POTIRANJE VRATA PRILIKOM UZIMANJA ABDESTA,

PITANJE: Na kojem stepenu obaveznosti je potiranje vrata prilikom uzimanja abdesta i da li spada u radnje koje je potrebno vršiti tokom uzimanja abdesta, obzirom da se može čuti od velikog broja današnje uleme da to nije?

ODGOVOR: Pitanje postojanja različitih mišljenja u pogledu potiranja vrata tokom abdesta nije nešto što je novina i rezultat našega vremena, to jest novog razmišljanja uleme našega vakta. Naprotiv, ovo razilaženje je veoma staro i datira još od vremena prvih generacija u kojima su djelovali veliki učenjaci poput imama: Ebu Hanife, Malika, Šafije itd., a u našem vremenu i na našem prostoru je aktuelizirano skoro. Postavlja se pitanje kako razumjeti one koji ga aktueliziraju i potenciraju od „uleme“, želeći dokazati da su „u krivu“ oni koji ga prakticiraju. Lično ovo razumijem da postoje pojedinci i grupe koje imaju veliku želju da preispitaju sve što radimo i što su radili naši prethodnici, dobri muslimani, sa željom da „očiste“ ono što nije utemeljeno na „jakom“ dokazu. Pomenuta aktivnost i nakana ne bi imala ništa loše u sebi ukoliko bi oni koji je pokreću ili potenciraju bili širokogrudi, dovoljno učeni, da su makar blizu granica IDŽTIHADA, što bi im dalo pravo i kvalificiralo ih da o nekom propisu diskutuju, mišljenja uleme analiziraju i zauzimaju stavove, a posebno da se izjašnjavaju kritički o veličinama poput Ebu Hanife, najvećeg imama svog vremena, imama Malika itd., kao da oni nisu bili u stanju vjeru i njene propise razumjeti ili sagledati sve dokaze o nekom pitanju i zauzeti najbolje mišljenje.

Ono što po ovom pitanju mogu reći jeste da se većina uleme razilazi sa Imamom Ebu Hanifom u pogledu pohvaljenosti potiranja vrata tokom uzimanja abdesta, smatrajući da ne postoje jasni i vjerodostojni dokazi da je Poslanik a.s. to činio kao posebnu radnju tokom uzimanja abdesta. Dakle, da budem jasniji, radi se o razilaženju da li je potiranje vrata od radnji koje su pohvaljene tokom abdesta, a ne da li je od farzova ili suneta, jer je u tome postignut konsenzus uleme ehli sunneta, to jest svi se slažu da potiranje vrata nije farz, jer je jasno Kur'anom propisano šta je farz, kao i to da nije ni sunnet, to jest da ga Poslanik a.s. nije prakticirao kao posebnu radnju tokom abdesta.

Imam Malik smatra pokuđenim potiranje vrata, Imam Ahmed ga ne smatra pohvaljenim, dok imam Šafija preporučuje da kada se vrše pranja farzova u abdestu čovjek treba maksimalno obuhvatiti propisane dijelove, to jest kada se pere lice obuhvatiti maksimalni dio, kada se potire glava obuhvatiti je sa svih strana itd.

Imam Ebu Hanife je potiranje vrata tokom abdesta svrstao u poželjne i pohvaljene radnje, koje ukoliko čovjek izvrši dodatno uljepšava ovaj propis. Dokazi na kojima je utemeljio svoje mišljenje jesu brojne predaje koje opisuju abdest Allahovog Poslanika a.s., od kojih neke nisu na najvišem stepenu jačine, ali obzirom da se radi o upotrebi istih u svrhu ustanovljavanja propisa i radnji na stepenu poželjnosti i preporuke, to nije nešto što je strano kod islamske uleme. U pomenutim predajama se spominje da je Poslanik a.s. prilikom mesha, to jest potiranja glave tokom abdesta, ruke spuštao sve do vrata, dodirujući ga, tako da su Hanefije podijelili mesh glave na ono što je obaveza koja se mora izvršiti – farz, a to je potrti najmanje četvrtinu površine glave, tj. njen prednji dio, ono što je sunnet – a to je potiranje ušiju, kao posebna radnja i ono što je mustehab – poželjno, a to je potiranje vrata. Ulema hanefijskog mezheba koja potiranje smatra pohvaljenim razišla se da li potiranje vrata treba biti u sklopu potiranja glave i ušiju, to jest sa jednom vodom -jednim kvašenjem ruku, ili posebno, tako da jedni smatraju da će se potiranje vrata izvršiti jednom vodom, to jest u sklopu potiranja ušiju, dok ima onih koji smatraju da treba biti posebno kvašenje ruku za potiranje ušiju.

