HomeGlas islamaAnalizeJedna lasta ne čini proleće 8. Maja 2011. Analize 791 |Glas islama|213|IZ MOG BEOGRADSKOG UGLA|Ana Mileusnić| Lepo vreme i topli prolećni dani iz kuća su izmamili sve, što se kaže, od „sedam do sedamdeset sedam godina“. Ulice i ozeleneli parkovi Beograda su puni sveta. Meðutim, lepi dani doneli su i nova dešavanja na političkoj sceni. Tako, dok jedni drže mitinge, štrajkuju glaðu i zeðu, nadajući se da će uticati na vlast, drugi se bore za izborne poenčiće izjavama i tobožnjom brigom za ugrožene. Jedan od tih ubirača poena je i bošnjački Sejdo Bajramović, to jest ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić. Oglasio se dotični i to ni manje ni više nego na Nacionalnom dnevniku. Samo, ako je neko pomislio da se Ljajić u svojoj govoranciji založio za prava Bošnjaka, taj se silno prevario. Moram priznati da sam i sama bila iznanaðena kada sam čula šta izlazi iz usta ovog „genijalca“. Poče gospodin ministar svoju govoranciju pričom kako su u Srbji ugrožena prava Roma, te kako problem predstavlja to što veliki broj njih nema dokumentaciju, kao i to što se ne nalaze u evidenciji, pa zbog toga nije u situaciji da svima pomogne (!?). Bilo mi je čudno što ovaj beogradski vazal prvo spominje Rome, uz dužno poštovanje istih, jer prosto mi je bilo logično da prvo spomene Bošnjake jer je pripadnik tog naroda, a u krajnjoj liniji od njega je i poslat u Beograd. Meðutim, kako se izlaganje ovog gospodina nastavilo, iznenaðenju i čuðenju nije bilo kraja. Taman kada sam pomislila da će se Rasim u nastavku izlaganja osvrnuti na bošnjačka prava, on poče da priča o invalidima i o tome kako se trudi da im pomaže. Ovom pričom se završio prilog na Dnevniku. Mada, ta priča o invalidima je potpuno izlišna jer znam iz izjava ovih nesrećnih ljudi da im dotični baš i ne pomaže. Ne kažem, možda postoji neki pojedinačni slučaj, ali „jedna lasta ne čini proleće“. Jedina aktivnost za koju sam čula u beogradskoj čaršiji za ministra Ljajića je deljenje po dvesta grama kafe potencijalnim glasačima! Nije sporno to što bošnjački Sejdo Bajramović želi da pomogne Romima i invalidima. Naravno da bi trebalo, ali gde su Bošnjaci u celoj priči? Šta je sa nedostatkom mesta za islamsku molitvu, sa mestima za dostojanstvenu islamsku sahranu, sa pravima veroučitelja…? To su pitanja na koja bi trebao da odgovori Rasim Ljajić i da pokuša već jednom da ih reši. Samo izgleda da je on, zanešen „svetlima velikoga grada“, zaboravio ko je, šta je i odakle je, a pre svega zahvaljujući kome je i došao u taj isti veliki grad.
