Peščanik : Sigurna kuća Srbija

Kordon policije nikada do sada nije ušao u džamiju u čizmama… Dubina misli i širina duše jednog naciste može se precizno izmeriti samo kuršumom… Ljudi koji dugo trpe nepravdu, imaju pravo da uzmu pravdu u svoje ruke…

Gosti: Muftija Muamer Zukorlić, Rajko Ðurić
iz Romske partije, novinar Teofil Pančić, Miljenko Dereta iz Graðanskih
inicijativa, Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska
prava
Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

Real Audio Stream

MP3 Stream

MP3 Download

Kordon policije nikada do sada nije ušao u džamiju u čizmama… Dubina misli i širina duše jednog naciste može se precizno izmeriti samo kuršumom… Ljudi koji dugo trpe nepravdu, imaju pravo da uzmu pravdu u svoje ruke…

Gosti: Muftija Muamer Zukorlić, Rajko Ðurić
iz Romske partije, novinar Teofil Pančić, Miljenko Dereta iz Graðanskih
inicijativa, Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska
prava
Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

 

Vesti
u Srbiji su ove nedelje počinjale sa – situacija je trenutno mirna, ali
napeta, sukobile su se dve grupe vernika, odbornik bacio suzavac,
kamenice u Novom Sadu, policija upada u džamije i šikanira imame,
privodi neonaciste, privodi odbornike… Nasilje se opet valja ovom
zemljom, a predsednik vlade i predsednik države postižu neverovatne
uspehe na diplomatskom planu. Koštunica se bije za meðunarodno pravo, a
predsednik Tadić na ministarskoj konferenciji Životna sredina za
Evropu, koja se održava u Beogradu, predlaže akciju pod nazivom – Nulta
emisija, nula poreza.
Predsednik je predložio da se smanji
emisija štetnih gasova na petinu, dakle, ne za petinu, nego na petinu.
Predsedniku pamet ne smeta i nastavlja svoju borbu za mir i prosperitet
u svetu, a i šire. Decenijama se mnogi ozbiljni političari bore za
svaki promil smanjenja zagaðenja, a naš lepi, visoki predsednik neće da
igra na sitno nego – da smanjimo odmah to ðubre i da živimo kao
Porodica bistrih potoka. I to predlaže predsednik zemlje u kojoj ženama
u Boru i Pančevu od zagaðenosti pucaju najlon čarape i u kojoj se
dešava redovni pomor ribe u rekama. Toliko smo ribe potamanili da više
nećemo moći da slavimo svetog Nikolu kao posnu slavu. Neće biti ribe za
svakog srpskog domaćina i moraćemo, braćo Srbi, sestre Srpkinje, da
preðemo na gicetinu, što bi predsedniku verovatno bilo posebno milo.
Predsednik i premijer su od državničkih aktivnosti ove nedelje imali i
veoma bitan susret sa Gaspromom. O toj ruskoj državnoj kompaniji koja
hoće da kupi NIS i ko zna šta još u Srbiji izveštavalo se kao da je u
pitanju neka ličnost: Gasprom je bio u odvojenim posetama kod
predsednika i premijera, Gasprom je dodao, Gasprom je podvukao… Taj
Vladimir Vladimirovič Gasprom je ovih dana sredio stvari sa formiranjem
vlade u Ukrajini nešto brže nego što je predviðao, pa je našao vremena
da svrati u prijateljsku i radnu posetu Srbiji.
U meðuvremenu
su podeljena javna preduzeća, ministri poklanjaju Srpskoj pravoslavnoj
crkvi hotele, motele, konobarice, konobare i sav prateći inventar. A
Islamska zajednica Srbije danas u domu narodne skupštine organizuje
prijem povodom Bajrama. Već su neki upozoravali da će iz toga mnogi
izvući zaključak da je skupština stala na stranu samoproklamovane nove
Islamske zajednice, koja nema uporište kod vernika u Sandžaku, dakle,
da se vlasti iz Beograda direktno mešaju u ono što se dogaða u
Sandžaku, odnosno, da se mešaju na potpuno pogrešan način. Uvek mi je
zanimljivo da čujem šta ima da kaže fini dečko, Oliver Dulić,
predsednik skupštine – ne želim da se mešam u taj sukob ni na koji
način, ali moram da kažem da sam otvorio vrata Islamskoj zajednici, da
mi je jako žao što je došlo do sukoba. Meðutim, ne može da se otkazuje
nešto što je organizovano unapred, gde je pozvano 600 ljudi i što
direktno politizuje problem koji postoji unutar njih, kaže predsednik
Dulić.
