Plodovi znanja i mudrosti (9. dio)

 Ibn Mubarek, rahimehullah, upitan je koliko dugo treba učiti? Rekao je: “Do smrti.” (Džami'u bejjani-l-‘ilm)

Važnost postizanja znanja

Rečeno je Imamu Abdullahu ibn Mubarek, rahimehullah: “Kada klanjaš namaz zašto ne ostaneš sjediti s nama?” Odgovorio je: “Ja poslije sjedim sa ashabima i tabi'inima, gledam u njihove knjige i predaje. Šta ću s vama? Vi ogovarate ljude.”

Upitan je: “Dokle ćeš zapisivati znanje?” Rekao je: “Možda još nisam zapisao onu riječ od koje ću imati korist.”

Edeb uz znanje

Ibn el-Mubarek, rahimehullah, pričao je: “Posudio sam pero u Šamu od jednog čovjeka kad se moje slomilo i zaboravio sam da mu ga vratim. Kada sam stigao u Merv, vidio sam da je još kod mene, pa sam se vratio u Šam da bi mu ga vratio.”

Rekao je Ibn el-Mubarek: “Čudim se onome ko ne traži znanje, kako ga njegova duša može pozivati na lijepo ponašanje?”

Ibn el-Mubarek veli: “Lijepo ponašanje je nasmijano lice, činjenje dobra i suzdržanost od nanošenja štete drugome.”

I rekao je: “Čovjek nikada neće biti plemenit s bilo kojim znanjem ukoliko ga ne uljepša s lijepim ponašanjem.” (El-Adab eš-šer'ijja, 4,208)

I kaže: “Naučio sam da je vratiti jedan otuđeni novčić nekome vrijednije nego stotinu zlatnih dinara udijeliti kao sadaku.”

Skromnost bez umišljenosti

Ibn el-Mubarek je rekao: “Vrhunac skromnosti je spustiti se ispred onoga ko je ispod tebe u imanju i pokazati mu da nad njim nemaš prednost zbog dunjalučkih dobara. Također, da se uspraviš pred onim ko je iznad tebe u dunjaluku, kako bi mu pokazao da on time nema prednost nad tobom.” Upitali su ga za umišljenost? Rekao je: “Umisliti sebi nešto vrijednije što drugi nemaju.”

Koristiti izvorno znanje bez oponašanja

Poznati tabi'in ‘Ata’ kaže: “Najslabije znanje jest ono koje se uzme posredstvom viđenja, na primjer, da čovjek kaže: ‘Vidio sam tog i tog da čini tako i tako!’ Možda je taj nešto uradio pogrešno ili iz zaborava.”

Postupaj shodno mome znanju,

a ne obaziri se na moje postupke.

Koristit će ti znanje moje,

a neće ti naštetiti nemar moj. (Halil ibn Ahmed)

Nema stida pitati i tako učiti o vjeri

Uzvišeni Allah je rekao u Kur'anu:  “Reci: ‘Ako Allaha volite, mene slijedite, i vas će Allah voljeti i grijehe vam oprostiti!’, a Allah prašta i Samilostan je.” (Alu ‘Imran, 31)

“Pitajte učene, ako vi ne znate.” (El-Enbija’, 7)

“On je Svemilosni i o Njemu pitaj učenog.” (El-Furkan, 59)

Allahov Poslanik, alejhisselam, rekao je: “Zašto nisu pitali ako nisu znali? Lijek za neznanje je pitanje.” (Ebu Davud)

Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: “Ko bude sticao znanje radi nečega drugog, a ne radi Allaha, neka sebi pripremi mjesto u Vatri.” (Et-Tirmizi)

Hazreti Aiša, radijallahu anha, rekla je: “Divne li su žene Ensarijke! Stid ih nije sprječavao da se poduče vjeri.” (Muslim)

Mudžahid, rahimehullah, rekao je: “Dvojica neće načiti: stidljiv i ohol.” (Buhari)

Halifa Omer ibn ‘Abdulaziz, radijallahu anhu, rekao je: “O svemu sam naučio ponešto, osim ono o čemu sam se stidio pitati. Ostario sam, a to ne znam.” (Džami'u bejani-l-‘ilm ve fadlihi)

Tabi'in Ez-Zuhri, rahimehullah, rekao je: “Znanje je velika riznica, a ključ te riznice je pitanje.” (Ed-Darimi)

