Srbija: Miloševićevci odlučuju o budućnosti Srbije

Meðunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije
(IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku
i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji povodom drugog kruga
prevremenih predsedničkih izbora, koji će se održati 20.maja 2012.godine. Iz
analize „MILOŠEVIÆEVCI ODLUČUJU O BUDUÆNOSTI SRBIJE“ objavljujemo najzanimljivije
delove.

Prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji održan je
6.maja 2012. Najviše glasova osvojili su Boris Tadić (25,33%) iz
koalicije „Izbor za bolji život – Boris Tadić" i Tomislav Nikolić (24,99%)
iz koalicije „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić".

Na parlamentarnim izborima najviše glasova osvojila je
koalicija „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić" (24,01%), koalicija „Izbor
za bolji život – Boris Tadić" (22,07%), koalicija „Ivica Dačić – SPS,
PUPS, JS" (14,54%), itd.

Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji održat će se
20.maja 2012.godine. Obojica kandidata, Tadić i Nikolić, predsednici su i
svojih političkih stranaka. Boris Tadić je predsednik Demokratske stranke (DS),
Tomislav Nikolić je predsednik Srpske napredne stranke (SNS). Iako je pobednik
parlamentranih izbora Nikolićeva SNS (24,01%) najverovatnije neće sastaviti
novu Vladu Republike Srbije.

Predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori
protekli su u znaku osnovanih sumnji i ozbiljnih optužbi za izbornu kraðu i
neregularnost izbora. Prigovori nisu dolazili samo od strane pobednice Srpske
napredne stranke nego i od drugih stranaka, koje su kasnije pod pritiskom
vladajućeg režima odustale od prigovora na neregularnost izbora i tako
prešutile izbornu kraðu. Tipičan primer je manjinska stranka Savez vojvoðanskih
Maðara (SVM) i njihov predsednik Ištvan Pastor (Istvan Pasztor), koji su
podlegli uticaju režima i na sastanku Republičke izborne komisije (RIK) glasali
za usvajanje izveštaja o rezultatima izbora i time legalizovali nepoštene
izbore i izbornu prevaru. Njihov glas je bio presudan. Svoj potez je predsednik
SVM Ištvan Pastor pokušao opravdati time, da ne žele destabilizovati zemlju i
kroz legalizovanje izbora žele sačuvati mir i stabilnost.

Meðunarodni institut IFIMES je u prethodnim analizama
upozoravao, da državno vodstvo Srbije, kojeg simbolizuje Boris Tadić,
funkcioniše kao organizovana kriminalna grupa. Period od 12 godina vladavine
Tadićeve Demokratske stranke za svaku stranku predstavlja isuviše dug period
održavanja na vlasti. Aktuelna vlast u Srbiji nije se pokazala imunom na
organizovani kriminal i korupciju. To ilustruju mnogobrojni primeri. Neke od
primera je navela i EU u rezoluciji Evropskog parlamenta donesenoj 29.marta
2012.godine. EP zahteva od vlasti u Srbiji da provede istrage i reviziju
spornih privatizacija 24 preduzeća. Već provedene istrage pomenutih
privatizacija ukazuju na ključnu ulogu u većini spornih privatizacija Borisa
Tadića i pojedinaca iz vrha i/ili iz blizine Demokratske stranke i Mlaðana
Dinkića, predsednika G17 Plus i lidera Koalicije Ujedinjeni regioni Srbije
(URS). Evropska unija iznela je ozbiljne primedbe na zakonitost provedene
privatizacije, posebno u preduzećima „Sartid", „Jugoremedija",„Mobtel", „C market" i „ATP Vojvodina". EU zahteva
od vlasti u Srbiji, da odmah skinu oznaku tajnosti sa dokumenata o
privatizaciji i prodaji spornih preduzeća, koji su bili označeni državnom
tajnom što je u suprotnosti sa evropskim standardima. Posebno se ističe
preduzeće „Mobtel", koje je prodano kontroverznom austrijskom biznismenu Martinu
Schlaffu, kasnije norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra. Ukoliko
Tadićeva Demokratska stranka bude ponovo formirala novu Vladu Srbije situacija
će biti dovedena do apsurda, jer će reviziju spornih privatizacija vršiti ista
vlast, koja je i vršila sporne privatizacije.