Spremilo se piće i čast i to ne treba da se baci i
zato ćemo primiti ove pučiste iz Islamske zajednice. A vi na samom
početku Peščanika slušate muftiju Muamera Zukorlića.
Muamer Zukorlić:
Mislili smo da se nikada ne može desiti da kordon policije uðe u
džamiju u čizmama, privodeći visokog funkcionera Islamske zajednice i
još jednog imama u policijsku stanicu. Dakle, to se nikada nije desilo
ni u proteklom stoljeću, ni u vreme Miloševića, a evo, nažalost, desilo
se pre neki dan u Sjenici. Situacija jeste napeta i pitanje je kuda će
se ona razvijati. Nema sumnje da postoje dvije mogućnosti i obje se
tiču odnosa države prema zakonu. U zakonu jasno stoji da može postojati
samo jedna Islamska zajednica u državi kao tradicionalna i, s druge
strane, jasno stoji da je država obavezna da štiti i asistira
implementaciju odluka legalnih organa Islamske zajednice. U ovom
slučaju se ne poštuje niti jedno niti drugo, dakle, država ne poštuje
prava tradicionalne Islamske zajednice. Takoðer, država se licemjerno
odnosi prema ovim drugim problemima. U slučaju Prijepolja i Sjenice
policija je bila potpuno tendenciozna i upravo smo imali tamo ljude
koji su prstom upirali koga će policija da privodi, da hapsi. Kasnije
smo dobili izvjesna obavještenja da se ne radi ni o kakvom nalogu iz
vrha ministarstva, već o elementarnoj zloupotrebi. Juče smo dobili i,
putem medija doduše, informaciju da je rukovodilac te akcije
suspendovan, ali sve to nije dovoljno u odnosu na stepen samog čina
koji se odigrao u toj džamiji.
Dakle, mi ovdje imamo
licemjeran odnos državnih vlasti, mi očekujemo od države da ona poštuje
sopstvene zakone i to je prvi korak u pravcu stabilizacije. U
protivnom, nepoštivanje zakona od strane države sugeriše nepoštivanje
zakona od strane drugih, a to znači bezakonje, bezakonje je haos, haos
je plodno tlo za nasilje, a to je ulica jednosmjerna, koja sigurno nije
dobra.
Svetlana Lukić: Ministar Naumov, koji
je ministar vera u sadašnjoj vladi Vojislava Koštunice, je rekao da je
to problem unutar same Islamske zajednice i da je najbolje što država
može da učini to da se ne meša.
Muamer Zukorlić:
Pa čujte, naravno da država ne treba da se meša u u unutarnja pitanja
IZ, ne treba da se meša u to ko će biti na čelu IZ, kako će izgledati
njena unutarnja struktura, ali država je sebe obavezala članom 7.
Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama da zaštiti poredak IZ. A u ovom
slučaju mi imamo udar na poredak IZ, znači, jedna grupa ljudi, inače
bivših saradnika obaveštajnih službi, pomognuta Sulejmanom Ugljaninom i
još nekim kriminalcima iliti tajkunima odlučila je da neke objekte i
djelove IZ otrgne i prikači ih nekakvoj fiktivnoj IZ porodice
Jusufspahić u Beogradu. Dakle, to je udar na sistem, to je udar na
poredak. Tom poretku se garantuje zaštita od strane države, prema tome,
ako se unutar jedne porodice prekorače elementarni oblici ponašanja,
policija mora da interveniše. Reći – nećemo da se mješamo je još jedan
oblik licemjerstva. To prosto ne dolazi u obzir, dakle, država mora
poštivati sopstveni zakon. I to je svojevrsno taktiziranje koje
potvrðuje da su djelovi državne vlasti upleteni u ove aktivnosti protiv
IZ i prosto imam osjećaj da neko iščekuje da se sve to preokrene. IZ je
trebalo okupirati u početku i skinuti njenog poglavara. Pošto se u tome
nije uspjelo, ajde sada, dobro, neka se bar jedan njen dio otrgne, pa
ćemo ih imati dvije, pa onda tri, pa četiri, pa pet, ne znam koliko
Islamskih zajednica. Prije nekoliko mjeseci su postavljali jednog reis
ulemu u Beogradu, sada postavljaju drugog, bog zna kada će trećega.
