HomeGlas islamaPitanja i odgovoriNadoknada za datu krv 9. Jula 2007. Pitanja i odgovori 1441 PITANJE: U jednom od prošlih brojeva Glasa islama govorili ste o uticaju davanja krvi na uspostavljanje rodbinskih veza i tom prilikom objasnili da davanje krvi ne utiče na uspostavljanje srodstva izmeðu davaoca i primaoca. Interesuje me da li je dozvoljeno uzeti nadoknadu (naplatiti) za datu krv? ODGOVOR: Davanje krvi jeste, prije svega, veliki ljudski humani gest, kojim se prevashodno želi pomoći osobi koja je unesrećena, gdje su isključeni svi dunjalučki lični interesi. Imajući prethodno navedeno u vidu, jasno je kakav je stav uleme po ovom pitanju. Naime, većina islamske uleme se slaže da je zabranjeno (haram) uzimati materijalnu nadoknadu za davanje krvi (to jest prodavati krv), a tog je stava i Vijeće za fikh u Mekki, koje je 26. februara 1989. godine donijelo odluku o zabrani. (Fikhu-n-nevazil, tom 4, str. 157) Zabrana je ustanovljena na kur'anskoj zabrani konzumiranja krvi, strvi i svinjskog mesa, a takoðe se prenosi od Poslanika a.s. da je zabranio prodaju krvi. Zabrana uzimanja nadoknade za davanje krvi važi za normalne okolnosti, što znači da se u izuzetnim okolnostima, u situaciji nestašice krvi, to jest situaciji nužde, može ova zabrana prekršiti, ukoliko ne postoji način da se na halal način doðe do davaoca krvi čija je krv neophodna za spas unesrećenih osoba. U ovom slučaju, slučaju nužde, to jest nestašice krvi, nadoknada koja se nudi davaocima krvi ima za cilj da podstakne davaoce da daju neophodne količine krvi, da bi se na taj način spasili ljudski životi. Ovo odstupanje od načelne zabrane jeste ustanovljeno na fikhskom pravilu da "u situaciji prijeke potrebe dozvoljava se ono što je inače zabranjeno”. Dozvola davanja nadoknade u ovom slučaju jeste radi očuvanja ljudskog života i dat će se samo u slučaju kada nema dobrovoljnih davaoca krvi. Ukoliko ih ima dovoljno, nije dozvoljeno davati nadoknadu nekom drugom. Osoba koja je primorana dati nadoknadu za krv koja joj je potrebna, za to neće biti odgovorna pred Uzvišenim Allahom, meðutim, osoba koja traži i prima nadoknadu za datu krv, čini zabranjeno djelo, uzima novac koji joj je zabranjen, a to znači da sebe i svoju porodicu hrani na haram način. Ukoliko dobrovoljnom davaocu krvi, nakon što je dao krv, bude ponuðena odreðena nagrada ili poklon od strane primaoca krvi, a koju davaoc nije tražio, niti ga je ona podstakla na davanje krvi, dozvoljeno mu je istu primiti jer je ona znak pažnje i poštovanja davaocu od strane primaoca, a nikako nije plaća ili cijena humanom djelu koje je davaoc učinio.
