Tadić koristi Miloševićeve recepte

Vlada
Srbije u pogledu Sandžaka ponavlja iste greške, koje je činila prema
Kosovu. Evidentan je nedostatak političke volje za odgovarajućim
dijalogom i meðusobnim poštovanjem, odnosno, prisutno je ignorisanje
legitimnih predstavnika Sandžaka. Time se otvaraju mnoga nepotrebna
pitanja o širini i dubini diskriminacije etničke i verske manjine.
Najnoviji problemi sa imenovanjem veroučitelja i uskraćivanjem normalnog
odvijanja islamske veronauke od strane ministarstva prosvjete, dodatno
su usložili situaciju na Sandžaku. Problemi vezani za Islamsku zajednicu
u Srbiji producirani su osnivanjem paralelne islamske verske zajednice,
koju je instalirao tadašnji premijer Vojislav Koštunica 2007. godine.

Znao je Milošević šta radi: Boris Tadić, tužni učenik

Photo: Stock

Meðunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije
(IFIMES) iz Ljubljane, objavio je analizu „Krah pravosudnog sistema u
Srbiji“ iz koje objavljujemo najzanimljivije delove koji se tiču uloge
predsednika Borisa Tadića, odnosa države prema tajkunima, medijske
situacije i političkih žarišta poput Sandžaka.

KAKAV JE UTICAJ PREDSEDNIKA TADIÆA:
Predsednik Srbije Boris Tadić kao i ostali političari iz njegovog
političkog okruženja pokušavaju u Briselu izgledati kao vrlo moderni,
proevropski političari. Meðutim, na zapadnom Balkanu oni svojim
delovanjem sasvim sigurno to nisu.

Činjenica je, da je predsednik Tadić i dalje ostao predsednik
Demokratske stranke (DS) i posle izbora za predsednika Srbije. Tadić je
pored predsednika Kosova Fatmira Sejdijua (LDK), jedini predsednik koji
istovremeno obavlja duple funkcije – predsednika stranke i države.
Verovatno je to bio i razlog da je Tadić podržao zakon o duplim
funkcijama, čija primena može uticati na povećanje stepena korupcije.
Prema indeksu korupcije Transparency Internationala, Srbija se nalazi na
visokom 83. mestu. U Srbiji je uspostavljeno faktičko stanje da je
predsednik Tadić uveo predsednički sistem bez promene Ustava Srbije

Uticaj kabineta predsednika Republike Srbije na medije odvija se
preko marketinga. Predsednik Tadić je okružen ljudima koji se jako dobro
razumeju u marketing. Srpska politička i medijska scena se sve više
pretvara u marketinško polje gde se spinuje, gde jedna afere prekriva
drugu. Cilj je skretanje pažnje sa najvažnijih tema i problema sa kojima
se suočavaju graðani, a to su nezaposlenost, siromaštvo i teška
ekonomska situacija. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da su to teme
koje ljude najviše interesuju. Analitičari smatraju da je uticaj
predsednika Srbije Borisa Tadića prisutan u svim sferama života u Srbiji
u kojima želi da ima svoj uticaj.

Zdravica za Tadića: Bogoljub Karić, Moskovljanin

Photo: Dragan Kujundžić

DA LI SE BORIS TADIÆ SKRIVA IZA BOGOLJUBA KARIÆA: Analitičari
upozoravaju na skoro zaboravljenu činjenicu da je predsednik Tadić za
vreme voðenja ministarstva telekomunikacija, bio i predsednik Upravnog
odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je imala zajedničku kompaniju
„Mobtel“ sa Bogoljubom Karićem. Iz tog perioda nije razjašnjena uloga
predsednika Tadića u postupku pokretanja stečaja, utvrðivanja visine
unetog osnivačkog kapitala, pripremanje kompanije za prodaju za kupca,
koji se vezuje za njegovu Demokratsku stranku (DS), sponzorstva koja su
išla po nalogu Borisa Tadića i slično, istražni organi u dosadašnjem
radu nisu saslušali niti procesuirali predsednika Tadića po ovim
pitanjima.