Kada su svetinje u pitanju, stvari se ne mogu tek tako relativizirati.
Svetlana Lukić: A šta mislite da je njihov glavni cilj?
Muamer Zukorlić:
Cilj je kompleksan. Ugljaninu kao jednom od ključnih nosioca ove akcije
cilj je da IZ oslabi kako bi je stavio pod svoju kontrolu. Naravno da
mu je ključna prepreka za to sadašnje rukovodstvo na čelu sa mnom.
Dakle, on smatra da bi IZ mogao staviti pod svoju kontrolu i tako je
pretvoriti u svoj glasački mehanizam, što jeste bila njegova želja još
od 90-ih. Ja ću podsjetiti da prije 1993, kada sam ja postao muftija,
imami su u džamijama govorili da ko ne glasa za Sulejmanina Ugljanina
nije musliman. Ja sam naravno svojim dolaskom i reformama u IZ prekinuo
tu praksu i evo, sada plaćam račune zbog toga. Dakle, to su očito
njegove ambicije. Što se tiče ovih imama, koji su raniji saradnici
obaveštajnih službi, oni su očito htjeli da povuku potez više, jer
poznato je javnosti da sam prije nekoliko mjeseci tražio od
predsjednika države i premijera da nam dostave dosijea bivših saradnika
obaveštajnih službi iz redova IZ. Oni to nisu uradili, ali očito su se
ovi uplašili da će oni to možda nekada i uraditi i onda su htjeli da se
zaštite ovim pokušajem puča, pa da oni postanu poznati kao neko ko hoće
da mjenja poredak i čelnika Islamske zajednice.
Inače, ne
treba neka velika pamet, niti neko veliko poznavanje prilika u IZ da bi
se primjetilo koliko su stvari neprirodne, koliko su u suštini
informbirovski postavljene. Recimo, imate stvari idu ovako – grupa
ljudi iz par tih lokalnih odbora IZ skuplja se u gradskoj kafani hotela
Tadž u Novom Pazaru i sastanak teče negdje od ponoći do 5 sati ujutru.
Nakon toga dostavlja se u IZ zahtjev da muftija podnese ostavku za tri
sata, pri čemu se zna da je tog trenutka muftija u Maroku u zvaničnoj
posjeti kao gost marokanskog kralja. Zamenik muftije je tog trenutka u
zapadnoj Evropi. Istoga dana se objavljuju informacije kako je navodno
neki sabor zasjedao i kako je smjenio muftiju i kako je izabrao ovoga
za reisa i tako dalje. Sve se to dešava u rasponu od ukupno 15 sati. E,
šta je tu još dolilo ulje na vatru je ponašanje srpskih medija koji
nisu prvo proverili šta je to rijaset, šta je to mešihat, ko može da
postavlja, ko može da smjenjuje, već su sutradan svi krenuli sa
naslovima – smjenjen muftija Zukorlić, izabran reis ulema, rasformiran
mešihat IZ u Srbiji i tako dalje. Dakle, jedna opšta hajka koja je
trajala par dana. Niko nije kazao – pokušaj smjene ili da bar postavi
pitanje valjanosti te odluke. A laičko-političkim jezikom kazano, to je
kao kada bi se sastali predsednik opštine Svilajnac, Trstenik i
Jagodina sa svojim odbornicima i kazali – mi dajemo rok od ne znam
koliko sati predsjedniku republike da podnese ostavku, a ako ne podnese
ostavku mi ćemo izabrati novoga predsjednika i priključiti se
Moldaviji. To tako izgleda i ima i tu težinu, ali mediji to nisu tako
predstavili, nego tek sada počinju jedan po jedan da nam daju nešto
značajniji prostor. Tek sada se informišu o tome kako funkcionišu
Islamska zajednica, fakultet za islamske studije, medresa, sistem
dječjih vrtića, novina Glas islama i ostale ustanove koje funkcionišu
pri mešihatu. Niti jedan od 15 članova mešihata, koja je vlada Islamske
zajednice, nije otišao sa tom šakom pučista. O tim činjenicama niko ne
govori.
Svetlana Lukić: Gospodine Zukorliću, koju ulogu mislite da su imale vlasti iz Beograda i šta mislite da je njihov cilj?