Meðunarodni institut IFIMES smatra, da na zahtev EU reviziju
spornih privatizacija moraju vršiti nezavisne meðunarodne revizorske kuće uz prisutan
monitoring.

DA LI JE TADIÆ POVEZAN SA MEÐUNARODNIM KRIMINALOM?

U prethodnim istraživanjima i analizama smo
upozoravali na veze Tadićevog režima sa organizovanim kriminalom. Pored
pomenutih, Tadića i Dinkića, na povezanost sa kriminalom i kriminalcima nije
bio imun ni Ivica Dačić, još uvek aktuelni ministar unutrašnjih poslova
Srbije i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS). Dačićeve veze sa
kriminalom i kriminalcima proističu iz perioda vladavine Slobodana
Miloševića. Meðutim, zabrinjavajuća je činjenica, da je Dačić ministar,
koji je na čelu represivnog organa i izmeðu ostaloga u čijoj je nadležnosti i
borba protiv organizovanog kriminala, a možda je upravo on i najviše saraðivao
sa kriminalcima. Još uvek je nedovoljno istražena Dačićeva uloga u „slučaju
Šarić" i trgovini drogama.

Potvrda, Dačičeve veze i saradnje sa kriminalnim strukturama
je i njegovo uvrštavanje na „crnu listu" američke Administracije i
misteriozno skidanje sa te liste što postavlja pitanje, da li u slučaju
skidanja Dačića sa „crne liste" kod američkih organa postoje elementi
korupcije?

Takoðe, Dačić je jedan od aktera afere „Kofer" u koju
je bio uključen tadašnji vice-guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan
Simić i funkcioner SPS-a Vladimir Zagraðanin. Pritiskom na sud
osloboðeni su svih optužbi za uzimanje mita. Viši sud u Beogradu doneo je
oslobaðajuću presudu, mada je tokom suðenja nepobitno utvrðeno da je u trenutku
hapšenja kod Simića i Zagraðanina pronaðen kofer sa 100.000 evra. Dejan Simić
bio je optužen, da je kao vice-guverner tražio mito od dva miliona evra od
predstavnika izraelske „TBI Group" kako bi Kreditno-eksportnoj banci
dozvolio rad. Simić je uhapšen 11. januara 2006.godine u svom stanu zajedno sa
funkcionerom SPS-a Vladimirom Zagraðaninom. Policija je tada u Simićevom stanu
pronašla torbu sa 100.000 evra. Zagraðanin je te večeri bio u poseti kod Simića
zajedno sa Ivicom Dačićem, ali je Ivica Dačić napustio stan samo nekoliko
minuta pre nego što je u njega upala policija.

Povezanost Tadića sa organizovanim kriminalom ilustruje i
poseta norveškog premijera Jensa Stoltenberga, koji je došao u posetu
Beogradu i koji je izrazio podršku Borisu Tadiću u drugom krugu predsedničkih
izbora i mobilnom operateru Telenor u Srbiji, koje je u vlasništvu norveškog
Telenora. Upravo je srpski Telenor kroz spornu privatizaciju „Mobtela"
posredovanjem Martina Schlaffa prodan Norvežanima, a Boris Tadić je bio
predsednik Upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije", koja je bila
suvlasnik „Mobtela" i istovremeno bio ministar telekomunikacija.

Boris Tadić je za vreme voðenja ministarstva
telekomunikacija u dužem vremenskom periodu bio predsednik upravnog odbora „JP
PTT saobraćaja Srbije", koja je imala zajedničku kompaniju „Mobtel"
sa Bogoljubom Karićem. Iz tog perioda nije razjašnjena uloga predsednika
Tadića u postupku pokretanja stečaja, utvrðivanja visine unetog osnivačkog
kapitala, pripremi kompanije za prodaju za kupca, koji se vezuje za njegovu
Demokratsku stranku (DS), sponzorstva koja su išla po nalogu Borisa Tadića i
sl. Istražni organi u dosadašnjem radu nisu saslušali niti procesuirali Tadića
po ovim pitanjima.

Sporan je ugovor od 4.aprila 2006.godine odnosno kada je
nezakonito izvršeno preuzimanje imovine Mobtela od strane novoformiranog
preduzeća Mobi 63 i prodaja Mobi 63 Telenoru, koji je proglašen državnom
tajnom. Zašto se jedan komercijalni ugovor proglašava državnom tajnom i zbog
čijih interesa? Gde je nestalo 1,513 milijardi evra koliko je dobijeno od
prodaje „Mobtela" stranom vlasniku?

