HomeGlas islamaAnalizeMuftija je tražio svjetlost u ljudima i izvlačio iz njih ono najbolje 15. Januara 2022. Analize, Glas islama 244 Da sam zaista postao sveštenik, kako sam planirao, danas bi u crkvi u kojoj bih služio zvonila zvona u čast preminulog Muftije. Da, dobro ste pročitali, u čast i pozdrav počivšem Muftiji. Zvonila bi zbog toga što je otišao Čovek, ne samo znameniti musliman, nego istinsko empatično ljudsko biće. Taj moj čin bio bi oštar i odsečan čin pravednosti, onakav kakav je i Muftija bio i kako je mnogo puta činio – strogo i pravedno po Zakonima Božjim. Bio je ne samo vispren govornik i političar, već i čovekoljubac, pokretač verskog dijaloga, osnivač Univerziteta, most koji je spajao sve ljude u Srbiji, bez obzira na veru i naciju. Samo maliciozni će reći: “Pa gde za Muftiju idu crkvena zvona?” „Ne za Muftiju, već za Čoveka“ – imao bih spreman odgovor. Jer kao što je Sokrat svetiljkom tražio Čoveka među ljudima po krčmi, tako je i Muftija tražio svetlost u ljudima, izvlačio iz njih ono najbolje, poštovao, ali i oštro kritikovao sve institucije posrnule nam države Srbije, i to samo onda kada bi tu kritiku zaslužile. Zvonila bi zvona i kao znak radosti, jer istinski verujem da se insan Zukorlić preselio na bolji svet, a suze bi kvasile moju Bibliju iz koje bih čitao molitvu. Nikada ne dovodim u pitanje volju Božju, jer odavno sam shvatio da on Sebi prvo zove one najbolje među nama. Muftija veliki, želim Vam i molim se za oprost grehova i večno spasenje, amin… Neka Vas moja iskrena suza vodi ka rajskom vrtu. Podrška moralna ide ka Muzaferu Župljaninu. Druže, znam da ste u tuzi. I ja pustih suzu. Volim Vas sve! Piše:Srećko Mitić Glas islama 315, decembar 2021. Rubrika:Tema broja
