Al-Muhadžira, prva vojvoðanska džamija

Džamija se podiže zahvaljujući
finansijskoj pomoći iz Novog Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i
samih subotičkih muslimana

Muslimanska bogomolja se podiže zahvaljujući
finansijskoj pomoći iz Novog Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i
samih subotičkih muslimana 
Subotica – Na Karaðorðevom putu
decembra prošle godine počela je da se gradi džamija, a kako objašnjava
hadžija Fetiš Kurdali, predsednik Odbora Islamske zajednice u Subotici,
u poslednjih 200 godina na relaciji Budimpešta–Istanbul to je prva
džamija koja se podiže.

Muslimanska bogomolja se podiže zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Novog Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i samih subotičkih muslimana

Do
sada je izgraðena gotovo polovina od 16 metara visokog minareta i
postavljena konstrukcija centralne i osam malih kupola nad džamijom za
250 vernika. Imaće i balkon za žene, dok se pored džamije grade i
pomoćne prostorije bitne za održavanje verske službe, kao što su
prostorija za opremanje umrlih, za pripremu vernika pre molitve,
biblioteka, učinioca, dve sobe za prihvat putnika i stan za imama.
Trenutno je to mladi Bajazit Nicević, iz Novog Pazara, koji je završio
verske škole u Siriji, a koji će izmeðu ostalog voditi i versku nastavu
za decu. Džamija se podiže zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Novog
Pazara, donacijama iz inostranstva, ali i samih subotičkih muslimana.
Zvaće se Al muhadžira, što znači džamija raseljenih.

Podizanje
džamije jedan je od najvećih poduhvata koji je preduzela obnovljena
Islamska zajednica u Subotici. Fetiš Kurdali insistira na tome da su
oni imali svoju organizaciju još dvadesetih godina 20. veka, ali da je
nakon Drugog svetskog rata posle nacionalizacije imovine 1948. godine i
rušenjem muslimanskog groblja, u narodu poznatog kao tursko groblje,
njihov rad potpuno zamro. Obnovljen je 1998. godine i to ponovo zbog
potrebe da se ljudi okupe da bi formirali svoje groblje. Kurdali kaže
da su imali veliko razumevanje i podršku opštinskih vlasti koja je je
imala sluha za probleme sa kojima se tada ova mala zajednica suočavala,
te im je dodeljena posebna parcela na Senćanskom groblju. Muslimani
Subotice, ali i okoline, sada se tu sahranjuju, a Kurdali smatra da će
meðu muslimanima obuhvaćenim programom readmisije biti i onih koji će
odabrati Suboticu upravo zbog toga što ovde imaju svoje groblje.

–
U Subotici danas ima oko 7.000 muslimana, a u Severnobačkom okrugu
9.000 – tvrdi Kurdali. Po popisu iz 1991. bilo ih je svega 317, ali
Kurdali ne smatra da je to bilo stvarno stanje, te da ih je i tada u
Subotici bilo bar 2.500, ali da nisu smeli ili nisu želeli da se
izjašnjavaju kao muslimani. Broj muslimana u Subotici naglo je porastao
nakon 1999. godine kada se procenjuje da je oko 4.000 izbeglih sa
Kosova došlo u Suboticu, od kojih su 80 odsto Romi.

– Za
njihovu decu smo organizovali versku i jezičku nastavu, jer uglavnom
nisu znali srpski,  unutar naše zajednice i verujem da smo ih tako
spasili od lošeg uticaja ulice i da smo vaspitali buduće dobre graðane
– kaže Kurdali.

Izbegli sa Kosova mahom su se naselili u
krajevima gde su kuće jeftine, a to je upravo u kraju oko fabrike
„Zorka”, odnosno u blizini mesta buduće džamije, ali i oko buvljaka.
Meðutim, Kurdali kaže da to nije bilo odlučujuće za lokaciju džamije
već upravo činjenica da je nalazi na putu meðunarodnog značaja, na putu
izmeðu Istoka i Zapada.

Na podsticaj iz Islamske zajednice u
Subotici je pre četiri godine formiran i Muslimanski kulturni centar.
Ibrahim Huduti, predsednik centra, i Teufik Isaković, predsednik
Izvršnog odbora, najavljuju da će verovatno centar menjati ime u
Bošnjački, jer „muslimanski” odreðuje versku pripadnost, a „bošnjački”
nacionalnu, te da oni žele da budu priznati kao nacionalna manjina.
Smatraju da u Subotici prijavljen boravak ima samo oko 3.000 muslimana,
ali da ih po raznim osnovama boravi više.

„Mi želimo kroz naše
manifestacije da negujemo nacionalni identitet i da pokrećemo pitanja
bitna za naše nacionalno odreðenje”, kažu lideri MKC-a svesno negujući
jednu „elitističku” instituciju. Ističu činjenicu da su jedini
muslimanski kulturni centar u čitavoj Srbiji, ali i dodaju: „ Mi ovde
nemamo nikakvih problema zbog naše nacionalne ili verske pripadnosti,
ali nismo u dovoljnoj meri integrisani”.

Smatraju da nema
njihovih pripadnika u državnim službama, ali ni u upravnim odborima
opštinskih preduzeća niti u službama lokalne samouprave.

Velečasni Kopilović: Poštovaćemo muslimane,
očekujemo da i oni poštuju naše

Fetiš
Kurdali kaže da je sedišta rimokatoličke i pravoslavne crkve u gradu
posetio još 2005. godine, kada su dobili sve dozvole za gradnju džamije.

–
Otišao sam da ih obavestim da nameravamo da gradimo džamiju i svugde
sam naišao na razumevanje i podršku – kaže Kurdali i nastavlja –
uostalom, mi želimo da ova džamija i našim sugraðanima pokazuje osnovno
značenje islama, a to je svetlost, milost i dobro.

Velečasni
Andrija Kopilović, župnik Crkve Marije majke kaže da će biti „malo
čudno navići se na simbol objekta koji je za ovaj kraj neuobičajen”.

– Ali Subotica je uvek bila tolerantna i ona sada očekuje da je sa tom tolerantnošću i drugi prihvate – kaže Kopilović.

–
Imajući u vidu prirodna prava čoveka u koje spada i verska sloboda, ni
kao hrišćani, ni kao ljudi, ne možemo imati ništa protiv da svaka
verska zajednica ima i svoj adekvatni molitveni prostor. S druge
strane, okupljanje vernika i sve ono što hram, bogomolja ili džamija
daje su verske vrednosti koje mi poštujemo, ali očekujemo da se i naše
poštuju. Nova džamija će biti za vernike islamske zajednice s kojima
ćemo voditi interreligijski dijalog, a od njih očekujemo da budu dobri
vernici i dobri Subotičani – navodi Kopilović.

U Crkvi svetog
vaznesenja Gospodnjeg u Subotici sveštenik Miodrag Šipka, arhijerejski
namesnik, na ovu temu nije mogao da razgovara bez saglasnosti eparhije
Bačke u Novom Sadu, a episkop bački Irinej trenutno je na putu u
inostranstvu.

Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine u
Subotici, kaže da je dobro što svaka verska zajednica u Subotici može
da iskaže svoju religijsku pripadnost i što ima mogućnosti da svoje
obrede i tradiciju upražnjava na primeren način.

A. Isakov

islamskazajednica.org;