O ulozi Martina Schlaffa i austrijskog državnog Telekoma u
tom poslu/poslovima pokrenuta je istraga u Austriji i austrijsko državno
tužilaštvo vodi istrage protiv Schlaffa i drugih pojedinaca koji su u tome
učestvovali. Pored istrage tužilaštva formirana je septembra 2011 i istražna
komisija austrijskog parlamenta, koja istražuje ulogu pomenutog Schlaffa ali i
tadašnjeg vice-kancelara Huberta Gorbacha, koji je učestvovao u tom
poslu, tadašnjeg kancelara Wolfganga Schüssela i drugih pojdinaca. Odmah
posle osnivanja istražne komsije Schüssel je podneo ostavku na mesto poslanika
u austrijskom parlamentu

Da se radi o elementima organizovane kriminalne grupe
pokazuje i učešće tadašnje evropske komesarke Benite Ferrero Waldner u
tom poslu i još nekoliko visoko pozicioniranih funkcinera EU, ali i funkcionera
iz Srbije. Austrijska istraga neminovno će voditi i do Srbije i do uloge Borisa
Tadića, Mlaðana Dinkića, Vuka Jeremića i drugih te njihovim vezama sa
Martinom Schlaffom.

MILOŠEVIÆEVCI GLAVNI OSLONAC TADIÆU I DEMOKRATSKOJ
STRANCI

Dubinu krize u srpskom društvu ilustruju i rezultati
parlamentranih izbora na kojima je Miloševićeva SPS, koju poslednjih nekoliko
godina vodi Ivica Dačić prema broju dobivenih glasova uvrštena na treće mesto.
Dačić je pod hipotekom prošlosti odnosno Miloševićevog režima i kriminala. Kada
bi u Srbiji bila provedena lustracija Dačiću bi verovatno bilo trajno
zabranjeno obavljanje bilo kakve javne funkcije uključujući i one na nivou
mesne zajednice. Meðutim, Dačić i SPS zahvaljujući Tadiću i DS-u odlučuju o
budućnosti Srbije. Čvrstom saradnjom od 2008.godine izmeðu Tadićeve DS i
nekadašnjim Miloševićevim SPS-om demokratske promene u Srbiji, koje su
simbolično započete 5.oktobra 200.godine izgubile su svoj smisao.

Zbog toga se aktuelne vlasti suprostavljaju i otvaranju
tajnih dosijea u Srbiji, a otvaranje dosijea bi moglo predstavljati važan test
političke volje, da se tajne službe oslobode tereta iz perioda vladavine
Slobodana Miloševića.

Meðutim, dešava se da Boris Tadić i njegova Demokratska stranka
ponovno glavni oslonac traže u Ivici Dačiću i SPS-u kako bi se i dalje održali
na vlasti. Tako uz podršku Miloševićeve SPS žele ponovo formirati Vladu i po
treći put obezbediti pobedu Tadiću na predsedničkim izborima.

Jedan od ključnih problema Srbije je nedelovanje pravne
države. Ukoliko bi delovala pravna država i njene institucije mnogi problemi u
srpskom društvu ne bi postojali. Tako ne bi bilo retroaktivnog (naknadnog)
utvrðivanja poreza preduzećima u enormnim iznosima, koja preduzeća nisu mogla izmiriti
i posle toga uglavnom je sledilo uvoðenje stečajnog postupka. Vrši se sistemsko
reketiranjem poslovnih ljudi i firmi. Javnosti je poznat slučaj Stanka
Subotića, koji je prestankom plaćanja reketa Tadićevom režimu, pre svega
DS, postao nepoželjan i sudski procesuiran. Zašto Tužilaštvo nije reagovalo na
Subotićeve navode i koji je javno priznao da je plaćao reket Borisu Tadiću i
licima iz njegovog okruženja odnosno zašto tužilaštvo nije pokrenulo postupak u
ovom slučaju?

Meðunarodni institut IFIMES smatra, da bi pobedom Borisa
Tadića Srbija ponovno dobila predsednika, koji ne bi delovao u ustavnim
okvirima, a život u Srbiji i dalje bi se odvijao u začaranom krugu politike,
mafije i kriminala.

Ljubljana, 16.maj 2012.