Dokazi koji ukazuju na važnost dove

Kur'an o dovi
Mnogo je kur'anskih ajeta koji govore o dovi i njenoj važnosti. Mi ćemo spomenuti samo neke od tih dokaza:
Uzvišeni Allah kaže: “Gospodar vaš je rekao: – Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam Se odazvati!” (El-Mu’min, 60)
Ovo je dobrota i plemenitost Allahova, slavljen neka je On, Koji upućuje Svoje robove na dovu i obećava im da će Se odazvati. Kao što Sufjan es-Sevri, rahimehullah, kaže: “O Ti, Koji najviše voliš one Svoje robove koji traže i puno mole. O Ti, Koji najviše mrziš one robove Svoje koji Te ne mole i ni kod koga nije tako, osim kod Tebe, o Gospodaru moj.” (Tefsir Ibn Kesir-skraćeno izdanje, 422, a predaju bilježi Ibn Ebi Hatim)
Allah, dželle šanuhu, kaže: “Hvala Allahu koji mi je u starosti podario Ismaila i Ishaka; Gospodar moj uistinu uslišava molbe. Gospodaru moj, daj da ja i neki potomci moji obavljamo namaz; Gospodaru naš, Ti usliši molbu moju! Gospodaru naš, oprosti meni, i roditeljima mojim, i svim vjernicima – na Dan kad se bude polagao račun!” (Ibrahim, 39-41)
Ibrahim, alejhi selam, skrušeno je upućivao Allahu dovu da mu podari potomka, pa mu je Allah u starosti darovao Ismaila i Ishaka. Ibrahim, alejhi selam, bio je zahvalan Uzvišenom Allahu što mu je uslišao molbu i podario mu potomke.
Allah, dželle šanuhu, kaže: Reci: “Zovite Ga: ‘Allahu’, ili zovite: ‘Svemilosni’, a kako Ga god budete zvali, Njegova su imena najljepša. Ne izgovaraj na sav glas Kur'an kad molitvu obavljaš, a i ne prigušuj ga; traži sredinu između toga.” (El-Isra, 110)
Uzvišeni kaže: “Budi čvrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutro i navečer u želji da naklonost Njegovu zasluže, i ne skidaj očiju svojih s njih iz želje za sjajem u životu na ovom svijetu, i ne slušaj onoga čije smo srce nehajnim prema Nama ostavili, koji strast svoju slijedi i čiji su postupci daleko od razboritosti.” (El-Kehf, 28)
Allah, dželle šanuhu, poručuje Svojim robovima da se druže i da sjede sa onima koji Allaha spominju, koji izgovaraju La ilahe illallah, koji izgovaraju Elhamdulillah, Subhanallah, Allahu Ekber i koji Ga od Njegovih robova mole ujutro i navečer, svejedno bili siromašni ili bogati, jaki ili slabi. (Tefsir Ibn Kesir-skraćeno izdanje, 422)
Allah, dželle šanuhu, kaže: “Gospodar vaš je rekao: – Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Me obožavaju – ući će, sigurno, u Džehennem, poniženi.” (El-Mu’min, 60)
Allah Uzvišeni Svojim je robovima naredio da Mu čine dovu, podstakao ih na nju i upozorio ih da je ne ostavljaju. Također je pojasnio da je ostavljanje učenja dove iz oholosti jedan od uzroka ulaska u Džehennem.
Allah, subhanehu ve te'ala, kaže: “A kada te robovi Moji za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi bili na Pravom putu” (El-Bekara, 186)
Uzvišeni Allah kaže: I on je Gospodara svoga zamolio: “Ja sam pobijeđen, pa Ti pomozi!” (El-Kamer, 10) Dakle, Musa, alejhi selam, je zamolio svoga Gospodara da ga pomogne protiv Faraona. Prema tome, svako kome je nepravda učinjena treba se obratiti svome Gospodaru da ga pomogne.
Allah, dželle šanuhu, kaže: “Molite se ponizno i u sebi Gospodaru svome, ne voli On one koji se previše glasno mole. I ne pravite nered na Zemlji, kad je na njoj red uspostavljen, a Njemu se molite sa strahom i nadom; milost Allahova je doista blizu onih koji dobra djela čine.” (El-A‘raf, 55-56)
Ovdje Uzvišeni i Slavljeni upućuje Svoje robove da Mu se obraćaju ponizno, skrušano i da traže što im je potrebno od dunjalučkih i ahiretskih dobara.
Hadis o dovi
Mnogo je hadisa koji govore o dovi i njenoj važnosti. Mi ćemo spomenuti samo neke od tih dokaza:
Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahu nema ništa plemenitije od dove.” (Tirmizi, 5/455, br. 3370; Ibn Madža, 2/1258, br. 3829. Albani ga je ocijenio kao hasen)
Dakle, ništa se brže ne prihvata i ništa nije korisnije i uticajnije od dove. (Hašijetus-sindi ala Sunen ibn Madže, 2/429)
Od Nu’mana b. Bešira, radijallahu anhu, prenosi se da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dova je ibadet”, a zatim je proučio: “Gospodar vaš je rekao: – Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Me obožavaju – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi.” (El-Mu’min, 60) (Tirmizi, Ebu Davud i Ibn Madža. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim)
Selman el-Farisi prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Sudbinu ne može spriječiti (promijeniti) ništa drugo osim dove, dok život ne može produžiti ništa osim dobročinstva.“ (Tirmizi, br. 2139, str. 483, i Hakim, 1/670, koji ga ocjenjuje ispravnim, a sa njim se slaže i Zehebi)
Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je rekao: “Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako govori: – Nema nikoga ko uputi dovu, a da mu Allah neće dati to što traži ili od njega otkloniti zlo zašta moli – sve dok u dovi ne bude tražio nešto što je grijeh ili što predstavlja prekidanje rodbinskih veza.” (Ahmed, 3/18; Tirmizi, 5/462, br. 3381. Albani ga je ocijenio kao hasen)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojašnjava nam da će dova biti primljena ukoliko čovjek bude strpljiv i ne bude požurivao u vezi s onim što traži. Tako Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Bit će primljena dova nekome od vas sve dok ne počne požurivati i govoriti: – Molio sam, ali mi dova nije uslišana.” (Buhari, br. 6340 i 1342; Muslim, br. 2735 i 1186)
Prenosi se od Ebu Seida el-Hudrija, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema muslimana koji uputi dovu, kojom se ne traži grijeh niti prekidanje rodbinskih veza, a da mu Allah neće dati jedno od troje: ili će mu uslišati njegovu dovu, ili će mu nagradu za nju ostaviti na Ahiretu, ili će od njega otkloniti neko zlo, veliko poput onoga zašta moli.” Tada Ebu Seid reče: “Onda ćemo mi puno učiti dovu.” Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “A Allah će davati najviše.” (Ahmed, 3/18; Tirmizi, 5/566, br. 3573. Albani ga je ocijenio kao hasen)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podsticao je na učenje dove i ukorio je onoga ko ne čini dovu, kazavši: „Allah se srdi na onoga ko Mu ne upućuje dovu.“ (Tirmizi, br. 3373, str. 766, i Hakim, 1/668, koji ga ocjenjuje ispravnim)
Dakle, Allah se srdi ako se od Njega ne traži i ako Mu se dova ne čini. A Allah je ljut na onoga ko Ga srdi, jer On voli da Mu se čini dova. (Umdetul-Kari, 22/276)

Glas islama 315

Autor:Edin Redžepović

Rubrika: Tefsir