HomeAktuelnostiNikada neću pružiti ruku Zilkiću! 4. Augusta 2009. Aktuelnosti 519 Intervju sa Muamer-ef. Zukorlićem, glavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Posle rukovanja i političkog pomirenja ministara Ljajića i Ugljanina, postavlja se pitanje da li je tako nešto moguće i kada ste u pitanju vi i Adem Zilkić? – Osmah ću vam odgovoriti da je tako nešto apsolutno nezamislivo i nemoguće! Ne može se praviti paralela izmeðu ministara Ljajića i Ugljanina, i mene i Zilkića, jer oni su predstavnici dve legalne političke partije, a Adem Zilkić je predstavnik jedne nelegalne i tvorevine, koja faktički ne postoji, i ako bih mu ja pružio ruku, izvršio bih i ja agresiju na Islamsku zajednicu, koju je izvršio Zilkić i njegova grupacija. Prema tome nikakvog kontakta niti pomirenja izmeðu nas dvojice nema, niti će biti. Ne verujem Ljajiću i Ugljaninu Kurtoazno rukovanje Rasima i Ljajića i Sulejmana Ugljanina doživeo sam kao politički marketing dvojice aktera iz iste Vlade Muslimani danas nisu ravnopravni, ni po verskim ni po graðanskim pravima Odnosi izmeðu Srba i Bošnjaka u Sandžaku i Novom Pazaru više su nego korektni, i želim da bude jasno da imamo politički problem, a nikako nacionalni Islamska zajednica ima pravo da iznosi svoje političke stavove, isto kao mitropoliti SPC Amfilohije i Artemije, koji to rade u mnogo većoj meri Zločin u Srebrenici je postao simbol genocidnih zločina u drugoj polovini 20. veka, što, naravno, ne znači da nije bilo i drugih zločina. Sa usvajanjem Deklaracije o Srebrenici ne treba odugovlačiti Nijedna ekstremna grupa, pa ni vehabije, nemaju uporište u Sandžaku, niti će ikada imati. Mi želimo da sprečimo zloupotrebu islama i verskih osećanja Znak da država poštuje Bošnjake u Srbiji mogao bi da bude, za početak, brisanje iz registra Zilkićeve zajednice koja je nelegalna. Samo konkretnim i jasnim potezima država može da pokaže da joj je stalo do stabilnog Sandžaka i do Bošnjaka koji Srbiju shvataju kao svoju državu Javno rukovanje Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina vidim samo kao jedan kurtoazan čin i vrstu političkog marketinga aktuelne vlasti, a vreme će pokazati koliko je to, kako su u medijima nazvali, „pomirenje" u praksi ostvarivo, kaže na početku intervjua za Pravdu Muamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji. Izgleda da niste optimista po pitanju pomirenja dvojice bošnjačkih lidera, iako bi taj čin bio u interesu bošnjačke zajednice u Sandžaku. – Slažem se sa Vama da bi iskreno pomirenje lidera SDP i SDA bilo u interesu ne samo Bošnjaka u Sandžaku, već i cele države Srbije, ali kakve će efekte to rukovanje imati zavisi od toga ko zapravo stoji iza tog čina i kako će se njih dvojica ponašati u narednom periodu. Kada se uzme u obzir da su akteri cele ove priče članovi Vlade, onda je jasno da vlast stoji iza scenarija pomirenja, a ono što takoðe ne uliva optimizam jeste činjenica da i SDP i SDA svoje ideologije baziraju na negiranju one druge. Svakako da bošnjačka zajednica želi da vidi iskreno zbližavanje ove dve stranke, ali meni sve ovo pokazuje da država nema kapaciteta da rešava stvari na pravi način, nego pravi ovakve jeftine predstave. Činjenica je ipak da je svakoj vladi, pa i srpskoj, stalo da članovi njenog kabineta budu u korektnim odnosima. Da li se tako može posmatrati cela ova inicijativa oko pomirenja dva ministra? – Ovoj Vladi je stalo da ima podobne ministre. Vlast misli ako imaju dva ministra iz dve najjače političke partije u Sandžaku, da su rešili sve probleme ove regije, a nije tako. Političari koji su na vlasti gube podršku u matičnoj bazi i takva je situacija i sa Ljajićem i Ugljaninom. Namera Beograda bila je da davanjem ministarskog položaja spasu