Prijepoljska jadijada ili trzaji naroda

Ne bih vala ovo zatefterio da me ne naćera što se zove (J)Evropa. Zbog nje, te veselnice prisjetih se i pade mi na um onaj vakat otprije desetak godina kad smo ono i gornjom i donjom džadom, prijepoljskom, pištali, zviždali, vikali urlikali, psovali, pljuvali i kad smo nekoliko noci ispred revolucionarnog sivog doma što ga zovu  centrom  kulture.

Tada smo  ulupili rebra busajući se u narodna junačka prsa i obećavali proletarijatu da ćemo bez šlaufa preko Lima u Evropu i kad smo horski uz muzičku demokratsku pratnju pjevali „nema te viže druže… gotov si i GOTOV JE. E nikome tada nije palo na pamet od prijepoljskih demokratskih vizionara da dajući obećanja širokim narodnim masama za srećniju budućnost naših praunuka ne rekosmo, GOTOVI SMO. Danas. Jesmo li gotovi… il čekamo opet nove vizionare a ovi se  ponamjestiše… Ovo bilježim jer me misli naćeraše na jučeračnje današnje i sjutrašnje redove onih što sa NAMA bukali onda, redove znanih i neznanih Prijepoljaca, onih što zbog napretka  lijepe naše države ostaše bez posla,bez hljeba i (j)opet viču u horu UHAR JE i ovo što nam DINARKIÆ dade. UHAR za malo brašna. Živjela naša UHAR država.

Napisah ovo zbog te anamo nje, što nas razbuca i uz duž i poprijeko. Zbog nje što nam uvede nauku što se zove evropska ekologija ili zaštita prirode. E zbog te nauke, mi riješili da i dalje sva naša govna šaljemo niz LIM od Plava do Crnoga mora. Što, šta fali… Kad spomenuh Lim to blago naše,, pročitah kako se neko pobunio da se ne grade te centrale zbog ćejfova i uživalaca splavarenja što ponekad po limskoj kanalizaciji zarone da fataju  gajbe s pivom.. Ma ćejf je ćejf  a i merak  brate . Slušam  kako jedan komšija veli,“ma moremo mi i bez lektrike, jebo ti te centrale što će nas poslije poplaviti“…Eto, što moramo to graditi i uposliti  dvije tri hiljade ljudi…Ma, ja i vako smo naučili., što se mora zapošljavati ovaj veseli evropski narod, a bogme je preče pokazati da i mi imamo Kolarod Springs. Jes malo kandiše ali ni habera. Mnogo šta nam zaudara pa nismo još pocrkali. Eto  i zbog toga a i od ko zna od kad u selu Velikoj Župi, čim mali cuko zapiša bandijeru, ona se nakrivi i izbije kurcšlus i Župljani ostanu u tmuši. Naviklo se. Pokažu se stare lambe fenjeri i svijeće. Vrati se sva ona seoska idila doduše, manje je opanaka otišli „piroćanci“ u čaršiju i u skupštine.

Ne bih ovo al zbog te  sretnice Evrope i ostalog naprednog dunjaluka i jada našega što se zove politika. Eto zbog te  kurve nek izvinu prostitutke, ostadoše mahale bez dobrijeh komšija, familije bez rodbine, braća se razdvojiše ko dva oka u glavi… Jedan ode ovom , drugi ode onom. I mahala krenu onom što him obraz uze druga mahala što se razdvojila od  zajednice ode onom što narodno otima da bi bio narodni heroj novog lopovskog poretka. Zavadi nas taj poredak a onaj tužni redak osta da stoji  pred bankama evropskijem da mu danu ono UHAR.

Ne bih ovo zapiso al ne mogu gledati da ovaj narod šuti a nikakve fajde  i što ja vičem, luta od nemila do nedraga i da ga kojekavi tribuni i spasitelji guraju u  hendek. Ne bih ovo , al mi pred očima slika iz one male sale što se u njoj okupe neki što presjede vazdan i samo gledaju jesu l na broju da him prodje što him je gazda s vrha reko. Teško nama od nas, al )j)opet će neko asvaltirati do seoske postojbine da se omiriše malo pojata jer će postati ETNO svoga zavičaja.Biće narodnijeh para, sirota raja će ko i prije za šaku soli krenuti u obećane nove pobjede i da neće biti više redova za UHAR život.

Jesmo li ovo GOTOVI SMO.Nismo,eto biće opet proletera koji će na poziv ONIH I OVIH heroja pohrliti za ono UHAR. Ama neðe sam pročito na nekom kamionu kao neka naljepnica da na njoj piše UHAER. Evropo sačekaj nas malo.

Ko u NJEGOVO doba,  ne radi se od Nove godine pa do.. reče dežurni službenik u zgradi s grbom i zastavom

Meša Brničanin