraju nešto što je za mene, a bogami i većinu naroda, protivprirodno. Neka u svoja četiri zida rade šta hoće, ali neka ne stavljaju prst u oko, ne sablažnjavaju i maltretiraju pobožan i normalan svet.

Nego, da više ne reklamiram ovu skupinu jer mislim da to ne zaslužuju. Bolje je da se vratim na ministra Čiplića, koji očito živi u nekom svom svetu, ali zato kroji aršine po Srbiji.

Pitam se posle svega da li će zvanični Beograd reagovati i malo preispitati ponašanje Svetozara Čiplića, njegovo uporno ignorisanje bošnjačkih problema, kao što je nedostatak molitvenih prostora, mesta za dostojne islamske sahrane, kao i probleme bošnjačkih veroučitelja.

To su pitanja kojima bi pravi i dostojanstven ministar trebao da se bavi, a ne Sodoma i Gomora. Meðutim, kako reče veliki pravnik Valtazar Bogišić: „Što se grbavo rodi, ni vreme ga ne ispravi.“