Ni naš, ni njihov

| Glas islama | Broj 198 | Analize | Autor: Sead Šaćirović |
Jusufspahić Junior mu doðe kao pačarva u rukama obijesne snahe, tj. režima, koji ga koristi da ponešto preko pačarve očisti i zataška, te smanji negativni uticaj kojeg čine prema muslimanima. Pa kada se muslimani požale da su diskriminisani, on je tu da klikne: „Ne, nismo diskriminisani, mi imamo sva prava, samo nam fali groblje.“

Kad neko „prolupa“, ako je mlad – kažu hadžamija, ako je star – vele da je omatufio, izlapeo i ne treba mu zamjerati. Meðutim, ako neko lupa od svog postanka i ne zna šta priča, te baš oubrazi, onda za takvog vele da je arsuz ili šer-budala, pa mu se ne može ništa. Koliko je takvih arsuza i šer-budala po zemlji Srbiji, od njih se hodati ne može.
U koju kategoriju staviti Jusufspahića Juniora, u arsuze ili hadžamije, procijenite sami. On od kako je postao i progovorio ne zna šta priča, a još manje kuda ta priča vodi. Da li je uopšte ikada prestao da lupa kao „Maksim po diviziji“? Da li je on ikada rekao nešto pametno, što je u interesu muslimana Bošnjaka? Da li je učinio kakva dobra za njih, posebno za one u Beogradu i okolini? U čije ime on nastupa? Nikada na legalnim izborima nije biran da predstavlja muslimane i bude im muftija? Kod njega je stvar oko nasljeðivanja titula kao u Sjevernoj Koreji – sve ide po babu i stričevima, a kod njih još bliskije, sa baba na sina -prenesi titulu! Šta će im izbori kada je tu režim da prizna sve te silne nelegitimne i nelegalne radnje, samo nek’ je u interesu Srbije, pa ne mora da je legitimno i legalno. Režim je tu da krši Zakon i podržava bezakonje kada su u pitanju muslimani Bošnjaci. U ovakvoj konstalaciji stvari Junioru nije bitna podrška muslimana, niti kolika je ona. Bitno je da se on održava na talasima režima i da u tome uživa, pa lupeta li lupeta. Baš se osilio, pa počeo i da prijeti.
Na sva ova pitanja odgovor je isti – poltronstvo, izdaja, lični hir i bogaćenje, privatna praksa i interesi koji se poklapaju sa voljom i interesima režima kojem treba dežurna ahmedija da njome potire kal i nepravdu koju čine prema muslimanima u ovoj državi. Jusufspahić Junior mu doðe kao pačarva u rukama obijesne snahe, tj. režima, koji ga koristi da ponešto preko pačarve očisti i zataška, te smanji negativni uticaj kojeg čine prema muslimanima. Pa kada se muslimani požale da su diskriminisani, on je tu da klikne: „Ne, nismo diskriminisani, mi imamo sva prava, samo nam fali groblje.“ Taman tako, Juniore, aferim. Muslimanima baš fali groblje, jer drugo ništa i nemaju, niti se čemu mogu nadati od režima koji otvoreno krši zakone kada su pitanju „poturice“, kako oni u kuloarima sve nas zovu, pa i tebe, Juniore. Tako, Junior, u svakom oskudnom momentu za režim bude tu, da se naðe i usisa sve što vlast pljuje, posebno po muslimanima. On je tu i da zamijeni vlast kada mu se naredi da pljune po svojima, po onom sjemenu iz kojeg je iznikao (u svakom žitu kukolja ima), pa je skoro rekao da smo većina „korov kojeg treba počistiti“.  Kako ovakve izjave može izgovoriti čovjek koji nosi ime posljednjeg Božjeg poslanika s.a.v.s. Pitate se zašto ga ne oslovljavam po imenu, već Junior ga zovem. Žao mi da časnim imenom našeg Resula nazivam nekoga ko pljuje po svojima, gazi po časti i dostojanstvu muslimana Bošnjaka čije sjeme nosi i korijene vuče.
Na kraju, postavlja se pitanje čiji je Junior, naš ili njihov? Jedno je sigurno – što je više tamo njihov, manje je naš. Kako može biti naš kada je njihov i kada se zalaže da većina nas budemo počišćeni. Kada konstantno napada svoje sunarodnike i svojim radom čini suprotno od interesa većine koju naziva korovom. Opšte je poznato da je na ovim prostorima i „mali Mujo išao kud i svi Turci“. Možda Junior nije više ni mali Mujo, možda više voli da je Marko, ali sve jedno, oni koji ovu lekciju nisu naučili ostaje im da čekaju prvu priliku kad će im se reći: „Naš više nisi, a svoji te ne primaju, zato uzmi Marko ralo i volove, pa ori drumove, liči ti!“