Muhammed, s.a.v.s., imao najjači civilizacijski koncept

Magazin „Tajm“ u kreirajući ovogodišnju rang listu
najuticajnijih osoba zaključio da nema značajnih promjena u prvih 100 osoba, od
kako je listu sačinio ameryki profesor Majkl H. Hart. Po njegovim
istraživanjima najznačajnija ličnost koja je uticala da se civilizacija razvije
baš u okolnosti kakve su danas jeste Muhammed, a.s., posljednji Božji poslanik.

Hartova lista je povod za oštre rasprave i osporavanja. Uprkos
manjim izmenama, ne prestaje da izaziva pažnju javnosti.

Kriterijum kojim se Hart rukovodio jeste da su to oni ljudi
čije su ideje, znanja, postupci i rezultati tokom života usmeravali razvoj
civilizacije, uticali na milione ljudi i direktno su ili posredno ugraðeni u
svakodnevicu. Tu su se našli brojni politički i verski lideri, kao i naučnici,
pisci, pronalazači, lekari, moreplovci i umetnici.
– Muhamed je jedini čovek u istoriji koji je bio podjednako uspešan i na
verskom i na sekularnom planu – napisao je Hart, ukazujući da je mali trgovac
roðen u VI veku u arabijskom gradu Meka, spletom okolnosti i vlastitim
sposobnostima, uspeo da pored prenošenja Objave kreira i sistem vrednosti i
naciju i carstvo, čiji versko-politički koncept i sad sledi više od 1,3
milijarde ljudi uz tendenciju povećanja tog broja u raznim delovima planete.
Za života Muhamed je ujedinio plemena u Arabiji, potom se njegovo učenje
proširilo po celom Srednjem Istoku, a samo stotinak godina kasnije stiglo je do
Indije i kroz severnu Afriku u južnu Italiju i Španiju. Uprkos stagnacijama i
padovima u političkom i ekonomskom uticaju, islam ni danas nije izgubio trend
širenja; na istoku je dospeo do Indonezije, na jugu do centralne Afrike, na
severu do Nemačke i Velike Britanije, a na zapadu do SAD.
Posle Muhameda drugi na Hartovoj listi je ser Isak Njutn, seljačko dete koje je
postalo proslavljeni matematičar, fizičar, astronom i filozof. On je u XVII
veku studijom „Matematički principi filozofije prirode“ postavio univerzalnu
naučnu bazu mehanike i optike i tvrdi se da je gledajući zrelu jabuku koja s
grane uvek pada pravo ka centru Zemlje, formulisao zakon gravitacije, a potom i
osnovne zakone o sili, inerciji, akciji i reakciji.
Njutn je izumeo refleksioni teleskop, razložio belu svetlost u spektar, proučio
brzinu zvuka i predložio teoriju porekla zvezda. Bavio se takoðe i istorijom i
teologijom, bio je i upravnik kraljevske kovnice novca i član engleskog
parlamenta. Ali, jedine njegove zabeležene reči u skupštini bile su žalba zbog
hladnoće i promaje u Sali, iza koje je usledio i njegov zahtev da se zatvore
prozori.

Ko je profesor Majkl Hart?
Majkl Hart (74) završio je matematiku na Univerzitetu Kornej, doktorirao
astrofiziku na Prinstonu, uz prethodne diplome fizike, astronomije,
kompjuteskog programiranja i prava. Bio je naučni saradnik u agenciji NASA, a
potom profesor na Univerzitetu San Antonio u Teksasu. Njegovi članci i knjige,
uključujući i „Razumevanje ljudske istorije“ (2007), u kojoj tvrdi da neke
društvene grupe imaju veću inteligenciju od drugih, uvek su ocenjivane kao
kontroverzne. U jednom članku Hart je upozorio da bi SAD, ako žele da izbegnu
krvave etničke konflikte kao u Jugoslaviji, uskoro morale da se podele na tri
entiteta: rasno mešovitu, belu i crnu državu.

Najuticajnijih 40
1. Muhamed (Božiji poslanik)
2. Isak Njutn (fizičar)
3. Isus Hrist (mesija)
4. Buda (filozof)
5. Konfučije (filozof)
6. Sveti Pavle (apostol)
7. Cai Lun (tehnolog)
8. Johan Gutenberg (štampar)
9. Kristofer Kolumbo (moreplovac)
10. Albert Ajnštajn (fizičar)
11. Luj Paster (mikrobiolog)
12. Galileo Galilej (astronom)
13. Aristotel (filozof)
14. Euklid (matematičar)
15. Mojsije (prorok)
16. Čarls Darvin (prirodnjak)
17. Kin Ši Huang Ti (car)
18. Oktavijan Avgust (car)
19. Nikola Kopernik (astronom)
20. Antoan Lavoazije (hemičar)
21. Konstantin Veliki (car)
22. Džems Vat (inženjer)
23. Majkl Faradej (fizičar)
24. Džems Maksvel (fizičar)
25. Martin Luter (teolog)
26. Džordž Vašington (političar)
27. Karl Marks (filozof)
28. Orvil i Vilbur Rajt (inženjeri)
29. Džingis Kan (car)
30. Adam Smit (ekonomista)
31. Villijam Šekspir (pisac)
32. Džon Dalton (hemičar)
33. Aleksandar Makedonski (car)
34. Napoleon Bonaparta (car)
35. Tomas Edison (inženjer)
36. Antoni van Levenhok (mikrobiolog)
37. Vllijam Morton (anesteziolog)
38. Ðuljermo Markoni (fizičar)
39. Adolf Hitler (političar)
40. Platon (filozof)