Ugljanina od političke propasti i odlaska u zaborav i dobiju na uspostavljanju ravnoteže dve struje u Novom Pazaru. Po mom mišljenju, Rasim Ljajić je mnogo više izgubio ovim pomirenjem, jer je prethodne izbore u Sandžaku dobio upravo na platformi protivljenja Ugljaninu, a sada se srdačno rukuje sa njim, što će birači svakako znati da kazne na narednim izborima. Nije samo pokušaj pomirenja čelnika SDP i SDA ono što je aktuelno kada je Sandžak u pitanju. Nedavno je dosta komentara izazvala Deklaracija o ljudskim i verskim pravima Bošnjaka u Srbiji. Kako biste za naše čitaoce ocenili njenu suštinu? – Deklaracija koju smo doneli je elegantno formulisan glas protiv kršenja prava Bošnjaka u Srbiji. Moram ovom prilikom da kažem da, kada god smo podizali glas protiv kršenja elementarnih prava Bošnjaka, kretalo se sa kontranapadom na nas i nekim optužbama koje nisu imale nikakvog smisla. Mi ćemo i ubuduće upozoravati na sve ono što smatramo da se tiče našeg življa, a da nije u skladu sa Ustavom Srbije. Imate li konkretne primere koji govore o kršenju ljudskih prava Bošnjaka u Sandžaku? – Ako vam policija upada u džamije, ako Ministarstvo vera Srbije krši svoja ovlašćenja, ako imate incidente u Tutinu i mnogo toga još, onda šta je to ako ne kršenje prava i diskriminacija? Imamo preko 500 stranica, gde su sva ta kršenja pobrojana i sve je, što se kaže, dostupno, „crno na belo". Muslimani danas nisu ravnopravni, ni po verskim ni po graðanskim pravima. Navešću vam još jedan primer. Stalno se pominju dva miliona dinara koje Islamska zajednica dobija za finansiranje svojih institucija, meðu kojima su Fakultet u Novom Pazaru i Medresa. Kada se taj novac rasporedi na sve institucije kojima je namenjen, jasno se vidi da je ta suma simbolična. Pri tom, Bogoslovski fakultet SPC se finansira iz državnog budžeta, i to se smatra kao normalna stvar. Je li to diskriminacija ili nije? I na polju zapošljavanja ima puno problema. Većina rukovodilaca i ljudi na važnim državnim mestima u Sandžaku, u kojem je većinsko bošnjačko stanovništvo, srpske je nacionalnosti. Moram da naglasim da su odnosi izmeðu Srba i Bošnjaka u Sandžaku i Novom Pazaru više nego korektni i želim da bude jasno da je ovo političko pitanje i problem, a nikako nacionalni. I u policiji i u pravosuðu imamo isti problem. A kada krenete Ibarskom magistralom na samo jednom mestu imate tablu na kojoj piše Novi Pazar, a da ne govorimo što se i dalje insistira na nazivu Raška, a ne Sandžak za našu oblast. Posle rukovanja i političkog pomirenja ministara Ljajića i Ugljanina, postavlja se pitanje da li je tako nešto moguće i kada ste u pitanju vi i Adem Zilkić? – Osmah ću vam odgovoriti da je tako nešto apsolutno nezamislivo i nemoguće! Ne može se praviti paralela izmeðu ministara Ljajića i Ugljanina, i mene i Zilkića, jer oni su predstavnici dve legalne političke partije, a Adem Zilkić je predstavnik jedne nelegalne i tvorevine, koja faktički ne postoji, i ako bih mu ja pružio ruku, izvršio bih i ja agresiju na Islamsku zajednicu, koju je izvršio Zilkić i njegova grupacija. Prema tome nikakvog kontakta niti pomirenja izmeðu nas dvojecie nema, niti će biti Zašto Vam smeta naziv Raška? – Apsolutno mi ne smeta, ali to je jedan recidiv devedesetih godina prošlog veka i mora se, istine radi i dobre informisanosti, znati da izraz Raška oblast predstavlja deo Sandžaka, a ne celu oblast, i taj deo Srbi svakako imaju prava da tako nazivaju. Kada se neki naziv upotrebljava u javnosti, onda se moraju znati svi podaci, a ne da se on koristi proizvoljno i zato jer se nekome sviða. Vratimo se na Deklaraciju. Kako komentarišete odbijanje SDP i SDA da je potpišu? – Meni je takav potez potpuno jasan i očekivan. Predstavnici tih stranaka