HomeGlas islamaIntervjuSrbija gura problem Sandžaka pod tepih 6. Februara 2009. Intervju 851 Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer ef. Zukorlić Odnos države prema ovom prostoru je i dalje nekorektan i proteklih decenija državni organi su delovali isključivo sa namerom da situaciju kontrolišu, a nipošto da definišu probleme i da ih rešavaju. Mi smo pokazali spremnost da budemo graðani Srbije i da ćemo Srbiju graditi kao svoju državu.Osnov za rešavanje nagomilanih problema je stanje u privredi, odnosno razvoj kao neophodnost za relaksaciju svih odnosa. Muamer ef. Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, stalno je u žiži javnosti kao jedan od najviðenijih ljudi u Raškoj oblasti. Predvodnik jedne od dve meðusobno sukobljene strane muslimanskih vernika, insistira na tome da se zalaže za mir i bratstvo meðu svim pripadnicima te verske zajednice, da je Sarajevo duhovni centar za muslimane Balkana, ali da je Srbija njihova jedina domovina. Da li su incidenti u novopazarskom Domu kulture bili kulminacija sukoba meðu muslimanima, nakon koje možemo očekivati stišavanje sukoba i manje strasti? – To što se desilo u Domu kulture samo pokazuje koliko ima negativne energije u Sandžaku, nakupljene po raznim relacijama, a naročito u domenu političkih faktora. I ne mislim da je to bila kulminacija jer takvi incidenti ne predstavljaju ni kraj ni početak priče. Mislim da se problemi i dalje guraju pod tepih i da se država i politički akteri u Sandžaku sa tim problemima ne nose na pravi način. Šta stoji iza tih sukoba? Borba za vlast ili verska pitanja? – Situacija u Sandžaku se komplikuje. Odnos države prema ovom prostoru je i dalje nekorektan, i proteklih decenija državni organi su delovali isključivo sa namerom da situaciju kontrolišu, a nipošto da definišu probleme i da ih rešavaju. A kako rešiti probleme? – Osnov za rešavanje nagomilanih problema je stanje u privredi, odnosno razvoj kao neophodnost za relaksaciju svih odnosa. Stanje u privredi, putna infrastruktura i ostale pretpostavke za razvoj ovde nedostaju. Imali smo samo pozitivnu retoriku političara, ali se uvek ispostavljalo da je reč samo o političkoj ili materijalnoj podršci svojim političkim partnerima. Odnos prema Bošnjacima je potpuno drugačiji od onoga što je proklamovano: tolerišu se pokušaji cepanja islamske zajednice i organa, pokušaji koji su imali u početku glasnu, a kasnije prećutnu podršku. Postoji samo jedna islamska zajednica, kao i druge tradicionalne verske zajednice u Srbiji. Ima li diskriminacije muslimana u Srbiji? – Kada govorimo o diskriminaciji, nedavno se desilo da je Vlada Republike Srbije poklonila Srpskoj pravoslavnoj crkvi hotel u blizini manastira Sopoćani, i to treba podržati. Sa druge strane, imamo oduzimanje vakufske imovine. Imamo paradoks da je u okviru istog privrednog subjekta, kome je zapravo izuzet hotel Sopoćani, bila u posedu Islamske zajednice kao vakufska imovina do 1945. godine Novopazarska banja. Više puta smo tražili povraćaj ovog objekta u skladu sa zakonom, o šta su se nadležni organi oglušili. Dakle, ista situacija, a jedan odnos prema SPC, drugi odnos prema Islamskoj zajednici. To šalje negativnu poruku muslimanima u Sandžaku i muslimanima u celoj Srbiji. Da li su neki zapadni ambasadori, preteći odvajanjem od Srbije Vojvodine, Raške oblasti i juga Srbije, doprineli izvesnoj podozrivosti prema muslimanima koji dolaze sa prostora Novog Pazara, Tutina, Sjenice i drugih opština? – Vidite, problem je star nekoliko decenija, tako da izjava ma kog diplomate može da se koristi samo kao izgovor. Mi možemo govoriti samo o odnosu države prema ovoj regiji. Ako država pristupi rešavanju problema, onda nema potrebe za meðunarodnim faktorom. Ako se problemi gomilaju, onda se ukazuje potreba za internacionalizacijom i ulogom inostranih faktora i diplomata. Više puta ste govorili o jedinstvu muslimana u Srbiji. Šta pod tim podrazumevate? – To je kategorija koja je po Ustavu Islamske zajednice u Srbiji definisana, jer ima obavezu da objedini muslimane kao versku kategoriju, organizuje u verskom smislu kroz organe Islamske zajednice, džamije i predstavničke organe, kako bi imali kvalitetnu duhovnu uslugu. A šta podrazumevate pod izrazom „jedinstvo Bošnjaka"? – Jedinstvo Bošnjaka je takoðe pravo svakog nacionalnog korpusa, kao i svakog drugog, da se organizuje u okviru svog etničkog entiteta i u skladu sa zakonskim aktima države, kao i meðunarodnim dokumentima, kako bi sačuvali svoj nacionalni i kulturni identitet. Naravno da se naši interesi ovde prepliću kroz obe kategorije – Bošnjak i musliman. Kada je u pitanju vera, onda su obuhvaćene i kategorije Bošnjaka, Albanaca i Roma i drugih koji pripadaju islamu, odnosno Islamskoj zajednici u Srbiji. Da li muslimani Srbije treba da Tursku doživljavaju kao svoju majku? Zar Srbija nije vaša domovina? – To je moja izjava koja podrazumeva versko-kulturološku dimenziju i ja stojim iza nje. S obzirom na to da se kultura većine naroda značajno napaja iz verskih resursa, sasvim je normalno da je ta veza sa Turskom izuzetno jaka. Prema tome, ne vidim apsolutno zašto bih taj stav problematizirao. Mislim da su i drugi narodi na Balkanu u značajnoj meri prožeti kulturom koja je ostala iza Osmanskog carstva. Niste mi dogovorili na pitanje. Da li je Srbija vaša domovina? – Jako je teško izlečiti sve emotivne rane nakon svih onih ratova, posebno ako pripadate narodu koji je prošao i Srebrenicu i sve druge zločine. I pored toga, mi smo pokazali spremnost da budemo graðani Srbije i da ćemo Srbiju graditi kao svoju državu, kao svoju domovinu. A zauzvrat tražimo da nas država tretira kao svoje graðane, a ne kao graðane drugoga reda. Želimo da država ispoštuje ono što stoji u Ustavu i zakonima. Šta vam znači Sarajevo, koje tako često posećujete i pominjete, a u bliskim ste odnosima i sa Mustafom Cerićem? – Sarajevo je svojevrsni verski i duhovni centar za sve Bošnjake i muslimane u Srbiji i muslimane na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana. Sarajevo kao sedište islamske zajednice je takvo za većinu muslimana u BiH, za većinu muslimana u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, i to je i službeno tako, jer su ti ljudi to prihvatili novom reorganizacijom islamske zajednice. Albanski korpus muslimana na Balkanu to nije prihvatio. Kako će to biti u budućnosti, videćemo, s obzirom na to da su integracioni procesi na globalnom planu pred nama. Postoji potreba neke balkanske islamske zajednice, ne u hijerarhijskom smislu, ali u smislu neke unije koja će koordinirati i sinhronizovati akcije i verske potrebe muslimana sigurno… D. Bašović Intervju za dnevni list Pravda objavljen 05.02.2009. godine
