Sloboda postavljanja pitanja kroz prizmu Sunneta

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Ljudi će neprestano postavljati pitanja sve dok se ne kaže: ”Ovo je stvorio Allah, pa ko je stvorio Allaha?” Pa ko god osjeti nešto od toga, neka kaže: ”Vjerujem u Allaha.'“ (Muslim)

 

Sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, slijedio je jedinstven pristup omogućavanju pitanja koja su se talasala u prsima ashaba da izađu na vidjelo. Ashabi su često imali pitanja o određenim stvarima, ali su se bojali izraziti ih zbog straha da će uticati na njihovu vjeru, ili zbog neobične smjelosti tih pitanja.

Međutim, plemeniti Učitelj, sallallahu alejhi ve sellem, nikada nije gušio ta pitanja. Njegova prsa nisu se stezala pred bilo kojim pitanjem, niti je odbijao odgovoriti na bilo koje pitanje. Tako su ta pitanja mogla biti izrečena otvoreno, umjesto da ostanu skrivena ili se istražuju u tajnosti. Dozvoljavao je ashabima da izraze ono što nose u svojim prsima, a zatim ih je upućivao na ispravan odgovor.

Prenosio je Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Došli su neki od ashaba Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i pitali ga: ”Mi osjećamo u sebi ono što se niko od nas ne usuđuje izgovoriti.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upita: ”Da li ste to osjetili?” Oni odgovoriše: ”Da.” On tada reče: ”To je jasan znak imana.'“ (Muslim) Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, također je rekao: „Ljudi će neprestano postavljati pitanja sve dok se ne kaže: ”Ovo je stvorio Allah, pa ko je stvorio Allaha?” Pa ko god osjeti nešto od toga, neka kaže: ”Vjerujem u Allaha.'“ (Muslim)

Imam Nevevi rekao je: „Što se tiče značenja hadisa i njihove pravne mudrosti, izjava Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ”to je jasan znak imana” znači da je veličanje tih misli i veliki strah od njih, kao i od samog izgovaranja, znak čvrstog imana. Jer, samo onaj ko je potpuno ispunjen vjerom i kojem su sumnje i nejasnoće nestale osjeća takvu veličinu i strah.

Također, rečeno je da šejtan došaptava samo onima koje je izgubio nadu da ih zavede, pa ih muči došaptavanjem jer nije uspio da ih zavede. Što se tiče nevjernika, šejtan mu prilazi s koje god strane želi i ne ograničava se samo na došaptavanje, već se s njim poigrava kako hoće.“ (En-Nevedi, Šerhu en-Nevevi ala muslim, 2/154)

Mnogo mladih često ima pitanja koja im se vrte u mislima, a koja se tiču proživljenja, sudbine i predodređenja, ili pitanja o seksualnim stvarima. Boje se izraziti ova pitanja jer strahuju od osude onih od kojih očekuju odgovore. Zbog toga često postavljaju ta pitanja među sobom ili onima koji nisu kvalificirani da odgovore, jer su ti drugi otvorili svoja srca i stekli povjerenje mladih u odsustvu pouzdanih učenjaka.

Međutim, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nikada nije osuđivao one koji su postavljali pitanja o vjeri, već ih je usmjeravao na izvor tih pitanja – šejtana, te im je naredio da traže utočište kod Allaha od njega. Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ”Šejtan dolazi jednom od vas i kaže: ‘Ko je stvorio to i to?’ Sve dok ne kaže: ‘Ko je stvorio tvoga Gospodara?’ Kada dođe do toga, neka traži utočište kod Allaha i neka prestane s tim mislima.”“ (Muslim)

I takva je bila praksa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u rješavanju svakog pitanja pojedinačno, sa svojom mudrošću i smjernicama, bez da izbjegava ili se skriva. Odgovarao je na ono što su nosili u svojim srcima čak i prije nego što bi to izgovorili, sve dok nije bilo očito da su ta pitanja izrasla iz želje za raspravom i prepirkom. Jednom prilikom, došao je kod njega Dimam bin Sa'leba, prije nego što je primio islam, i rekao mu: „Imam nekoliko pitanja za tebe, pa ću te oštro ispitivati. Nemoj se ljutiti na mene zbog toga.“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio je: „Pitaj što god želiš.“ (Buhari)

Prenosi Ibn Mesud: „Pitao sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je djelo najbolje? Rekao je: ”Namaz u njegovo vrijeme.” Rekao sam: ”A koje zatim?” Rekao je: ”Zatim dobročinstvo prema roditeljima.” Rekao sam: ”A koje zatim?” Rekao je: ”Džihad na Allahovom putu.” Poslije toga prestao sam pitati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i da sam ga još pitao, još bi mi rekao.“ (Buhari)

Sunnet je time pružio odgovarajuće okruženje za zdrav razvoj intelektualnih sposobnosti. Intelektualne sposobnosti, kao biljke, rastu i cvjetaju u atmosferi slobode, dok umiru ili se iskrivljuju u atmosferi intelektualne represije i prisile (Dr. Madžid, Ehdafu et-terbijje el-islamijje, str. 77.)

Osim što je odgovarao na postavljena pitanja, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponekad bi detaljno odgovarao kako bi pokrio sve aspkekte teme. Tako prenosi Ibn Omer da je čovjek upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, šta ihram (hodočasnik) može nositi, pa je odgovorio: „Ne nosi košulju, turban, hlače, ogrtač, niti odjeću koja je bila u dodiru sa šafranom ili vursom. Ako ne nađe ništa drugo, neka obuje papuče, ali neka ih odreže ispod članaka.“ (Buhari)

Ibn Hadžer je rekao: „U hadisu se također nalazi skretanje od onoga što nije ograničeno prema onome što je ograničeno radi olakšanja, jer je upitani pitao šta može nositi, a odgovoreno mu je šta ne može nositi. Osnova je dozvola i da mu je pobrojao šta može nositi odgovor bi bio dug, a također bi se neki od slušatelja mogli držati doslovnog značenja i pomisliti da je to ograničeno samo na ihram.

Također, cilj je bio ukazati na ono što je zabranjeno nositi, a ne na ono što je dozvoljeno, jer mu nije propisana određena odjeća, već mu je naređeno da izbjegava specifične stvari.“ (Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 2/209)

Kada je jedan čovjek pitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „O Allahov Poslaniče, putujemo morem i nosimo malo vode sa sobom. Ako se abdestimo tom vodom – ožednimo. Hoćemo li se abdestiti morskom vodom?“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio je: „Njegova voda je čista, a mrtva morska stvorenja su halal.“ (Ebu Davud)

Komentator Sunena Ebu Davuda rekao je da, kada se muftija pita o nečemu, a zna da pitalac ima potrebu da sazna dodatne informacije vezane za svoje pitanje, preporučljivo je da ga pouči o tome. Na primjer, dodatak u odgovoru “mrtva morska stvorenja su halal” je radi potpune koristi, što je korisno za lovce, a pitalac je bio među njima. Ovo je jedna od vrlina fetvi (El-Abadi, Avnul-Ma’bud, 1/154)

 

Glas islama 344, R: Hadis, A: Edin Redžepović

Nastavit će se…