Muamer Zukorlić:
Tu postoje pojedinci iz kruga premijera Koštunice, koji po osnovu
koalicije sa Sulejmanom Ugljaninom asistiraju koliko mogu nastojeći da
se prikriju. Naravno, imamo sada i tu licemjernu politiku mog navodnog
prijatelja, predsjednika Tadića, koji sada šuti i prosto ne zna da
postojimo, a neposredno prije izbora je bio u Novom Pazaru, posjetio me
i sve su to mediji jako propratili. A što se tiče cilja svih njih,
očito bi im bilo dobrodošlo da na čelu Islamske zajednice bude neko
kome je kičma malo mekša, neko ko bi bio spreman da se odrekne djela
svog dostojanstva, jer Bože, ta Islamska zajednica za koju niko nije ni
znao da postoji, a ona ozbiljno postoji preko stotinu godina, sada je
postala faktor, koji ima svoje škole, svoj sistem, svoje organizacije,
koja je najzaslužnija za osnivanje internacionalnog univerziteta koji
ima preko 3.000 studenata. Još se taj univerzitet drznuo, pa je
napravio svoje departmane u Nišu, Beogradu, Pančevu i Subotici, na
kojima se školuju nemuslimani. Kakav je to muftija koji je uspeo dobiti
toliko povjerenja pravoslavnih, odnosno srpskih studenata. U svakom
civilizovanom društvu to bi bilo pozdravljeno, jer je taj univerzitet
jedina multietnička ustanova u Srbiji. Da je neke sreće, na sva vrata
bi se o tome zvonilo, da se Srbija pohvali pred domaćom i stranom
javnošću da postoje takva dvosmjerna kretanja. Do sada se samo moglo
ići iz Beograda prema Novom Pazaru, a nikada se nije moglo desiti da
nešto ide iz Pazara prema Beogradu ili drugim gradovima. Sada imamo,
dakle, taj civilizacijski momenat, ali očito da ono što je u razumnom
svijetu prednost, kod nas je nedostatak. I ono što se u svjetu
nagraðuje, kod nas se kažnjava.
Naravno da se nekome nije
dopalo što se ja nisam složio sa načinom na koji je donijet ustav
republike Srbije i činjenicom da sa Bošnjacima o tome niko nije
razgovarao. Naravno da se nekome nije dopalo to što se nisam pojavio u
zgradi parlamenta Srbije na proglašenju tog ustava i naravno da su
imali uvjek dežurnog Jusufspahića koji će se pojaviti uvjek, koji ne
postavlja nikakve uslove, čije pojavljivanje je uvjek tako jeftino i
dostupno. Očito da je svakoj vlasti uvijek lakše da ima poltrone nego
partnere. I očito da je nekome stalo do toga da oslabi moć IZ, njenog
muftije, odnosno tog mešihata.
Svetlana Lukić: Kako se u sve ovo uklapaju dogaðaji vezani za vehabije?
Muamer Zukorlić:
Ta grupa ljudi ekstremista u ime vjere se potpuno uklapa u permanentne
napade na Islamsku zajednicu. Imate jun mjesec 2006, napad na Islamsku
zajednicu u pokušaju da se otme zgrada islamske ustanove kako bi se
prodala nekim novopazarskim tajkunima. Islamska zajednica se brani
okupljanjem vjernika i imama. U septembru mjesecu u toku mitinga
Sulejmana Ugljanina na gradskom platou u blizini te zgrade, grupa
njegovih huligana upada u zgradu i potpuno je demolira. Nakon toga
Sulejman Ugljanin izlazi u javnost i pred medijima izjavljuje da
mešihat Islamske zajednice više ne postoji, da je ukinut, da ga on
ukida, a da će pitanje vjerskog života Bošnjaka biti u nadležnosti
bošnjačkog nacionalnog vijeća Sulejmana Ugljanina. Ne prolazi više od
mjesec dana i dešava se Arab džamija i napad te grupe ekstremista koji
žele preoteti Arab džamiju. Ne prolazi nekoliko mjeseci i proglašava se
Hamdija Jusufspahić za reis ulemu u Beogradu. Ne prolazi nekoliko
mjeseci i dešava se incident sa istom grupom ekstremista i onim silnim
naoružanjem. Sve te mjesece prate silne prijetnje na mene lično, koje
idu u pravcu moje likvidacije, da bi to kulminiralo na dan prije
objediniteljskog sabora 27. marta, kada je reis ulema Mustafa efendija
Cerić iz Sarajeva primio prijeteću poruku na telefon. Dakle, sve se ovo
dešava u nekih godinu i po dana i apsolutno je sve povezano.
