Musafir u bošnjačkoj tradiciji

“Musliman kod muslimana ima šest prava.“ „Koja su to prava, Allahov Poslaniče” – upitaše. On reče: „Kada ga sretneš da ga poselamiš, kada te pozove da mu se odazoveš, kada od tebe zatraži savjet da ga posavjetuješ, kada kihne i zahvali se Allahu da kažeš jerhamukellah, kada se razboli da ga obiđeš i kada umre da mu pratiš dženazu.“

Gostoprimstvo je sveta obaveza muslimana i jedan od islamskih imperativa. Dočekivanje gostiju i njihov ikram je sastavni dio imana. To je ono što nam naš islamski bonton nalaže, a u skladu je s bošnjačkom tradicijom. Gostoprimstvo je odlika mnogih muslimanskih naroda i svrstava se u plemenite osobine. Jedna od odlika Arapa, čak i prije pojave Muhammeda s.a.v.s., jeste dočekivanje gostiju i ukazivanje pažnje musafirima.[1]

Vjekovna tradicija Bošnjaka je da na najljepši način dočekuju musafire, da im se raduju i da im pridaju potrebnu pažnju. Naravno, takav odnos nije plod pukog naslijeđa niti navike, već se takav odnos prema komšijama mora tumačiti kao direktan uticaj islama na Bošnjake. Uticaj je toliko izrazit da ga je jako teško sresti u drugim nacijama. Islam kao vjera ovom pitanju pridaje poseban značaj.  O kakvoj dužnosti se radi najbolje nam govori i hadis koji od Poslanika a.s. prenosi Ebu Hurejre, a u kome kaže:

“Musliman kod muslimana ima šest prava.“ „Koja su to prava, Allahov Poslaniče“ – upitaše. On reče: „Kada ga sretneš da ga poselamiš, kada te pozove da mu se odazoveš, kada od tebe zatraži savjet da ga posavjetuješ, kada kihne i zahvali se Allahu da kažeš jerhamukellah, kada se razboli da ga obiđeš i kada umre da mu pratiš dženazu.“[2]

عن أبي شريح الكعبي أن رسول الله  صلى الله عليه وسلم قال ثم من كان يؤمن بالله واليوم الآخر فليكرم ضيفه جائزته يوم وليلة والضيافة ثلاثة أيام فما بعد ذلك فهو صدقة

Od Ebu Šeri'a el-Ka'bija prenosi se hadis Poslanika a.s. u kome se kaže: „Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan neka počasti gosta. Njegovo pravo je dan i noć i ugošćavanje je obavezno tri dana, sve iznad toga je sadaka.“[3]

Također se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. na minberu rekao: „Zaista lijepim osobinama Allah upućuje koga hoće i štiti ga od ružnih osobina.“[4] Čovjek gosta treba ugošćavati onako kako mu to dozvoljavaju mogućnosti i ne treba se time opterećivati. Selman r.a. kaže: „Poslanik s.a.v.s. nam je naredio da se ne opterećujemo prilikom ugošćavanja preko naših mogućnosti, nego da gosta ugostimo onim što imamo.“[5]

Osmjeh na licu i iskazana dobrodošlica i radost mnogo su važniji od onog čime ćemo gosta dočekati.

Od stvari s kojima treba požuriti je ugošćavanje gosta i sa tim ne treba oklijevati. Bekr ibn Abdullah el-Muzeni kaže: „Kada ti gost dođe, nemoj oklijevati da ga ugostiš onim što posjeduješ, stavi što ima, pa kasnije pripremaj ono čime ga želiš posebno ugostiti.“

Ibrahimovo a.s. gostoprimstvo bilo je jedan od razloga zašto ga je Allah dž.š. uzeo za prijatelja. Abdullah ibn Amr pripovijeda da je Allahov Poslanik s.a.v.s. upitao Džibrila: „Džibrile, zašto je Allah dž.š. uzeo Ibrahima a.s. za prijatelja?“ Džibril a.s. mu odgovori: „Zato što je hranio i ugošćavao ljude“ –  odgovori mu Džibril.[6]

Također se prenosi slična predaja i od Isa'a a.s. da je i on posluživao goste i na takvo djelo upućivao sljedbenike.[7]

Berićet u hrani se povećava kada više ljudi zajednički jede. To potvrđuje i Muhammed s.a.v.s: „Najdraža hrana Allahu dž.š. je ona u kojoj ima puno ruku koje jedu.“[8]

Hasan Basrija r.a. imao je običaj prijatelje ugostiti onim što je imao pri ruci. Nekada bi to bila čorba bez mesa, nekada svježe datule i tome slično. U jednom predanju Allahov Poslanik s.a.v.s. kaže: „Jedi s musafirom, jer se on stidi jesti sam.“[9] Ovo opet zavisi od situacije u kojoj se čovjek nalazi, kao i običaja koji se primjenjuju u toj sredini.

Jednom prilikom je Abdulmelik ibn Mervan upitan: „Čime si postao cijenjen kod naroda?“ On, odbijajući odgovoriti, reče: „Osobine kod drugih ljudi su bolje nego kod mene.“ Čovjek je bio uporan da mu odgovori, našta Abdulmelik reče: „Nikada nisam prije nekoga sjeo, bez obzira gdje se nalazio. Kada god je neko od mene nešto zatražio, smatrao sam da je bolji od mene, bez obzira što on od mene traži. I kada god sam nekog zovnuo na ručak, uvijek sam smatrao da je bolji od mene.“ El-Evzai r.a. kaže: „Pravi doček gostiju je osmijeh na licu.“

Glas islama 326, R: Bošnjačka tradicija, A: Prof. dr. Hajrudin Balić

[1]Šuabu-l-Iman, str. 357.

[2]Muslim, Sahih, kitab: Selam, bab:haku'l-muslimi ala'l-muslimi redu's-selam, 4/1705, 2162.

[3]Buhari, Sahih, kitab: er'rekaik, bab:hifzu'l-lisan, 5-2376, br. 6111.

[4]Šuabul-iman, 7/93.

[5]Šuabul-iman, 7/94.

[6]Šuabul-iman, 7/98.

[7]Fuad Sedić, Šuabu'l-Iman, str. 363.

[8] Šuabu'l-iman,  7/98.

[9]Šuabu'l-iman, 7/101.