HomeGlas islamaAnalizeTaslidžanska maglovita sevdalinka 14. Februara 2023. Analize, Glas islama 416 U mojoj maglovitoj Taslidži zimski sabah traje ama najduže na dunjaluku. Od kako mujezin zauči sabahski ezan i razbudi sve vjerujuće ljude, pa sve do podnevskog otkucaja na Sahat kuli, koja svojim kucanjem kazuje da je tu, al’ ne vidi se od guste magle, a sunca nema pa nema. Znalo je, vallahi, danima da stoji tako tmurno i sivo, pa da nas onaj oblak magle sebično krije od dušmanskih očiju. Takvog jednog maglajli dana se danas sjetih, pa mi na hatar pade moja nena Fatima i njena hićaja o taslidžanskoj magli. Nena Tima bi sjedila na kameriji i svojim pogledom bi kroz demire na pendžeru gledala daleko u minaret Husein-pašine džamije i srkala fildžan ačik kahve, al’ tog sabaha joj magla zaklonila pogled, pa ona svojim mehkim glasom poče da veze riječ na riječ. Tu priču je čula od svoje majke Devle, a ona od svoje i sve tako unazad do osmanlijskog zemana u Taslidži. „Eh moje dijete, od kako je kika i vijeka po Taslidži pada magla. Eto tako, mãma bi pričala da je ovdje bio jedan momak iz Stambola, asker, i zagleda se u jednu Ćulahušu iz Moćevca. Boga mi, oni dosta ašikovaše i gledaše se kroz pendžer, te tako jedne ašik noći obećaše se jedno drugom. Nakon nekog vakta šejtan donese naku naredbu da on ide iz Taslidže u neku drugu čaršiju i tamo službuje. Aman ya Rabi, njih dvoje se has okahriše. On joj poruči da će dan prije polaska kod baba joj doći i tražiti je, pa onda s hairom oboje da idu. Kad hoćeš, taj dan sami Allah naredi pa po Taslidži pade magla povazdan. Ama spustila se toliko gusta da insan prst pred okom ne vidje i svi oni gusti sokaci po Moćevcu bijahu isti. Krenu asker da luta po Moćevac mahali i traži kuću Ćulahovića, al’ ni hal-habera, nema kuće pa nema, te najposlije odusta. Cijelu noć ta djevica kraj pendžera bi, sjedi i pogledom traži zaljubljeno lice asker-efendije, al’ dragog joj nema. Kad najednom proli suze niz lice i tužnim avazom zapjeva onu čuvenu sandžačku sevdalinku Po Taslidži pala magla. Po Taslidži pala magla Po Taslidži pala magla, Jergi van, jergi van. Po Taslidži pala magla, Povazdan, haj povazdan. Dragi mi je rek'o doći U akšam, u akšam. Dragi mi je rek'o doći U akšam, haj u zeman. Dragi reče, pa poreče, Ne dođe, ne dođe. Dragi reče pa poreče, Ne dođe, haj ne dođe. Čekat ću ga cijele noći I vazdan, i vazdan. Čekajući kraj pendžera Zaspah ja, haj zaspah ja. Kad se dragi iz mehane Pomoli, pomoli, Kroz pendžer mi bijelo lice Obljubi, haj obljubi. Glas islama 327, R: Kulturna baština, A: Kenan Delić