Postavljanje pitanja bez namjere za raspravom

Ka'b ibn Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, alejhisselam, rekao: “Ko bude sticao znanje kako bi se nadmetao s učenjacima, raspravljao s neznalicama ili njime privlačio pažnju ljudi na sebe, Allah će ga uvesti u Vatru.” (Tirmizi)

Poznati tabi'in Ibn Šihab ez-Zuhri kazuje da je Ebu Selema Abdullah ibn Šekik mnogo raspravljao s Ibn Abbasom, radijallahu anhu, pa mu je bilo uskraćeno veliko znanje kojem ga je on mogao podučiti. (Et-Temhid; Džami'u-l-bejan)

Ibn Džurejdž, rahimehullah, govorio je: “Sve što sam naučio od ‘Ata-a bilo je zahvaljujući mom lijepom ophođenju prema njemu.” (Ibn ‘Abdulberr, Džami'u-l-bejan)

Ebu Selema, rahimehullah, je kasnije govorio: “Da sam bio uljudniji prema Ibn Abbasu, mogao sam naučiti mnogo toga.” (Ed-Darimi; Ibn Abdulberr, Džami'u-l-bejan)

Halifa Ebu ‘Abbas el-Mustazhir, rahimehullah, rekao je: “Najkraći put do znanja učitelja jest uljudno ponašanje učenika.” (Sijeru a'lami-n-nubela’)

Poniznost pri postavljanju pitanja

Sin halife El-Mehdija upitao je kadiju Šerika, rahimehullah, u vezi s nekim hadisom, ali se Šerik nije osvrtao na njegovo pitanje. Neko upita kadiju: “Želiš li time poniziti halifinog sina?” “Ne želim to, ali učeni ljudi ne smiju upropaštavati znanje koje im je dato”, odgovorio je Šerik. Tada je halifin sin, shvativši da nije postupio onako kako treba, sjeo na koljena pred kadiju i ponizno mu ponovio isto pitanje. Šerik mu blage reče: “Tako se, sinko, stiče nauka.” (Sijeru a'lami-n-nubela’)

Ebu ‘Abdurrahman el-Havdi, rahimehullah, pripovijeda da je neki čovjek upitao ‘Affana ibn Muslima, rahimehullah, u vezi nekog hadisa, pa mu je on odgovorio. Međutim, taj mu čovjek reče da slabo čuje i da mu ponovi odgovor, našta mu ‘Affan reče: “Izgleda da kod tebe ništa ne funkcionira, a ne samo čulo sluha.” (El-Džami'a)

Ozbiljnost u ponašanju pred učiteljem

‘Abdurrahman ibn Omer, radijallahu anhu, rekao je: “Jedan se čovjek nasmijao na predavanju koje je držao ‘Abdurrahman ibn  Mehdi, rahimehullah, pa on je upitao ko se smije. Kada su mu pokazali na čovjeka koji se smijao, reče: – Stičeš znanje, a smiješ se?! Neću vam predavati mjesec dana.” (El-Hatib, El-Džami'a)

Bišr ibn Munzir, rahimehullah, odbio je podučavati ljude samo zato što su jače kucali na njegova vrata. (El-Džerhu ve-t-ta'dil)

Burhan el-Buka'i, rahimehullah. zapisao je da je neki stranac od njega zatražio da prati njegovo čitanje knjige i kada je opruženih nogu sjeo ispred njega, on mu reče: “Tebi je potrebniji edeb nego znanje zbog kojeg si došao.” (Fejdu-l-kadir)

Na nejasne stvari ne trošiti riječi i vrijeme

Halil ibn Ahmed rekao je: “Ako čovjeka neko upita je li razumio, ne treba odgovarati potvrdno, osim ako je uistinu shvatio, jer bi u protivnom mogao biti grješan zbog neistinite tvrdnje.” (Bedruddine-l-Kenani, Tezkiretu-s-samia ve-l-mutekellim)

Ibn Džema'a je govorio: “Učenik se ne treba stidjeti pitanja, ali isto tako ne treba se stidjeti da kaže: – Nisam to shvatio.”  (Tezkiretu-s-samia ve-l-mutekellim)

Ibn Mubarek, rahimehullah, upitan je koliko dugo treba učiti? Rekao je: “Do smrti.” (Džami'u bejjani-l-‘ilm)

Glas islama 369, R: duhovnost, A: Mr. Muharem-ef. Omerdić