SA KIM SE SRBIJA OBRAČUNAVA: Aktualna dešavanja u
Srbiji neizbežno postavljaju pitanje sa kim se Srbija obračunava? Očito
se Srbija obračunava sa nosiocima velikog kapitala. Ta ista država je
omogućila da se posle 5. oktobra 2000. obogate pojedinci kao što je
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije „Delta“. Činjenica je da je
Miroslav Mišković svoje bogatstvo najviše uvećao upravo posle 2000.
Godine, odnosno dolaskom Demokratske opozicije Srbije (DOS) na vlast.
Koncepcija obračuna koristeći pravosudne institucije se ni u čemu ne
razlikuje od one koju je koristio Slobodan Milošević prilikom borbe za
vlast.

Miodrag Kostić, Zoran Drakulić, Milan Beko, Vojin Lazarević, Miroslav
Mišković? Ko je sledeći? Počelo je sa Bogoljubom Karićem koji je
osnovao političku partiju „Snaga Srbije“, koja je predstavljala
potencijalnu opasnost na političkoj sceni Srbije posebno za Demokratsku
stranku Srbije (DSS) tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koji je i
započeo progon Karića. Uvidom u registar političkih partija vidljivo je
da je Bogoljub Karić još uvek predsednik političke partije „Snaga
Srbije“, što opravdano otvara pitanje političke motivisanosti ovog
slučaja. Očito, u Srbiji, zakon nije jednak za sve. To se primećuje i u
slučaju Bogoljuba Karića, koji je osuðen pre nego što je i započeo
sudski proces. Sve upućuje da se radi o ozbiljnom kršenju prava na
pravično suðenje i presumpciju nevinosti garantovanu članovima 10 i 11
Univerzalne deklaracije o pravima čovjeka. To potvrðuje i medijski linč,
koji se u ovom slučaju vodi preko sprege pojedinih medija i izvršne
vlasti protiv izabranih pojedinaca. Informacije iz krugova blizu jednom
ili drugom ministarstvu ili tužilaštvu na koje se mediji pozivaju, a od
kojih se te institucije javno ne distanciraju, postavljaju sasvim
legitimna pitanja i o nezavisnosti i profesionalnosti tih organa kao i
medijske najave o oduzimanju imovine Bogoljubu Kariću i članovima
njegove porodice opravdanim postavljaju pitanje – da li će najavom
aktivnosti oduzimanja imovine još dodatno kršiti ljudska prava porodice
Karić i drugih koji ne budu po meri aktuelne vlasti? Da li će takve  i
slične aktivnosti državnih organa usporiti put Srbije u EU?

Karakteristično za demokratske države je da omogućavaju fer i pošteno
suðenje, odbranu sa slobode i jednak tretman za sve graðane. Zbog gore
navedenog stvara se utisak da u slučaju Bogoljuba Karića to nije
omogućeno, već da je on već osuðen pre početka eventualnog sudskog
procesa što je vidljivo iz izveštavanja medija u Srbiji i izjava
pojedinih najviših srpskih zvaničnika.

Jedva čekam da se ošišam do glave: Snežana Malović, željna promena

Photo: BETA/Vladimir Milovanović

Sudstvo je i dalje u rukama vlasti. Ustavni sud Srbije ni posle više
godina od podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o
ekstraprofitu i Zakona o oduzimanju imovine nije odlučivao. Ministrica
za pravosuðe Srbije Snežana Malović u dnevnom listu „Danas“ od 14.8.2010
piše dnevnik u kojem se otvoreno meša u nezavisnost sudstva, komentira
pojedine slučajeve i „daje uputstva“ pravosudnim organima šta treba da
rade u konkretnim slučajevima, posebno naglašavajući slučaj porodice
Karić. Opravdanim se postavlja pitanje nezavisnosti i profesionalnosti
pravosudnih organa i uticaja vlasti, čiji je simbol predsednik Tadić.

