Niška džamija Murata I (Gazi Hudavendigar)

 DŽAMIJE U UŽOJ SRBIJI IZ XIV-XIX VEKA (IV)

Džamije u užoj Srbiji iz XIV-XIX veka, u: Gradska kultura na Balkanu (XV-XIX vek), Beograd, 1984., str. 331-375.

Niš je pre konačnog pada pod tursku vlast bio nekoliko puta u turskim rukama, pa se u turskim izvorima već krajem XIV veka pominje jedna džamija koja je svakako nastala adaptacijom srednjovekovne crkve. Džamija je nosila ime Murata I (Gazi Hudavendigar), što znači da je crkva pretvorena u džamiju pre 1389, kad je Murat I poginuo. Ovu džamiju u XVII veku pominju Kikle i Evlija Čelebi. Kikle je zove Hungjar-džamija, što znači Careva, a Čelebi kaže da „nije toliko lepa, ali je građena u starom stilu“, a to potvrđuje pretpostavku da je postala preuređenjem crkve. Verovatno je to bila Crkva sv. Nikole, za koju M. B. Milićević piše da je tri puta pretvarana u džamiju. Krajem XIV veka pominju se i dva mesdžida, jedan Abdi-Dede i Hazra koji je bio pored mosta, a drugi Hadži-Balabana. Dalje se 1516. pominje Mesdžid Hadži-Durmuša, a nešto kasnije Mesdžid Jedrenjanina Balia. U jednom turskom dokumentu navodi se „Mahala mesdžida crkva”, što bi se moglo odnositi na jedan od mesdžida s kraja XIV veka koji je ranije bio crkva.

U drugoj polovini XVI veka, za vreme sultana Murata III, u Nišu se po imenu pominje sedam mesdžida, dok Evlija kaže da ih je bilo „više”, pa se njihov tačan broj ne može utvrditi. Takođe se ne može utvrditi ni broj džamija. U drugoj polovini XVI veka, uz sedam mesdžida pominje se po imenu samo jedna džamija, ali se kaže da Niš ima deset mahala, što znači da su tada mogle postojati tri džamije uz onih sedam mesdžida. I Evlija Čelebi navodi tri džamije za sredinu XVII veka, a to bi se podudaralo s prethodnim obaveštenjem. Prva je pomenuta džamija Murata I, a druge dve su Musli-efendije, „ugodna i privlačna kao ogledalo”, i Husein-ćehaje, „svetla i dobro posećena”. Približno u isto vreme, Kikle navodi ime i četvrte džamije; to je Jusuf-begova. Međutim, zapadni putnik je mogao pogrešiti i mesdžid nazvati džamijom. Kikle inače pominje samo nju i džamiju Murata I, dok su „ostale manje”. Gerlah je za poslednju četvrtinu XVI veka zapisao da Niš ima pet lepih džamija od kamena, što bi takođe mogla biti greška u razlikovanju džamija i mesdžida.

Danas u Nišu postoje dve džamije: jedna u tvrđavi, a druga u varoši, obe podignute početkom XVIII veka. Zanimljivo je da je broj džamija u Nišu u XIX veku veći nego u XVI i XVII, pa je zapisano da ih je oko 1840. bilo jedanaest, a 1878. trinaest. Posle rata protiv Turaka i konačne samostalnosti Srbije 1878, one su redom porušene tako da su prema M. B. Milićeviću 1884. ostale samo tri, od kojih je jedna obavljala bogosluženje. Međutim, nije jasno da li je Milićević uračunao i džamiju u tvrđavi. Prema ostaloj dokumentaciji, posle 1884. u varoši su postojale tri džamije, od kojih je jedna ova danas sačuvana, druga je ona koja je prema I. Zdravkoviću postojala do posle Drugog svetskog rata, kad je srušena, a od treće je ostalo minare koje je porušeno oko 1960. Zdravković nije dao podatke o drugoj džamiji, ali pretpostavljam da bi to mogla biti ona koja se vidi na fotografiji Niša s kraja XIX veka. Na slici su stara niška čaršija i u njenoj blizini jedna džamija koja ima očuvano minare i trem sa tri luka. Iako se ne vidi dobro, ipak se prema izgledu trema može pretpostaviti da džamija ima kupolu. Nedavno porušeno trošno minare nije moglo pripadati opisanoj džamiji pošto se nalazilo u sporednoj ulici, kako je zapisao I. Zdravković. Podrobnije se mogu prikazati dve postojeće niške džamije: prva je Džamija u tvrđavi (sl. 7) koja je verovatno podignuta u vreme kad je tvrđava građena oko 1723. Sačuvan je jedino molitveni prostor. Građena je od kamena i opeke koje uokviruju tesanik, a pripada uobičajenom tipu potkupolne građevine kvadratne osnove, čija dužina strane iznosi 11 m, pokrivene poluloptastom kalotom. Izgleda da je trem koji je porušen bio pokriven krstastim svodom; prozori su završeni prelomljenim lucima, a u unutrašnjosti je postojala galerija. Džamiji su, verovatno u XIX veku, dozidane bočne prostorije da bi postala stambeni objekat. Druga je Džamija Islam-age Adrovića (sl. 8), sagrađena 1720, što stoji na sačuvanoj kamenoj ploči koja se nalazila iznad ulaza. Ima pravougaonu osnovu 15×11,5 m, pokrivena je četvorovodnim krovom, otvori u prizemlju se završavaju arhitravno, a na spratu polukružno; u unutrašnjosti postoji galerija. Potpuno je obnovljena 1870. godine. Sada se u njoj nalazi Muzej muslimanskih pokretnih spomenika Niša i okoline.

Nova Varoš ima džamiju sagrađenu 1894. (sl. 9). Evlija ne pominje džamiju u Novoj Varoši, ali je ranije morala postojati barem jedna džamija ili mesdžid. Kao konačište na značajnom putu, Nova Varoš zvala se Skender-pašina Palanka, a današnje ime je dobila u XVII veku. Muslimansko stanovništvo naziva džamiju Skender-pašinom, što znači da je na ovom mestu postojala istoimena džamija, koju je podigao Skender-paša. Postojeća džamija je podignuta od priloga građana i velikog priloga Mahmud-paše Bajrovića. Ima pravougaonu osnovu 17,8×13,6 m, pokrivena je četvorovodnim krovom, unutrašnjost joj je skromno obrađena, ima galeriju. Sagrađena je od lomljenog kamena, potom malterisana; prvobitno je imala drveno minare, a sadašnje je od kamena. Ulazna vrata se završavaju lučno, ostali otvori arhitravno. Postoji ploča sa zapisom o izgradnji džamije.

Glas islama 289, strana 18, RUBRIKA: FELJTON, Autor: Divna Đurić-Zamalo