Dobročinstvo prema roditeljima

Dobročinstvo prema roditeljima znači na najljepši način im se pokoravati
i tražiti njihovu ljubav i naklonjenost, a čuvati se svega onoga što
može izazvati njihov prezir i negodovanje.

Rekao je Hasan el Basri, kada je upitan o dobročinstvu prema roditeljima: „Da im daš na uslugu sve što posjeduješ, da im se pokoravaš u svemu što traže od tebe, ako u tome što traže nema grijeha.“
U mnogo kur'anskih ajeta Allah dž.š. spominje roditeljski hak, i to odmah na drugom mjestu poslije haka robovanja Njemu Uzvišenom.
I kaže Uzvišeni Allah: „ I Allahu se klanjajte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte! A roditeljima dobročinstvo činite…“ (Sura En-Nisa, 36)
Iz ovih ajeta shvatamo bitnost i težinu roditeljskog prava kod djece.
Kaže Uzvišeni Allah: „Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kada jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: „Uh!“- i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim.“  (Al-Isra, 23)
Onaj ko hoće da stekne Božju milost mora se pokoravati Njegovim zapovijedima i uputama. Zapovjedi u ovom kur'anskom ajetu su jasne i one su razumljive za svakoga ko ima imalo pameti. Dakle, Uzvišeni Allah ne samo da nam nareðuje da budemo dobročinitelji prema roditeljima, već u tančine objašnjava kako to dobročinstvo treba da bude, pa zabranjuje svaki vid negodovanja prema njima, čak i kada se radi o izgovaranju riječi „Uh“, u vezi koje Alija ibn Ebi Talib r.a. kaže: „Da je imala manja riječ od ‘uh’ Allah bi je zabranio i neka onaj koji je noposlušan prema roditeljima radi šta hoće – neće ući u Džennet, a neka onaj koji je dobročinitelj prema roditeljima radi šta hoće – neće ući u Džehennem!“ Takoðe, u ovom časnom ajetu Allah dž.š. nareðuje da se posebna pažnja posveti roditeljima kada ostare i oslabe, kada postanu osjetljivi poput djece, pa nareðuje Svojim robovima: „…i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim“, da biraju riječi i intonaciju kada im se obraćaju kako ih ne bi uznemirili i naljutili, pa da se to upiše kao grijeh.
Pogledajmo kakvu su brigu vodile prve generacije o ovome i koliko je to bilo bitno za njih. Rečeno je Aliju ibn Husejnu r.a.: „Ti si od najvećih dobročinitelja meðu ljudima, a ne jedeš zajedno sa svojom majkom iz jedne posude!“ Pa im odgovori: „Bojim se da će moja ruka preteći njenu ruku, pa ću uzeti ono što je ona pogledala i poželjela da uzme, pa da mi se to upiše kao nepokornost!“
Ima li ljepšeg primjera i većeg dokaza od ovoga kako su to oni koji su prvi i najbolji shvatili i vodili računa o tome.
Pogledajmo u koliko hadisa je Poslanik istine s.a.w.s. govorio o bitnosti dobročinstva prema roditeljima: Prenosi se od Ebu-Hurejre r.a. da je rekao: „Neki čovjek je došao Poslaniku a.s. i upitao ga: „Allahov Poslaniče, ko od ljudi ima najviše pravo da mu pokoran budem?“ Rekao je Poslanik a.s.: „Tvoja majka.“ A on upita: „ A zatim ko?“ Reče opet Poslanik a.s.: „Tvoja majka.“ A on opet upita „A zatim ko?“ Reče Poslanik a.s.: „Tvoja majka.“ „A zatim ko?“, upita i četvrti put. Tada Poslanik s.a.w.s. reče: „Tvoj otac.“ (Muttefekun alejhi).
Čovjeku je nareðeno da bude dobar i poslušan prema oba roditelja, kako i kaže Uzvišeni Allah: „Mi smo svakog čovjeka zadužili da bude dobar prema roditeljima svojim…“ (Al-Ankebut, 8) Ali posebna pažnja i briga je potrebnija da bude izražena prema majci, kako to i stoji u citiranom hadisu, kao i u hadisu od Mugire ibn Šu'beta r.a. u kom Poslanik a.s. kaže: „Zaista vam je Allah strogo zabranio neposlušnost prema majkama…“ (Prenosi ga Buharija).  
