Osobine ljudske duše u Kur'anu

Ovu temu važno je razumjeti, usvojiti i prenijeti svoje znanje na druge osobe ostavljajući urezani trag u njihovom životu, ne zapostavljajući određene dokaze i mišljenja učenjaka.

Kur’ an nam kazuje i svjedoči da je naše znanje o duši ograničeno i da mi o njoj nemamo mnogo znanja, jer duša pripada svijetu gajba, ona je transcendentna i kao takva izmiče ljudskom razumu. Svaki čovjek nosi u sebi Božiju blagodat, svjestan da ima dušu u sebi. Kada čovjek dolazi na dunjaluk i kada ga majka rađa, zaplače, pokazuje svoje prisustvo na dunjaluku i na taj način ukazuje da je živ, njegovo srce radi i kuca, ali i duša mu tračak života daje. Kada čovjek odlazi s ovog svijeta, njegovo tijelo prvo napušta duša, vraća se svome Gospodaru, a potom srce prestaje sa radom i prestaje da kuca. Tijelo postaje beživotno, ono što ga čini živim nedostaje mu, te zbog toga kažemo da je mrtvo i bespomićno.

Allah dž.š. je čovjeku dao malo znanja o duši. Uzvišeni Gospodar ima sveobuhvatno znanje, a mi kao Njegova stvorenja posjedujemo znanja onoliko koliko nam On dozvoli. Od velikog značaja je dokučiti srž i prodrijeti u dubinu značenja ajeta koji će pozitivno uticati na duhovno stanje svakog čovjeka.

Ajeti o duši

Allah dž.š. kaže: „I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite!“ (El-Hidžr, 29)

Ibn Kesir objašnjavajući ovaj ajet kaže: „Prije nego je stvorio Adema a.s., Uzvišeni ga veliča i spominje melekima ukazujući mu počast, a melekima naređujući da mu sedždu učine. U odnosu na ostale meleke Allah navodi protivljenje Njegovog neprijatelja Iblisa, koji mu je, zbog zavisti, nevjerovanja, tvrdoglavosti, oholosti i neistinom se ponoseći, odbio učiniti sedždu.“ (Muhamed Nesib er-Rifa'i, Tefsir ibn Kesir, Skraćeno izdanje, Sarajevo, 2002. god, str. 697)

Uzvišeni u Kur'anu kaže: „Gospodar vaš dobro zna šta je u dušama vašim: ako budete poslušni – pa, Allah će, doista, oprostiti onima koji se kaju.“ (El-Isra’, 25)

Ibn Kesir o ovom ajetu kaže: „Se’id ibn Džubejr kaže: ”To je čovjek koji nepromišljeno postupi prema svojim roditeljima želeći im time dobro. U njegovim namjerama i srcu je samo dobro.” Abdurrezak prenosi od ’Ubejda ibn Umejra koji kaže: ”Ubrajali smo u one koji se kaju i čuvaju onoga koji kaže: – Moj Allahu, oprosti mi ono što sam zgriješio u ovom mome sijelu.” Ibn-Džerir kaže: ”To je onaj koji se kaje za grijehe i vraća se iz neposlušnosti u pokornost.” Ovo što je rekao ispravno je, jer je el-ewwab izvedenica od el-ewb, a to je vraćanje.“ (Muhamed Nesib er-Rifa'i, Tefsir ibn Kesir, Skraćeno izdanje, Sarajevo, 2002. god, str. 748)

Gospodar kaže: „Pitaju te o duši. Reci: – Šta je duša – samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.“ (El-Isra’, 85)

Ibn Kesir kaže: „Ahmed bilježi od Abdullaha ibn Mes’uda r.a. da je rekao: ”Išao sam sa Allahovim Poslanikom s.a.v.s. na njivu u Medini, a on se poštapao sa ogoljelom palminom granom, pa je prošao pored Jevreja koji su jedni drugima rekli: ‘Pitajte ga o duši!’ Neki su rekli: ‘Ne pitajte ga!’ Drugi su opet rekli: ‘Pitajte ga o duši!’ Upitali su ga: ‘O Muhammede, šta je duša?’ Još uvijek je bio naslonjen na ogoljelu palminu granu i ja sam mislio da mu se objavljuje. Rekao je: Pitaju te o duši. Reci: – Duša je nešto što samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja. Onda su rekli jedni drugima: ‘Jesmo li vam rekli da ga ne pitate.'“

