Esmau-l-husna

Spominjanje Allahovih lijepih imena u Kur’anu Časnom

Ime Allah se nalazi u riječima šehadeta koje predstavljaju osnovu ove vjere, znak monoteiza i pripadnosti ovog ummeta, suštinski moment čijim izgovaranjem obznanjujemo ulazak u islam. To je najspomenutije ime na stranicama Mushafa, nalazimo ga na 2.699 mjesta u Kur'anu, dok je jedino Allahovo ime spomenuto samo jednom u Kur'anu ime Es-Samed, i to u suri Ihlas.

ANT: Kada je Allah stvorio Adema i udahnuo u njega dušu, on je kihnuo i rekao: Elhamdulillah, pa je tako zahvalio Allahu, a tvoj Gospodar mu reče: „Allah ti se smilovao o Ademe, idi kod one skupine meleka i nazovi im selam.“ Oni odgovoriše: „Alejkumus-selam ve rahmetullahi ve berekatuhu.“ Kada se vrati svome Gospodaru On mu reče: „Ovo je tvoj pozdrav i pozdrav tvojih potomaka.“ Zatim je Uzvišeni Allah rekao: „Izaberi jednu ruku, Ademe.” “Odabirem desnu, Gospodaru moj, a obje ruke moga Gospodara su desne” – rekao je. Tada je Allah otvorio Svoju šaku, pa su se u njoj pojavili potomci Ademovi. On Ga upita: „Ko su ovi Gospodaru“, a Uzvišeni mu odgovori: „To su tvoji potomci, a svakom od njih je među očima bio zapisan njegov edžel.“ Ademu je posebno zapalo za oko svjetlo jednog čovjeka, pa je upitao: “Gospodaru, ko je ovo?” “To je tvoj potomak Davud” – odgovorio je. “Gospodaru, koliko si mu odredio da živi?”, upitao je. “Četrdeset godina,” odgovorio je Allah. “Gospodaru” – reče on – “Dodaj mu od života.” Allah mu odgovori: „Toliko mu je propisano“, pa mu Adem pokloni, od njegovih hiljadu, šezdeset godina, a Gospodar mu to prihvati. Zatim je Adem nastanio Džennet koliko Allah želi, a zatim je spušten. Kada je Ademu istekao život, Allah mu je poslao Meleka smrti, pa mu je Adem rekao: “Zar mi nije ostalo još šezdeset godina života?” “Zar ih nisi poklonio svom potomku Davudu” – odgovorio je melek. Adem je to porekao, pa zato poriče i njegovo potomstvo. Zaboravio je, pa zaboravlja i njegovo potomstvo. I od tada naređeno je zapisivanje i prisustvo svjedoka (pri dogovoru).

Po mnogima, najveće Božije ime, najčešće spomenuto u Kur'anu, najčešće izgovarano jezikom onih koji ga spominju jeste Allah. Prema imamu Gazaliji, ovo je najveće Božije ime od 99 Njegovih imena, jer ukazuje na bit koja objedinjuje sva svojstva božanstvenosti, tako da se nijedno ne propušta. Svako drugo ime ukazuje samo na jedan atribut, kao što je znanje, moć, djelovanje i drugo, dok je ime Allah najspecifičnije ime jer se niko ne može njime nazvati osim On, u stvarnom ili prenesenom smislu.

Zbog ovog imena, koje predstavlja islamsko vjerovanje, monoteizam i islam, poslati su Allahovi izaslanici, kaže Uzvišeni:

وَمَا أَرْسَلْنَا مِنْ قَبْلِكَ مِنْ رَسُولٍ إِلَّا نُوحِي إِلَيْهِ أَنَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنَا فَاعْبُدُونِ

„Prije tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: – Nema boga osim Mene, zato se Meni klanjajte!“

„Ovo ime su najbolje riječi koje su izgovarane među ljudima, a pogotovo među poslanicima“ – kaže Allahov Poslanik alejhisselam:

عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ كَرِيزٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ أَفْضَلُ الدُّعَاءِ دُعَاءُ يَوْمِ عَرَفَةَ وَأَفْضَلُ مَا قُلْتُ أَنَا وَالنَّبِيُّونَ مِنْ قَبْلِي لا إِلَهَ إِلا اللَّهُ وَحْدَهُ لا شَرِيكَ لَهُ

„Najvrjednija dova je na Dan Arafata, a najbolje riječi koje sam ja i prijašnji poslanici izgovorili jesu: – Nema drugog boga osim Allaha koji nema sudruga.“ U 22 ajetu sure Hašr objavljeno je:

هُوَ ٱللَّهُ ٱلَّذِى لَآ إِلَـٰهَ إِلَّا هُوَ‌ عَـٰلِمُ ٱلغَيبِ وَٱلشَّهَـٰدَةِ‌ هُوَ ٱلرَّحمَـٰنُ ٱلرَّحِيمُ 

„On je Allah – nema drugog boga osim Njega…“

Ovo je prvo ime Uzvišenog koje je čovjek spomenuo nakon što je On udahnuo dušu u njega, kaže Poslanik alejhisselam:

لمَّا خلق اللهُ آدمَ ، ونفخ فيه الرُّوحَ عطس فقال الحمدُ للهِ ، فحمِد اللهَ بإذنِ اللهِ تبارك وتعالَى ، فقال له ربُّك : رحمِك اللهُ يا آدمُ ، وقال له يا آدمُ : اذهبْ إلى أولئك الملائكةِ ، إلى ملأٍ منهم جلوسٍ ، فقل : السَّلامُ عليكم ، فقالوا : وعليك السَّلامُ ورحمةُ اللهِ وبركاتُه ، ثمَّ رجع إلى ربِّه عزَّ وجلَّ فقال : هذه تحيَّتُك وتحيَّةُ بنيك ، وبنيهم ، فقال اللهُ تبارك وتعالَى له – ويداه مقبوضتان – اخترْ أيَّهما شئتَ ، قال : اخترتُ يمينَ ربِّي ، وكلتا يديْ ربِّي يمينٌ مباركةٌ ، ثمَّ بسطها ، فإذا فيها آدمُ وذريَّتُه ، فقال : أيْ ربِّ ما هؤلاء ؟ ، قال : هؤلاء ذريَّتُك ، فإذا كلُّ إنسانٍ مكتوبٌ عمرُه بين عينيه ، وإذا فيهم رجلٌ أضوَؤُهم ، أو من أضوَئِهم ، لم يُكتبْ له إلَّا أربعين سنةً ، فقال : يا ربِّ . . . من هذا ؟ فقال : هذا ابنُك داودُ وقد كتبتُ له أربعين سنةً ، فقال يا ربِّ زدْه في عمرِه ، قال : ذاك الَّذي كتبتُ له ، قال : فإنِّي جعلتُ له من عمري ستِّين سنةً ، قال : أنت وذاك ، فقال : ثمَّ اسكُنْ الجنَّةَ ما شاء اللهُ ، ثمَّ اهبِطْ منها ، وكان آدمُ يَعُدُّ لنفسِه فأتاه ملَكُ الموتِ ، فقال له آدمُ ، قد عجِلتَ ، قد كُتب لي ألفُ سنةٍ ، قال : بلى ، ولكنَّك جعلتَ لابنِك داودَ منها ستِّين سنةً ، فجحد ، فجحدت ذريَّتُه ، ونسِي فنسِيَت ذريَّتُه ، فيومئذٍ أُمر بالكُتَّابِ والشُّهودِ