Kaže Hafiz ibn Hadžer r.a. o prethodnom hadisu: „Ovdje se  izdvajaju majke zbog toga što im je nepravdu lakše učiniti nego očevima, zbog slabosti žena, i da upozori na to da je dobročinstvo prema majci ispred dobročinstva prema ocu, u blagosti, pažnji i tome slično.“ 
Poslušajmo ovu predaju i zapitajmo se da li smo se mi ikada pokušali odužiti našim roditeljima ili makar razmišljali o tome. Vidio je Abdullah ibn Omer r.a. čovjeka koji nosi iznemoglu staricu na svojim leðima i sa njom čini tavaf oko Kabe, pa ga je upitao: „Ko je ona?“ Odgovorio mu je: „Ona je moja majka, a šta misliš, sine Omerov, da li sam joj se odužio?“ Pa mu reče Abdullah ibn Omer: „Tako mi Allaha, šta god da učiniš s njom to se ne može uporediti sa jednim trzajem (bolom) dok te je raðala!“
Pogledajmo šta stoji u fascinantnoj predaji gdje Allahov Poslanik s.a.w.s. vaga izmeðu dva osjećaja koja nikada nisu bila ista, niti mogu biti ista. Prenosi se da je došao neki čovjek Božjem Poslaniku s.a.w.s., pa mu reče: „Moja majka je doživjela duboku starost i ja joj činim hizmet, hranim je, pojim je, oblačim je i pokrivam je. Pa da li sam joj se odužio?“ Pa mu reče Poslanik a.s.: „Ne, i ne možeš joj se odužiti, ma šta činio.“ Pa reče čovjek: „A zašto, Allahov Poslaniče?“ Pa mu reče Poslanik a.s.: „Zato što se ona, dok te je gledala kada si bio mali, nadala da ćeš joj dugo živjeti, a ti nju sada paziš, a ona je stara i nadaš se da će uskoro umrijeti.“
Izdvaja se majka i daje joj se prednost nad ocem, i pored toga što otac nosi veliku odgovornost i teret pri ulaganju u evlad, sticanje imetka i pružanja zaštite, i još mnogo briga koje su na oca, kao što se i prenosi da je rekao Hakim r.a.: „Pazi svog oca, pazit će te tvoj sin.“
Ili dogaðaj koji se desio sa Abdullahom ibn Omerom r.a., od kojeg se prenosi da je sreo nekog beduina na putu ka Meki, pa ga je poselamio i uzeo ga kod sebe na magarca na kom je jahao i poklonio mu šal koji je imao na glavi. Rekao je Ibn Dinar: „Rekao sam Ibn Omeru: „Allah ti popravio stanje! Ovi beduini su zadovoljni kada im se da nešto malo!“ Pa reče ibn Omer r.a.: „Otac ovog čovjeka bio je drag Omeru ibn Hatabu (mom ocu), a ja sam čuo Poslanika a.s. da kaže: „Najbolje dobročinstvo (prema roditeljima) jeste kada evlad održava vezu sa onim koga je volio njegov otac.“ 
Ali, sve se to ne može uporediti sa onim što majka trpi i podnosi samo u vremenu trudnoće i poroðajnih muka. Kaže Uzvišeni: „Mi smo naredili da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dvije godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti.“ (Lukman, 14)
Kaže Uzvišeni: „Čovjeka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro; majka njegova s mukom ga nosi i u mukama ga raða,…“ (Ahkaf, 15)
S pokornošću roditeljima dobijamo sigurnost da smo u Allahovoj milosti i da činimo, Njemu Uzvišenom, jedno od najdražih djela, kao što i stoji u hadisima, pa čak da će čovjek tada steći nagradu onoga koji čini hidžru i bori se na Allahovom putu ili još više od toga. 
Od Ebu Abdur-Rahmana Abdullaha bin Mesuda r.a. se prenosi da je rekao: „Upitao sam Poslanika a.s.:  „Koje djelo je najdraže Uzvišenom Allahu?“ Rekao je: „Namaz u njegovo vrijeme.“ Upitah: „A zatim koje?“  Reče: „Dobročinstvo roditeljima.“ Upitah: „A zatim koje?“ Reče: „Borba na Allahovom putu.“ (Muttefekun alejh)   
Od Abdullaha ibn Amra ibn Asa r.a. se prenosi da je rekao: „Došao je čovjek Poslaniku a.s. i rekao mu: „Dajem ti prisegu na hidžru i džihad s čežnjom da me Uzvišeni Allah nagradi za to.“  Upita ga Poslanik a.s.: „ Je li ti neko od roditelja živ?“ Reče: „Da, oba roditelja su mi živa.“ Upita ga Poslanik a.s.: „I ti čezneš da te Uzvišeni Allah nagradi?“ Reče: „Da.“ Reče mu Poslanik a.s.: „Onda se vrati svojim roditeljima i na najljepši način ih pazi i budi sa njima.“ (Muttefekun alejh).