Ovako bilježe Buharija i Muslim u hadisu posredstvom ‘Ameša i ovo ukazuje, kako se na prvi pogled čini, da je ovaj ajet medinski i da je objavljen onda kada su ga o tome pitali Jevreji u Medini. Međutim, cjelokupno poglavlje je mekansko, a argument koji podupire tu činjenicu jeste ono što bilježi imam Ahmed od Ibn-Abbasa r.a.:  „Kurejšije su rekli Jevrejima: ”Predložite nam nešto što ćemo pitati ovoga čovjeka.” Rekli su im: ”Pitajte ga o duši”, pa su ga pitali. Tada je objavljen ajet: ”Pitaju te o duši. Reci: – Duša je nešto što samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja.” Rekli su: ”Dato nam je mnogo znanja i Tevrat, a kome je dat Tevrat – dato mu je veliko dobro.”“ Prenosilac kaže: „Allah je objavio: ”Reci: – Kada bi more bilo mastilo da se ispišu riječi Gospodara moga, more bi presahlo, ali ne i riječi Gospodara moga…” Ovim se odgovara da se objavljivanje ovog ajeta desilo drugi put u Medini ili mu je poslata Objava da im odgovori na ono što su ga pitali, sa prethodnim ajetom.

Muhammed ibn Ishak prenosi od nekih svojih drugova, od Ata‘a bin Jesara da je rekao: „Objavljeno je u Meki: ”…a vama je dato samo malo znanja”, pa kada je Muhammed s.a.v.s. preselio u Medinu, došli su mu jevrejski svećenici i rekli: ”Muhammede, nije li došlo do nas da si ti rekao: – …a vama je dato samo malo znanja. Jesi li aludirao na nas ili na svoj narod?” Rekao je: ”Aludirao sam na vas.” Oni su rekli: ”Ti učiš da je nama dat Tevrat u kome je pojašnjenje za svaku stvar.” Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao je: ”Tevrat je u Allahovom znanju mali, a Allah vam je dao da sve dok budete radili prema njemu – koristit će vam.”“

Uzvišeni je objavio: „Da su sva stabla na Zemlji pisaljke, a da se u more, kad presahne, ulije još sedam mora, ne bi se ispisale Allahove riječi; Allah je, uistinu, Silan i Mudar.“ Mufessiri se razilaze u značenju duše ovdje na više mišljenja. Jedni kažu: To su duše sinova Ademovih koje se nalaze u njihovim tijelima.

Drugi kažu da je značenje duše ovdje Džibril. Neki, pak, smatraju da je njeno značenje veliki melek srazmjeran svim stvorenjima. Neki, opet, tvrde da se njime označava grupa meleka u likovima sinova Ademovih, a drugi kažu da se time podrazumijeva grupa koja vidi meleke, a oni njih ne vide. Oni su spram meleka, kao što su meleki spram sinova Ademovih. A što se tiče riječi Uzvišenog: „Pitaju te o duši. Reci: – Duša je nešto što samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja“, tj. doista je duša Njegova stvar, a znanje o njoj pripada isključivo Njemu, mimo vas, pa zbog toga Uzvišeni kaže: „…a vama je dato samo malo znanja.“ On vam otkriva samo malo Svoga znanja i neko zna samo onoliko koliko želi Svemoćni i Uzvišeni.“ (Muhamed Nesib er-Rifa'i, Tefsir ibn Kesir, Skraćeno izdanje, Sarajevo, 2002. god, str. 764)

Allah dž.š. kaže: „Mi stvaramo čovjeka i znamo šta mu sve duša njegova haje, jer Mi smo njemu bliži od vratne žile kucavice.“ (Kaf, 16)

Ibn Kesir ovaj ajet tumači na slijedeći način: „Uzvišeni obznanjuje Svoju moć nad čovjekom, jer ga je On stvorio i Svojim znanjem obuhvata sve što je vezano za čovjeka. Njemu, Uzvišenom, čak je poznato šta ljudske duše same sebi došaptavaju, bilo dobro ili zlo, kao i sve ostalo. Pouzdana predanja govore da je Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao:  „Uzvišeni Allah će prijeći preko zlih misli mog ummeta, ukoliko ih čovjek ne izgovori i ne počini.“ A Allah dž.š. kaže: „Mi smo njemu bliži od vratne žile kucavice.“ Znači, Allahovi meleki su bliži čovjeku od njegove žile kucavice. Meleki se, slaveći svoga Gospodara, a uz Njegovu dozvolu spuštaju, prilaze čovjeku i tako su mu bliži od njegove vratne žile, na onaj način na koji je to Uzvišeni odredio.“ (Muhamed Nesib er-Rifa'i, Tefsir ibn Kesir, Skraćeno izdanje, Sarajevo, 2002. god, str. 1289)

Gospodar nam poručuje: „To su samo imena koja ste im vi i preci vaši nadjenuli, Allah o njima nikakav dokaz nije poslao; oni se povode samo za pretpostavkama i onim za čim duše žude, a već im dođe od Gospodara njihova prava uputa.“ (En-Nedžm, 23)

Ibn Kesir pojašnjava ovaj ajet i kaže: „Oni nemaju nikakva uporišta u veličanju tih idola, nego to čine iz poštivanja i za hatar svojih predaka, a ne iz stvarne, lične želje.“

Nastavit će se…

Glas islama 358, a: dr. Maid Ibrahimović,