U svakom slučaju, potiranje vrata je radnja koja ne utiče na ispravnost ili potpunost abdesta, tako da oni koji prakticiraju ili ne prakticiraju ovu radnju sa tim niti kvare niti posebno upotpunjuju abdest, već ga samo uljepšavaju, što treba biti poruka da se ljudi okane bespotrebnih rasprava, a posebno međusobnih svađa i galame o tome ko je u pravu, a ko griješi, jer, obzirom da se ulema razišla po ovom, kao i po mnogim drugim pitanjima, ukazuje da su svi u pravu i da niko nije u zabludi. Griješe samo oni koji se bez znanja i kompetencije bave ovakvim raspravama i pitanjima, pred nedovoljno učenim džamatom koji ove stvari ne razumije na pravi način, dovodeći i sebe i njih u neugodnu situaciju, izazivaju međusobnu netrpeljivost i mržnju, što neminovno vodi dijeljenju i slabljenju džemata. A Allah najbolje zna.

 

UMRA – JEDNA ILI VIŠE TOKOM JEDNOG BORAVKA

PITANJE: Da li je dozvoljeno tokom odlaska u Meku radi obavljanja umre nakon što se ona upotpuni obaviti još jednu za nekoga drugog?

ODGOVOR: Obavljanje umre spada u propise na stepenu sunneta, to jest radnji koje je Allahov Poslanik a.s. prakticirao, tako da će onaj ko obavi ovaj propis imati nagradu kod Uzvišenog Allaha. Umra kao propis ima svoje sastavne dijelove i elemente iz kojih se sastoji, a to su: oblačenje ihrama i nijet na mikatu, tavaf oko Kabe nakon što se dođe do Harema, Saj između Safe i Merve nakon obavljenog tavafa i brijanje ili skraćivanje kose, čime se osoba oslobađa od umranskih ihrama.

Obzirom da se je obavljanje umre ili hadža posebna prilika koja se rijetko pruža čovjeku, razumljiva je i želja da se odlazak u Meku maksimalno iskoristi. Sa aspekta šeriata nema smetnje da nakon što se jedan propis upotpuni, a umra u slučaju kada se obave svi prethodno spomenuti propisi je upotpunjena, obavi novi propis, što nije slučaj i sporno je kod obavljanja hadža, tako da oni koji obave umru za sebe mogu nakon završetka svoje umre, sa novim ihramima i nijetom od mikata za stanovnike Meke započeti umru u ime nekoga od članova svoje rodbine koji nisu u stanju samostalno umru obaviti, zašta će inšaAllah biti nagrađeni, a onima u čije se ime obavlja Uzvišeni Allah će upisati sevab. Međutim, ne treba pretjerivati u tome, to jest jedan odlazak koristiti za obavljanje 3, 4, 5 ili 10 umri, s obzirom da su ljudi skloni pretjerivanju. Umjesto toga, to jest obavljanja potpune umre, osoba koja želi namijeniti sevab nekome od svojih najdražih koji su živi ili preselili, to može učiniti obavljanjem dobrovoljnog tavafa ili saja u njihovo ime, dovom ili učenjem Kur'ana u Haremu Kabe, od čega će imati sevaba oni kojima je namijenjen, ali i nagradu onaj koji to čini, jer se dovom sjeća svojih članova porodice i prijatelja, što je posebno dobro djelo.

 

Antrfile:

Vaša pitanja šaljite na e-mail: fetve@glas-islama.com. Odgovore očekujte u prvom narednom broju.

Glas islama 302, strana 12, PITANJA I ODGOVORI, Odgovara: Dr. Rešad-ef. Plojović