S dobročinstvom prema roditeljima čistimo sebe od velikih grijeha, kao što se prenosi od Ahmeda r.a.: „Dobročinstvo prema roditeljima poništava velike grijehe.“

A nema ničega boljeg za čovjeka od toga da su njegovi roditelji zadovoljni sa njim i da mu čine dovu, jer ta dova je primljena i neće biti odbijena. Prenosi se da je  Musa a.s. pitao svog Gospodara: „Gospodaru, pokaži mi ko će biti moj drug u Džennetu?“ Pa mu Uzvišeni Allah objavi: „O Musa, onaj čovjek koji prvi proðe ovim putem pored tebe on će biti tvoj drug u Džennetu.“ I proðe pored njega jedan čovjek, a Musa a.s. krenu za njim želeći da dozna šta ovaj čovjek čini da bi dostigo tu deredžu da bude u društvu poslanika a.s. u Džennetu? Ččovjek stiže do jedne kuće, uðe u nju i sjede ispred jedne starice, pa uze meso koje je donio sa sobom i ispeče i zalogaj po zalogaj nahrani onu staricu, a zatim je napoji i izaðe iz kuće, pa ga upita Musa a.s.: „Tako ti Allaha, ko je ona?“ A čovjek, ne znajući ko ga pita, reče: „Ona je moja majka.“  Pa mu reče Musa a.s.: „A zar ona ne moli Allaha za tebe?“ Odgovori mu ovaj čovjek: „Ona moli Allaha za mene samo jednom dovom i nikad je ne mijenja.“ Reče mu Musa a.s.: „Šta kaže ona u toj dovi?“ Odgovori mu: „Ona stalno moli u toj dovi za mene riječima: – Allahu moj, učini mog sina drugom Musa'a ibni Imrana u Džennetu.“ Pa mu reče Musa a.s.: „Raduj se! Allah je primio njenu dovu, a ja sam Musa ibn Imran!“
I ovo je zbog bereketa dove majke, zato što se dova roditelja prima.
Veliko je poniženje i opasnost za čovjeka ako ne stekne Allahov oprost i milost zbog dobročinstva prema roditeljima, kao što i upozorava Poslanik a.s.: „Prenosi se od Ebu Hurejre r.a. da je Poslanik a.s. rekao: „Ponižen je, ponižen je, ponižen je ko doživi da mu roditelji ostare, jedno ili oboje, a ne uðe u Džennet!“ (Prenosi ga Muslim).
I na kraju, da li možemo činiti dobročinstvo prema roditeljima poslije njihove smrti i da li i tada imamo dužnosti prema njima?
Od Ebu Seida Malika ibn Rebia Es-Sa'dija r.a. se prenosi da je rekao: „Dok smo sjedili kod Poslanika a.s. doðe čovjek iz plemena Benu Seleme i reče: „ O Allahov Poslaniče, da li je ostalo nešto od dobročinstva prema roditeljima što mogu činiti poslije njihove smrti?“ Reče Poslanik a.s.: „Da! Da im činiš dovu i da moliš Allaha da im oprosti grijehe, da izvršiš njihove ugovore i emanete koji su ostali iza njih, da uspostaviš rodbinsku vezu koja se ne uspostavlja osim preko njih i da poštuješ njihove prijatelje.“ (Prenosi ga Imam Ahmed, Ebu Davud, Ibn Madže i Hakim)
A najljepše vrijeme u kojem možemo upućivati dove jeste vrijeme namaza, kako se prenosi od imama Mudžahida r.a.: „Namaz je propisan da se obavlja u najboljim satima, pa na vama je da dovite poslije namaza.“ I tada treba moliti Uzvišenog Allaha da oprosti roditeljima i da im da svako dobro i na ovom i na budućem svijetu. Takoðe je rekao Ibn Ujejne r.a.: „Ko klanja pet vaktova namaza – zahvalio je Uzvišenom Allahu, a ko uputi dovu na kraju namaza za svoje roditelje – zahvalio je roditeljima.“
I neka naša posljednja dova bude: „Allahu naš, smiluj se našim roditeljima kao što su oni bili prema nama milostivi dok smo bili mali!“ Amin!

Mr. Senad-ef. Halitović