HomeAktuelnostiHelsinški odbor kritikuje odnos srbijanskih vlasti prema Bošnjacima 9. Oktobra 2009. Aktuelnosti 459 Helsinški odbor u svom septembarskom biltenu o stanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji kritikuje odnos vlasti prema Bošnjacima i Islamskoj zajednici otkrivajući na vrlo profesionalan način pozadinu napada i prirodu pritisaka na muslimane u Srbiji. Sandžak: Neumitna radikalizacija Sandžak, deo Srbije na tromeñi sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, gde živi najveći broj bošnjačke manjine u Srbiji, više od dve decenije je na udaru državne represivne politike koja je imala za cilj minimiziranje te manjine. Odnos prema islamu i Muslimanima u Jugoslaviji počeo je da se zaoštrava i dobija neprijateljski przvuk još osamdesetih godina, kada srpska elita pokreće kampanju protiv Muslimana i iznosi tezu o „islamskom fundamentalizmu koji preti da uništi Jugoslaviju“. To je bila priprema za genocid u BiH, čije su posledice osetili i Bošnjaci u Sandžaku. Odnos prema muslimanima nije se suštinski promenio, ali se pod pritiskom evropskih organizacija kao što su Savet Evrope, OEBS i EU, država uzdržava od otvorene represije. Meñutim, država sada primenjuje druge metode kao što su kriminalizacija pojedinaca ili grupa (vehabije), ali pre svega kroz konstantno podrivanje Islamske zajednice kao jedine institucije koju Bošnjaci imaju, inače od ključnog značaja za njihov identitet. Značaj Islamske zajednice za Bošnjake je izraz potrebe za religijom koja doprinosi jačanju vlastitiog identiteta i doprinosi integraciji društva. Potreba za jačanjem identiteta je razumljiva i kao odgovor na dugogodišnju diskriminaciju i nevidljivost, te policijski teror, otmice i likvidacije tokom rata u Bosni i Hercegovini. Islamska zajednica je takoñe, ključna identitetska matrica za bošnjačku zajednicu u odsustvu drugih institucija. Zbog toga je i bila na udaru Beograda i beogradskih „službi“, sve s ciljem da se temeljno destabilizuje. To je dovelo do cepanja Islamske zajednice i stvaranje tenzije unutar bošnjačke zajednice što može, ako zatreba, da se brzo pretvori u kriznu tačku. Bošnjačka nacionalna manjina u Sandžaku već duže vreme je u žiži javnosti zbog tzv. sukoba u Islamskoj zajednici, ali i ruvaliteta dve lokalne političke partije, odnosno njihovih lidera Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića. To je impliciralo i sukob na liniji Ministarstva vera i Islamske zajednice u Srbiji na čelu sa Muamerom Zukorlićem. Poseta reisululeme Mustafe Cerića Dogañaji koji su prethodili pomirenju dva lidera, u Sandžaku su iskristalisali probleme ovog regiona. Reč je o poseti vrhovnog poglavara muslimana u BiH reisululeme Mustafe Cerića i sprečavanje vlasti da održi skup u Tutinu gde bi Cerić govorio na glavnom gradskom trgu, kao i razmena oštrih optužbi izmeðu Ministarstva vera i IZ u Srbiji. Poseta Mustafe Cerića bila je povod da se Adem Zilkić, inače bez veće podrške u Sandžaku ali s podrškom Beograda, pismom obrati Rijasetu IZ u BiH u kojem najoštrije osuðuje najavu dolaska bosanskog reisa Mustafe Cerića. Zbog toga, kako se ističe, što je “doprineo produbljivanju podela u Islamskoj zajednici, a naročito meðu sandžačkim Bošnjacima”. Njegov boravak, kaže se dalje, nije poželjan u Sandžaku, jer “nije u interesu mira meðu vernicima“.2 Vlada Republike Srbije samo se nadovezala na ovo pismo sličnom izjavom ministra vera Bogoljuba Šijakovića, ali i odlukom lokalne vlasti u Tutinu koja je zabranila najavljeni skup. Zilkić je takoñe zatražio od države da uhapsi Zukorlića i da zabrani „bilo kakav skup i obraćanje na otvorenom prilikom dolaska Cerića“. lokalne vlasti u Tutinu koja je zabranila najavljeni skup. Poglavar IZ u BiH reis Cerić je prilikom svoje posete Sandžaku istakao da je „Sarajevo duhovni centar svih Bošnjaka“3. Cerić je takoðe ukazao na kršenja prava muslimana, što je Ministarstvo vera ocenilo kao „neosnovane i drske“. Zukorlić je istako alarmantne činjenice koje govore o diskriminaciji Bošnjaka – u lokalnoj policiji je zaposleno je oko 80 odsto grañana srpske nacionalnosti i to u gradovima gde ima više od 85 odsto Bošnjaka. Slična je situacija i u sudstvu i drugim državnim institucijama. Zbog aktuelnosti izvještaja obajavićemo ga u cjelosti: Izvještaj: Helsin ki odbor za ljudska š prava u Srbiji – Br. 40 ● Septembar 2009.