Kada je Allah stvorio Adema i udahnuo u njega dušu, on je kihnuo i rekao: Elhamdulillah, pa je tako zahvalio Allahu, a tvoj Gospodar mu reče: „Allah ti se smilovao o Ademe, idi kod one skupine meleka i nazovi im selam.“ Oni odgovoriše: „Alejkumus-selam ve rahmetullahi ve berekatuhu.“ Kada se vrati svome Gospodaru On mu reče: „Ovo je tvoj pozdrav i pozdrav tvojih potomaka.“ Zatim je Uzvišeni Allah rekao: „Izaberi jednu ruku, Ademe.” “Odabirem desnu, Gospodaru moj, a obje ruke moga Gospodara su desne” – rekao je. Tada je Allah otvorio Svoju šaku, pa su se u njoj pojavili potomci Ademovi. On Ga upita: „Ko su ovi Gospodaru“, a Uzvišeni mu odgovori: „To su tvoji potomci, a svakom od njih je među očima bio zapisan njegov edžel.“ Ademu je posebno zapalo za oko svjetlo jednog čovjeka, pa je upitao: “Gospodaru, ko je ovo?” “To je tvoj potomak Davud” – odgovorio je. “Gospodaru, koliko si mu odredio da živi?”, upitao je. “Četrdeset godina,” odgovorio je Allah. “Gospodaru” – reče on – “Dodaj mu od života.” Allah mu odgovori: „Toliko mu je propisano“, pa mu Adem pokloni, od njegovih hiljadu, šezdeset godina, a Gospodar mu to prihvati. Zatim je Adem nastanio Džennet koliko Allah želi, a zatim je spušten. Kada je Ademu istekao život, Allah mu je poslao Meleka smrti, pa mu je Adem rekao: “Zar mi nije ostalo još šezdeset godina života?” “Zar ih nisi poklonio svom potomku Davudu” – odgovorio je melek. Adem je to porekao, pa zato poriče i njegovo potomstvo. Zaboravio je, pa zaboravlja i njegovo potomstvo. I od tada naređeno je zapisivanje i prisustvo svjedoka (pri dogovoru).

Ime Allah se nalazi u riječima Šehadeta koje predstavljaju osnovu ove vjere, znak monoteizma i pripadnosti ovog ummeta, suštinski moment s čijim izgovaranjem obznanjujemo ulazak u islam.

To je najspomenutije ime na stranicama Mushafa, nalazimo ga na 2.699 mjesta u Kur'anu, dok je jedino Allahovo ime, spomenuto samo jednom u Kur'anu ime Es-Samed, i to u suri Ihlas.

Kada je u pitanju korijen riječi i značenje iste, u rečenicima arapskog jezika nalazimo da je  أَلَهَ يَأْلَهُ إِلَهَةً وأُلوهَةً ً sa značenjem obožavati, prikloniti se, začuditi se, zapanjiti se, a samo ime Allah dobijamo kada riječi Ilah (اله) dodamo određeni član El (ال), te spojene El-Lah (الاله) formiraju riječ Allah (الله), ime Uzvišenog koje ne može imati dvojinu niti množinu, koje takođe ne može biti ženskoga roda.

To je ime Uzvišenog za koje su znali i poznavali Arapi mušrici u predislamsko doba, prenosi se u hadisu Allahovog poslanika alejhisselam:

عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لأَبِي يَا حُصَيْنُ كَمْ تَعْبُدُ الْيَوْمَ إِلَهًا قَالَ أَبِي سَبْعَةً سِتَّةً فِي الأَرْضِ وَوَاحِدًا فِي السَّمَاءِ قَالَ فَأَيُّهُمْ تَعُدُّ لِرَغْبَتِكَ وَرَهْبَتِكَ قَالَ الَّذِي فِي السَّمَاءِ قَالَ يَا حُصَيْنُ أَمَا إِنَّكَ لَوْ أَسْلَمْتَ عَلَّمْتُكَ كَلِمَتَيْنِ تَنْفَعَانِكَ قَالَ فَلَمَّا أَسْلَمَ حُصَيْنٌ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلِّمْنِيَ الْكَلِمَتَيْنِ اللَّتَيْنِ وَعَدْتَنِي فَقَالَ قُلِ اللَّهُمَّ أَلْهِمْنِي رُشْدِي وَأَعِذْنِي مِنْ شَرِّ نَفْسِي