MEDIJSKE SLOBODE I NOVINARI: Srbija se na lestvici
Freedom Housa, po slobodi medija, nalazi na 78. mestu. Analizirajući
situaciju na medijskoj sceni vidljive su mnoge sličnosti sa periodom za
kojeg se mislilo da je stvar prošlosti, ali sadašnja situacija još uvek
podseća na vreme Miloševićeve vladavine. Demokratska vlast Srbije ni
posle deset godina nije uspela da pronaðe nalogodavce i ubice novinara
Slavka Æuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović. Skorašnji napadi i
pretnje pojedinim novinarima (Dejan Anastasijević, Brankica Stanković,
Teofil Pančić) govore o tome da u nekim slučajevima i najosnovnija
bezbednost ove profesije još uvek nije osigurana. S druge strane,
potrebna je i celovita rasprava o samostalnosti i nezavisnosti pojedinih
medija.

NA SANDŽAKU MOGUÆA ESKALACIJA KONFLIKTA: Vlada
Srbije u pogledu Sandžaka ponavlja iste greške, koje je činila prema
Kosovu. Evidentan je nedostatak političke volje za odgovarajućim
dijalogom i meðusobnim poštovanjem, odnosno, prisutno je ignorisanje
legitimnih predstavnika Sandžaka. Time se otvaraju mnoga nepotrebna
pitanja o širini i dubini diskriminacije etničke i verske manjine.
Najnoviji problemi sa imenovanjem veroučitelja i uskraćivanjem normalnog
odvijanja islamske veronauke od strane ministarstva prosvjete, dodatno
su usložili situaciju na Sandžaku. Problemi vezani za Islamsku zajednicu
u Srbiji producirani su osnivanjem paralelne islamske verske zajednice,
koju je instalirao tadašnji premijer Vojislav Koštunica 2007. godine.

Dogaðaji su kulminirali nedavnim odstranjivanjem rektora
Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru Mevluda Dudića iz vladine
komisije za veronauku i imenovanjem novog člana iz minorne paralelne  islamske zajednice iz Beograda, koju podržava veći dio srpske politike.
Iako član 132. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja eksplicitno
propisuje da na osnovu liste predložene od strane tradicionalne crkve i
verske zajednice – direktori škola imenuju veroučitelje, to nije
omogućeno reprezentativnoj Islamskoj zajednici u Srbiji sa sedištem u
Novom Pazaru. Prema Zakonu u komisiji za veronauku su predstavnici
crkava i verskih zajednica. Dakle, Vlada odlučuje o predstavnicima
nadležnih ministarstava u toj komisiji. Meðutim, u toj komisiji Vlada ne
može odlučivati o predstavnicima crkava i vjerskih zajednica kao što je
učinila u ovom slučaju. Možda je upravo sada poslednja šansa za Srbiju
da započne razgovore sa predstavnicima Sandžaka. Sadašnja politika
Srbije putem ignorisanja Sandžaka sve više udaljava Sandžak od Srbije.
Srbiji je preko potrebna decentralizacija, koja bi rešila mnoge
probleme, time i regije Sandžak.

Idealno mesto za političke sukobe: Novi Pazar
Photo: Samir Delić

Mnogi upozoravaju da su na Sandžaku rasporeðene jake policijske
(žandarmerijske) snage i prisutni brojni pripadnici tajne službe, koji
ne mogu doprineti stabilizaciji tog dela Srbije, nego, naprotiv,
destabilizovati i eventualno izazvati nepotreban konflikt. Ne isključuje
se mogućnost proglašenja autonomije i donošenja Ustava Sandžaka.
Decentralizacija kao proces demokratizacije i ubrzanog razvoja može
ponuditi prave odgovore na izazove i prava sredstva za ostvarivanje
boljih materijalnih preduslova za svestrani razvoj manje razvijenih
područja, a Sandžak to očigledno jeste.

Meðunarodni institut IFIMES smatra da predstavnici meðunarodnih
organizacija, a pre svega predstavnici EU, moraju pojačati svoj
monitoring u Srbiji, jer (ne)evropsko delovanje i pojedini potezi Vlade
Srbije mogu dovesti u pitanje evropski put Srbije i izazvati nepotrebnu
eskalaciju konflikta. Posebno je potrebno pojačati monitoring nad
pravosuðem, politički motiviranim sudskim procesima, (ne)aktivnostima
hapšenja i procesuiranja optuženih za ratne zločine.

Ljubljana, 3.septembar/rujan 2010.