nisu jednostavno smeli da potpišu taj dokument, jer nisu imali dozvolu svojih političkih mentora iz Beograda. Zaboravljaju, pri tom, da nisu odgovorni Beogradu, već svojim biračima u Sandžaku, čijim glasovima su i došli u priliku da budu u državnoj vlasti. Znaju oni jako dobro da je tekst Deklaracije krajnje korektan i istinit, ali to što su odbili potpisivanje ostavljam njihovoj savesti. Munir Poturak, poslanik SDP-a u Skupštini Srbije, izjavio je da Deklaraciju nije potpisao jer je Islamska zajednica iznosila političke stavove. Kako to komentarišete? – Gospodin Poturak očigledno nije dobro upoznat sa Ustavom države u čijem parlamentu sedi kao poslanik, jer da je pročitao tekst Ustava video bi da se tamo nigde Islamskoj zajednici ne zabranjuje da iznosi političke stavove. Napominjem da je na skupu na kojem je doneta Deklaracija bilo 50 potpisnika predstavnika 42 organizacije, tako da to nije samo deklaracija Islamske zajednice. Naši pripadnici su ujedno i graðani ove države i imaju zakonom i Ustavom zagarantovano pravo da iznose svoje političke stavove, i ne pada nam na pamet da se tog prava odričemo, a i zašto bi to uradili? Pitam se zbog čega gospodin Poturak nije optužio mitropolite SPC Amfilohija i Artemija za iznošenje političkih stavova, kada oni to rade u mnogo većoj meri nego Islamska zajednica? Osim već pomenute Deklaracije o pravima Bošnjaka, srpskom parlamentu ste predložili i usvajanje Deklaracije o Srebrenici. Očekujete li da bude uskoro usvojena? – Ne znam da li će biti uskoro, ali svakako očekujem da bude usvojena, jer je to nešto što je u interesu i Srbije i srpskog naroda. Ne treba to odugovlačiti, i Skupština mora smoći snage, jer je to veoma važno za budućnost odnosa svih naroda koji žive u Srbiji. Zločin u Srebrenici je postao simbol genocidnih zločina u drugoj polovini 20. veka, što, naravno, ne znači da nije bilo i drugih zločina. Dosta su političari i politikanti trovali narod u Srbiji lažnim patriotizmom, i da bi odnosi meðu narodima na ovim prostorima krenuli da se grade na nov i evropski civilizovan način mora se krenuti od novog početka, a Deklaracija o Srebrenici je dobar put ka tome. Nadam se da će vladajuća većina u Skupštini postati toga svesna i izglasati taj dokument. Da li je pojava vehabija u Sandžaku realna opasnost po stabilnost i bezbednost Srbije i regiona? – Moram reći da će svi oblici verskog ekstremizma biti u usponu u slučaju da Islamska zajednica doživi destabilizaciju. To je izuzetno važna poruka za one snage koje misle da je treba oslabiti. Stabilna Islamska zajednica sprečava svaku pojavu ekstremističkih delovanja i grupa na području Sandžaka, jer svojim delovanjem sprečava svaku zloupotrebu islama i verskih osećanja. Nijedna ekstremna grupa, pa ni ova grupa, nemaju uporište u Sandžaku, niti će ikada imati. Kako vidite budućnost Sandžaka u narednom periodu? – Budućnost Sandžaka ne zavisi samo od njegovih graðana, i to jeste činjenica. Država mora da shvati da se u ovaj deo Srbije mora ulagati i unositi investicije, kako iz budžeta, tako i iz inostranstva, iz evropskih fondova. Ukoliko vlast i dalje bude pravila neke političke trikove kao dosad i bude se loše odnosila prema opravdanim zahtevima Islamske zajednice, to onda može imati velike posledice za razvoj čitavog regiona. Trebalo bi otvoriti dijalog bez ikakvih preduslova, koji bi bio iskren i konstruktivan. Znak da država poštuje Bošnjake u Srbiji mogao bi da bude, za početak, brisanje iz registra Zilkićeve zajednice, koja je nelegalna. Samo konkretnim i jasnim potezima država može da pokaže da joj je stalo do stabilnog Sandžaka i do Bošnjaka koji Srbiju shvataju kao svoju državu. Srećko Milovanović Pravda, Utorak, 4. avgust 2009. strana 8. i 9.