Ako je neko pratio regionalnu televiziju, inače zvanični servis
Sulejmana Ugljanina, samo po načinu izveštavanja te televizije znaćete
o čemu se radi. Recimo, evo juče je Koštunica pustio neke deklaracije
izmeðu Ljajića i Ugljanina, kojima se navodno pozivaju ljudi na mir, na
strpljenje i tako dalje. Regionalna televizija, zvanična televizija
Ugljaninova, to uopšte nije ni objavila. Eto koliko su ozbiljno to
potpisali. Znači, njegov Bajram Omeragić je to potpisao u Beogradu da
bi gore ostavio utisak pred vladom kako je on, eto, za smirenje
situacije, ali pošto im ovdje ne odgovara smirivanje situacije,
izmišljenim saopštenjima nekih navodno njihovih administrativnih
jedinica IZ diže se tenzija. Dakle, u svim tim aktivnostima zadnjih
godinu i po dana zajednički imenilac je Ugljanin.
Svetlana Lukić:
Danas čitam naslov u nekim novinama – imami svaðaju narod. U
intervjuima sa gospodinom Jusufspahićem potencira se sledeća teza –
eto, gospodin Jusufspahić i njegovi istomišljenici žele da budu lojalni
graðani zemlje Srbije, za razliku od vas, čija domovina je Bosna i
Hercegovina.
Muamer Zukorlić: Prvo, mene su
usta zaboljela govoreći u svim svojim javnim nastupima da je Srbija
moja domovina. Ali ako kažemo jednom, to je malo. Ni pet puta opet nije
dovoljno i opet ćemo u sledećem nastupu to morati da ponovimo. To je
sastavni dio našeg opstanka ovdje. Ako slučajno jednom zaboravim da to
kažem, onda dolazi takva kvalifikacija – ovaj hoće da nas vodi za
Sarajevo. I ovi naši jadnici su to shvatili i onda idu na jeftinu
promociju igrajući na taj kvazisrpski patriotizam ili srpski
kvazipatriotizam ili prosrpski kvazipatriotizam. To su obične nebuloze.
Prvo, ja postojim u Sandžaku 14 godina kao muftija i do sada sam imao
hiljadu izazovnih situacija u političkom smislu: rat u Bosni, rat na
Kosovu. Da sam htio pokazati svoje političke aspiracije u pogledu
secesije naravno da sam mogao da ih pokažem. Drugo, zašto bih ja
uvezivao IZ u Sandžaku i Preševu i Vojvodini ukoliko me zanima secesija
i veza sa Bosnom, zašto. Pa to nema nikakve logike.
Zašto bih
osnivao internacionalni univerzitet koji ima departmane u Beogradu,
Nišu, Pančevu i Subotici, a ne sandžački nacionalni univerzitet? Prema
tome, to je zaista jeftin trik onih koji istovremeno smatraju
normalinim da vladika Srpske pravoslavne crkve u Bijeljini, Trebinju i
Banjaluci ima svoga patrijarha u Beogradu. Svako će reći – to je više
nego normalno, je li tako? Ali ako im kažete da muftija u Sandžaku može
imati duhovnu vezu sa poglavarom u Sarajevu, e, onda je to neka izdaja,
secesija. Zaista ne mogu da shvatim da neko može da bude toliko drzak i
nečastan.
Što se tiče političkog funkcionisanja Sulejmana
Ugljanina, ono je jasno. 90-ih on je imao ekstremene zahteve tipa –
Sandžak republika ili specijalni status, čak i organizovanje paravojnih
mehanizama da se to ostvari. Zbog toga je bio optužen i morao je
bježati u Tursku. Onda se vratio pod nerazjašnjenim okolnostima i ta
ista država koja ga je optužila ga je sada dočekala, a da njegov
predmet nikada nije procesuiran. Onaj koji je ekstreman mora ići u
drugu krajnost, iz ekstremizma se izvlačite tako što idete u izdaju. To
je ono što se desilo sa Ugljaninom – da bi liječio ili isplatio svoj
ekstremizam, on je morao ići u izdaju i prodaju sopstvenih nacionalnih
interesa i političkih ciljeva koje je sam proklamovao. E, kada se to
desilo ostaje samo jedan cilj, a taj je opstati po svaku cijenu na
položajima vlasti. I onda se tu traže partneri, podupirači, dok je to
Tadić ide sa njim, pa kad to pukne ide s Koštunicom, pa može i sa
Palmom, može i sa Veljom Ilićem, može sa svakim, tu više nema nikakvog
principa.