Od Imran ibn Husajna da je rekao: „Jednoga dana upitao je Poslanik alejhisselam mojeg oca: ‘O Husajne, u koliko božanstava danas vjeruješ’, a on mu odgovori: ‘U sedam: šest su na Zemlji i jedan je na nebesima.’ ‘A kojem se obraćaš za svoje potrebe i želje’ – upita ga Poslanik. ‘Onom koji je na nebesima’ – odgovori moj otac…“

U suri Ankebut objavljeno je:

 وَلَئن سَأَلتَهُم مَّن خَلَقَ ٱلسَّمَـٰوَٲتِ وَٱلأَرضَ وَسَخَّرَ ٱلشَّمسَ وَٱلقَمَرَ لَيَقُولُنَّ ٱللَّهُ‌ فَأَنَّىٰ يُؤفَكُونَ

„A da ih upitaš: “Ko je nebesa i Zemlju stvorio i ko je Sunce i Mjesec podčinio”, sigurno bi rekli: “Allah.” Pa kuda se onda odmeću.“

Ovo ime je bilo poznato i jednom od najvećih Allahovih neprijatelja – Faraonu, onda kada se more poklopilo i kada mu je bilo jasno da mu smrt neizbježno dolazi, pa je zavapio:

آمَنْتُ أَنَّهُ لَا إِلهَ إِلَّا الَّذِي آمَنَتْ بِهِ بَنُو اِسْرَائِيل

„Ja vjerujem da nema boga osim Onoga u kojeg vjeruju sinovi Israilovi i ja se pokoravam“, ali mu ove riječi nisu bile od koristi. Za razliku od njega u sličnoj situaciji se našao poslanik Junus, ali je njegovo dozivanje ovim imenom rezultiralo spasom:

وَذَا النُّونِ إِذْ ذَهَبَ مُغَاضِباً فَظَنَّ أَنْ لَنْ نَقْدِرَ عَلَيْهِ فَنَادَى فِي الظُّلُمَاتِ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ سُبْحَانَكَ إِنِّي كُنْتُ مِنَ الظَّالِمِينَ

„I Zunnunu se, kada srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa poslije u tminama zavapi: ”Nema boga osim Tebe, hvaljen neka Si, a ja sam se zaista ogriješio prema sebi” – odazvasmo.“

U ovom primjeru vidimo da je poslanik Junus znao za Allaha i da ga nikad nije zaboravio, a kada mu je bilo najteže spomenuo Ga je te mu je to spominjanje pomoglo, a Uzvišeni nam to naređuje i podsjeća u Objavi kada kaže:

فَاعْلَمْ أَنَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَاسْتَغْفِرْ لِذَنْبِكَ

„Znaj da nema drugog boga osim Allaha! Traži oprosta za svoje grijehe…“, znaj za Allaha, pa će Allah znati za tebe, budi siguran i nikako ne sumnjaj u Njegovu veličinu, pa ćeš biti od onih koji vjeruju.

إِنَّمَا الْمُؤْمِنُونَ الَّذِينَ آَمَنُوا بِاللَّهِ وَرَسُولِهِ ثُمَّ لَمْ يَرْتَابُوا

„Pravi vjernici su samo oni koji u Allaha i Poslanika Njegova vjeruju, i poslije više ne sumnjaju“, to su oni koji su osjetili slast imana koji su nakon vjerovanja zahvalili svome Gospodaru držeći se parole:

بَلِ اللَّهَ فَاعْبُدْ وَكُنْ مِنَ الشَّاكِرِينَ

„Allaha jedino obožavaj i budi zahvalan.“

Oni koji su spoznali ovo ime Uzvišenog neće strahovati, niti osjećati tugu, niti će osjetiti patnju u kaburu, za njih će se odnositi posredništvo – šefaat Allahovog Miljenika i svih onih kojima šefaat bude dozvoljen, a na kraju će za njih biti Allahov oprost i milost bez koje niko neće ući u Kuću spasa