U čemu greše oni koji mu postaju partneri iz
Beograda? Oni prave istu grešku koja se pravila na Kosovu. Na šta prije
svega mislim? U Titovo vrijeme predstavnici Kosova bili su istovremeno
lojalni ovoj državi, ali isto tako i zastupali autentične interese
Albanaca na Kosovu. Meðutim, kada je Milošević počeo da kontroliše ili
htio da kontroliše Kosovo pomoću poltrona poput Seida Bajramovića,
Rahmana Morine, Redžepa Hodže, znamo šta se desilo. To isto sada čini
vlast u Beogradu – ona hoće kontrolisati Sandžak posredstvom poltrona,
a ne posredstvom autentičnih predstavnika sandžačkog interesa, koji bi
istovremeno bili patriote i bili lojalni državi. I nažalost, tu imamo
jedno sljepilo iz Beograda i onda se očito za sitni stranački interes
prodaje opšti nacionalni, državni interes.
Svetlana Lukić:
U prošlom razgovoru za Peščanik rekli ste jednu rečenicu od koje me je
podišla jeza – da li je potrebno da počne da se puca u Sandžaku i da
ljudi počnu da ginu, da bi Beograd shvatio šta se dole dogaða. Rekli
ste – da li mi treba da uzmemo puške u ruke.
Muamer Zukorlić:
Upravo tako, jeste, čak sam možda napravio paralelu izmeðu Preševske
doline i Sandžaka, pa sam kazao da evo, tamo su ljudi uzimali puške u
ruke i onda je pažnja okrenuta tamo, i vlade Srbije i meðunarodne
zajednice, dok taj fini sandžački narod, pacifistički, koji je izdržao
i cjepanje Sandžaka od Bosne i cjepanje Sandžaka izmeðu Srbije i Crne
Gore i izbacivanje iz ustava i nametanje nacionalnih simbola, ma koliko
oni iritirali emocije. Sve to je sandžački narod izdržao i održao svoju
pacifističku orijentaciju. Uz sve ovo što sam kazao, što mi konkretno
radimo ili konkretno ja, da budem direktan, dakle, i dalje se to ne
prepoznaje kao vrlina, već se prosto stiče zaključak – dobro, oni su
mirni, neće praviti problema zato što su slabi. Nažalost, ovdje ima sve
više mladih ljudi koji sasvim drugačije rezonoju. Kada sam razgovarao
sa nekim čelnicima države, da ne pominjem imence, govorio sam im –
ljudi moji, dovoljno je da se desi radikalizacija emocija u jednom
narodu i uvjek će se naći neko ko će da zapali taj upaljač u sobi punoj
plina. Znači, treba izbaciti plin iz sobe, a onda nije problem ni ako
se neko bude igrao upaljačem. Dakle, stojim i sada iza tog stanovišta i
mislim da se ovaj prostor gura u nasilje.
Svetlana Lukić:
Postaviću vam još jedno nekorektno pitanje. Pretpostavite slušaoca koji
je Srbin, pravoslavac, kojem muslimani nisu baš mili. Zbog čega bi on
trebalo da brine o tome šta se dogaða u Sandžaku? Ovde se ima utisak da
su to vaša posla dole, da će to nekako da se lokalizuje, doći će naša
žandarmerija i srediće stvari.
Muamer Zukorlić:
Pitanje je kolika je svijest ljudi u zajedničkoj zgradi u kojoj žive.
Ako su ljudi svjesni, onda sigurno neće dozvoliti da izbije požar u
podrumu, niti u jednom stanu, jer znaju da požar ne može lako da se
drži lokalizovanim, iako postoje vatrogasne službe. Tamo gdje je
žandarmerija gasila te požare, ili bilo koja druga specijalna jedinica,
vidjeli smo kako ih je spasila i dokle je to došlo. Ja mislim da svako
treba da je zabrinut. Politika ima jednu ružnu logiku – nije bitno ko
šta može uraditi dobro, nego je bitno ko šta i koliko može uraditi zlo
i po tome se mjeri politički uticaj. To je logika i onih pušaka iz šume
o kojima sam govorio u vašoj prošloj emisiji. Svaki graðanin treba da
je zabrinut da se lekcije s Kosova, iz Preševa i drugih djelova bivše
Jugoslavije prihvate prije nego što za to bude kasno.
Svetlana Lukić: Bio je ovo sandžački muftija Muamer Zukorlić,